Плужине

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Плужине
Plužine Piva Lake.JPG
Поглед на Плужине и Пивско језеро
Административни подаци
Држава  Црна Гора
Општина Општина Плужине
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1341
Географске карактеристике
Координате 43°09′06″ СГШ; 18°50′13″ ИГД / 43.151666° СГШ; 18.837° ИГД / 43.151666; 18.837Координате: 43°09′06″ СГШ; 18°50′13″ ИГД / 43.151666° СГШ; 18.837° ИГД / 43.151666; 18.837
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Плужине на мапи Црне Горе
Плужине
Плужине
Остали подаци
Поштански број 81435
Позивни број 040
Регистарска ознака

Плужине је градско насеље у општини Плужине у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 1341 становника. Налази се на самој обали Пивског језера.

Општина Плужине је по величини простора седма општина у Црној Гори. Општина се налази на северо-западу Црне Горе, уз границу Босне и Херцеговине. Историјски, она је старохерцеговачки крај и налази се у централним деловима Старе Херцеговине. Црној Гори је прикључена послије Берлинског конгреса 1878. године. Општина се у ужем, регионалном смислу, може означити као дио простране дурмиторске регије којој припадају општине Плужине, Шавник и Жабљак, односно крајеви Пива, Дробњаци, Ускоци, Језера и Шаранци,због чега у народу постоји осјећај припадности пивском племену.

Општина има јасне природне границе. Најчешће су то планински гребени, а само према северо-истоку је то река Тара која је такође јасна природна граница. са истока је одвојена гребенима Дурмитора и кањоном Сушице од општине Жабљак. Са југо-истока јужним обронцима Дурмитора и кањоном Комарнице од Општина Шавник. Од [[Општине Никшић према југу одвојена је гребенима Војника и Јаворка, а на западу гребеном Голије. Од Општине Гацко и Општине Фоча у Босни и Херцеговини, односно Републици Српској према западу одвојена је Леденицом, превојем Равно, Волујаком и Маглићем, а северна граница почиње од Маглића, преко Улобића и Вучева, пада на Шћепан Поље код саставака Пиве и Таре; од Шћепан Поља граница се наставља узводно Таром до Калуђероваче у Тепцима.

Површина Општине износи 854км2. Највиша тачка у Општини је Боботов кук на 2522 метара над морем. Граница општине Плужине према општини Жабљак иде преко Боботовог Кука, који је уједно и највиши врх Дурмитора. Најнижа тачка у Општини је на саставцима Пиве и Таре, код Шћепан Поља и износи 433 м над морем. Територија у највећем обиму припада морфолошком сливу Пиве и притоке Комарнице, потом сливу Таре, а само малим делом сливовима Зете, Требишњице и Сутјеске.

Река Пива, Тара и Комарница усекле су величанствене кањоне на малом простору који се дижу изнад њихових корита. Јединствени кањон Таре је други по дубини кањон у свету, после кањона Колорадо у Америци. Итградњом Хидроелектране "Пива" потопљен је највећи дио кањона Пиве и Комарнице. Реку Пиву која је својим читавим током текла кроз територију Општине, преградила је 1975. године бетонска лучна брана висока 220м, а вештачко Пивско језеро дуго 42км, потопило је највећи део кањона Пиве и Комарнице и поделило територију Општине на два дела.

Изградњом Хидроелектране "Пива" потопљено је првобитно насеље Плужине, тадашњи општински центар. Садашњи, нови општински центар изграђен је непосредно уз акумулацију ХЕ "Пива".

Шуме, планински пашњаци, лепоте Дурмитора, Маглића, Волујака и других планина, ледничка језера: Трновачко, Стабањска, Велико и Мало Шкрчко су изузетне природне лепоте за посету и развој туризма.

Најважнија сабраћајница која пролази средином територије Општине је магистрални пут Подгорица-Сарајево који заједно са путевима Плужине-Трса-Жабљак, Плужине-Гацко и локалном путевима, омогућавају развој и коришћење природних ресурса Општине: шума, пољопривредног земљишта, хидро потенцијала и природних лепота.

Демографија[уреди]

У насељу Плужине живи 1069 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 33,3 година (32,6 код мушкараца и 33,9 код жена). У насељу има 457 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Становништво у овом насељу је већинско српско, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 260
1953. 259
1961. 474
1971. 596
1981. 730
1991. 1.458 1.453
2003. 1.495 1.494
2011. 1.341
Етнички састав према попису из 2003.[2]
Срби
  
955 63,92 %
Црногорци
  
445 29,78 %
Југословени
  
4 0,26 %
Хрвати
  
1 0,06 %
Словенци
  
1 0,06 %
Муслимани
  
1 0,06 %
непознато
  
6 0,40 %


Партнерски градови[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  2. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  3. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Спољашње везе[уреди]