Пређи на садржај

Пруси

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Стари Пруси)
Балтска племена око године 1200.

Историја Бранденбурга и Пруске
Сјеверна марка
до 12. вијека
Пруси
до 13. вијека
Маркгрофовија Бранденбург
1157–1618 (1806)
Тевтонски витезови
1224–1525
Пруско војводство
1525–1618
Краљевска Пруска
1466–1772
Бранденбург-Пруска
1618–1701
Пруско краљевство
1701–1918
Слободна Држава Пруска
1918–1947
Клајпедска област
(Литванија)
1920–1939 / 1945–present
Бранденбург
(Њемачка)
1947–1952 / 1990–данас
Повраћене земље
(Пољска)
1918/1945–данас
Калињинградска област
(Русија)
1945–данас

Пруси (нем. Pruzzen or Prußen; лат. Pruteni; литв. Prūši; лет. Prūsai; пољ. Prusowie), понекад Стари Пруси или Балтички Пруси, групни је назив за балтичка племена, која су до средњег вијека живјела између ушћа Висле и Њемена. Познати су од римског доба када су са Римљанима трговали ћилибаром. Тацит их спомиње под именом Aestui, а у изворима из 9. и 10. вијека се наводе под именима Bruzi, Brusi, Pruzzi, Prusai и Prutheni..

Археолошки налази на том подручју сугеришу сродност њихове културе са културом Литванаца и Слoвена. Живјели су у племенским заједницима и мањим насељима без чврстих веза. Њихову земљу је у 13. вијеку као феуд добио њемачки Тевтонски витешки ред (крсташи); дио од пољских владара, дио од римско-њемачког цара Фридриха II (1226) под условом Прусе преобрате на хришћанство. Тевтонци су 1230. године почели освајати њихову земљу. Пруси су 1260. дигли устанак те су се све до 1283. одупирали освајачима. На крају су покорени; већина Пруса је тада убијена, остатак присилно покрштен. Земљу су почели колонизовати њемачки досељеници, па су се Пруси асимилирали и изумрли као народ.

Старопруски језик

[уреди | уреди извор]

Старопруски језик, који се говорио на подручју Источне Пруске, изумро је на крају 17. вијека, те га је у потпуности замијенио њемачки. Сродан је данас постојећем летонском и литванском језику и спада у балтичку породицу индоевропских језика. Познат је из неколико докумената: Елбиншког рјечника, који спомиње 802 ријечи, а који је настао у 14. вијеку, његовог пријеписа из 15. вијека, рјечника који је написао доминиканац Симон Грунау, два превода катехизма из 1545. године и превода Лутеровог Enchiridiona из 1561.

  • Опћа енциклопедија ЈЛЗ, ВИ, Них-Раш, 666-667, Загреб (1980)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]