Старо језгро Новог Сада
| Старо језгро Новог Сада | |
|---|---|
 Дунавска улица, део старог језгра Новог Сада | |
| Опште информације | |
| Место | Нови Сад |
| Општина | Нови Сад |
| Време настанка | 17. век |
| Тип културног добра | Просторна културно-историјска целина |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада |
| www | |
Старо језгро Новог Сада је урбана четврт и историјски центар Новог Сада. Због свог великог архитектонског и културно-историјског значаја, простор старог језгра, који обухвата 35 хектара, проглашен је за просторно културно-историјску целину од великог значаја 2008. године.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Основа старог језгра формирана је крајем XVII века на левој, мочварној обали Дунава, насупрот Петроварадинској тврђави. Настало је као насеље познато под називом Рацка (Српска) варош, а касније и Петроварадински Шанац. Првобитни становници били су већином српски трговци, занатлије и војници који су опслуживали аустријску војску у тврђави. Убрзо су им се придружили и Немци, Јевреји, Грци, Цинцари и Јермени, а након склапања Београдског мира 1739. године и Срби избегли из Београда, чиме је створена мултикултурална заједница.[2]
Прекретница у развоју града догодила се 1. фебруара 1748. године, када су богати грађани од царице Марије Терезије откупили статус слободног краљевског града за 80.000 форинти. Град тада добија своје данашње име — Нови Сад (Neoplanta, Neusatz, Újvidék). Током XVIII века урбана матрица је формирана спонтано, а коначно је дефинисана након регулације насеља 1819. године.[3]
Током Револуције 1848—1849. године, Нови Сад је доживео катастрофално бомбардовање са Петроварадинске тврђаве, када је већи део града уништен. Убрзо је уследила обнова, током које центар града добија данашњи изглед, са палатама и јавним зградама грађеним у стиловима барока, класицизма, историзма и касније сецесије.[1]
Архитектура
[уреди | уреди извор]Архитектуру старог језгра Новог Сада одликује богатство стилова који сведоче о различитим историјским периодима. Доминирају спратне и партерне грађевине, са истакнутим торњевима сакралних објеката и куполама јавних и приватних палата. Заступљени су стилови од барока, класицизма, романтизма и историзма, преко сецесије, до модерне из периода између два светска рата.[1]
Најстарији архитектонски слој обухвата блокове у Пашићевој, Његошевој, Грчкошколској, Николајевској и Милетићевој улици. Само мали број објеката преживео је бомбардовање из 1849. године, међу којима су две куће у Змај Јовиној улици, Католичка плебанија и Стара православна болница.[3]
Барок и класицизам
[уреди | уреди извор]Најстарија сачувана грађанска кућа у граду, позната као Кућа „Код белог лава”, налази се у Змај Јовиној улици 28 и датира из периода око 1720. године. Грађена је у стилу барока. Значајни примери класицизма су зграда Римокатоличког парохијског уреда у Католичкој порти (1808) и зграда хотела „Војводина” на Тргу слободе, првобитно изграђена као хотел „Јелисавета” 1854. године.[4] Раној градитељској групи припадају и важни сакрални објекти: Саборна, Успенска и Николајевска црква.[3]
Историзам, сецесија и модерна
[уреди | уреди извор]Крајем XIX века, Трг слободе добија данашњи изглед изградњом монументалних палата у стилу историзма. Најзначајније су Градска кућа (1894), грађена у неоренесансном стилу, и Римокатоличка црква имена Маријиног (1895), у неоготичком стилу. Оба објекта пројектовао је архитекта Ђерђ Молнар.[4] У овом периоду настаје и Владичански двор (1901), дело архитекте Владимира Николића, као и Гркокатоличка црква Светих Петра и Павла.
Стил сецесије почетком XX века доноси нову естетику, видљиву на фасадама палате Гвоздени човек (1909) на Тргу слободе и Менратова палата (1908) у Улици краља Александра. Период модерне најбоље представљају Танурџићева палата (1934), дело архитекте Ђорђа Табаковића, и монументална Бановинска палата (1939), данас зграда Владе Војводине, коју је пројектовао прослављени архитекта Драгиша Брашован.[4]
Значајне улице и тргови
[уреди | уреди извор]- Трг слободе — Централни градски трг, окружен најважнијим административним и верским објектима: Градском кућом, црквом Имена Маријиног, хотелом „Војводина” и палатом Танурџић.
- Змај Јовина улица — Главна пешачка и трговачка улица која повезује Трг слободе са Владичанским двором. Име носи по песнику Јовану Јовановићу Змају.
- Дунавска улица — Једна од најстаријих и најлепших улица у граду, која се протеже од Змај Јовине улице до Дунавског парка. У њој се налазе Градска библиотека, Музеј Војводине и Музеј Града Новог Сада.
- Пашићева улица — Једна од главних улица у старом језгру, позната по згради Матице српске, једне од најстаријих културних институција у Срба.
Заштита
[уреди | уреди извор]Старо градско језгро је проглашено за просторно културно-историјску целину од великог значаја 2008. године. Надлежна институција за заштиту је Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада. Крајем шездесетих година XX века, као и у периоду од 2002. до 2008. године, изведени су обимни конзерваторски радови на објектима и фасадама како би се сачувао аутентичан изглед и културно-историјски идентитет центра града.[3]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Трг слободе са Градском кућом и спомеником Светозару Милетићу -
-
-
-
-
-
Зграда Матице српске
.jpg)
_-_bishop_palace.JPG)
Види још
[уреди | уреди извор]- Списак споменика културе у Јужнобачком округу – Град Нови Сад
- Списак просторно културно-историјских целина у Србији
- Архитектура Новог Сада
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Старо градско језгро Новог Сада”. Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада (на језику: српски). Приступљено 9. 10. 2024.[мртва веза]
- ^ Добрић 2009, стр. 131–132.
- ^ а б в г Добрић 2009, стр. 132.
- ^ а б в Marić, Marina (2021-11-05). „Ко је градио Нови Сад?”. Visit Distrikt Novi Sad (на језику: српски). Приступљено 9. 10. 2024.
Литература
[уреди | уреди извор]- Добрић, Катарина (2009). Културна добра Новог Садаː каталог непокретних културних добара из регистра Завода за заштиту споменика културе града Новог Сада. Нови Сад: Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада. ISBN 978-86-907443-2-9.
