Стојан Трумић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Стојан Трумић
Stojan trumic.jpg
Датум рођења(1912-07-29)29. јул 1912.
Место рођењаТител
 Аустроугарска
Датум смрти16. октобар 1983.(1983-10-16) (71 год.)
Место смртиПанчево
 Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Стојан Трумић (Тител, 29. јул 1912Панчево, 16. октобар 1983) је био српски сликар и педагог.

Живот и дело[уреди]

Стојан Трумић: Пролеће иза Богићева (1986.)

Стојан Трумић је рођен 29. јула 1912. у Тителу. Основну школу је похађао у Тителу, гимназију у Панчеву. 1934. – 1940. а касније је завршио Уметничку школу у Београду. Између осталих његов професор је била и чувена српска сликарка Бета Вукановић, сликар Јован Бијелић и сликар Милан Бутозан. После завршетка школе постаје један од чланова групе „Десеторо“. Постављен је за професора цртања у Битољу и за време рата мења место становања Рума, Панчево, Петровград (Зрењанин), Кикинда, а после рата прелази за професора цртања у гимназији у Панчеву. Оснива ликовну групу „Панчево 5“ и био је на студијском путовању у Паризу.

После пензионисања и даље слика и наставља рад на плану уметничке критике.

У сликарству Стојана Трумића разликујемо периоде интимизма, тонске концепције слике ка колористичкој организацији, експресионизам форме и боје ка колористичкој синтези форме.

Умро је 16. октобра 1983. године и сахрањен је у породичној гробници у Тителу.

Признања[уреди]

  • члан Академије „Leonardo da Vinči“ у Риму,
  • члан Академије „Europa“ у Италији,
  • добитник је Вукове награде и
  • одликован је Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима,
  • у родном Тителу Народна библиотека и спомен галерија носе његово име.[1][2]

Сликарска група „Десеторо“[уреди]

Сликарска група „Десеторо“ је заједнички излагала 1940. године у Београду и Загребу. Групу су сачињавали: Даница Антић, Боривој Грујић, Никола Граовац, Душан Влајић, Миливој Николајевић, Јурица Рибар, Љубица Сокић, Стојан Трумић, Алекса Челебоновић и Богдан Шупут.[3] Иако по свом саставу хетерогена, група се састојала од 2 жене и 8 мушкараца, било је ту академских сликара, интелектуалаца са факултетским образовањем, али и сликара по вокацији, припадали су разним друштвеним слојевима од радништва до буржоазије. Заједничко овој групи је било то што су сви били сликари и ђаци Јована Бијелића. Неки од ових уметника су страдали у Другом светском рату, а они који су преживели били су значајни ликовни ствараоци у послератном периоду.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ :: Народна библиотека „Стојан Трумић“ ::, Приступљено 25. 4. 2013.
  2. ^ Vojvodina, Arhiva Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 22, 2010) (на језику: енглески), Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ [Projekat Rastko] Aleksa Celebonovic: Povest o vizuelnom, Приступљено 25. 4. 2013.

Литература[уреди]

  • М. Арсић, Б. Крстић-Блага, Стојан Трумић, Нови Сад 1987.
  • Трифуновић, Лазар (1973). Српско сликарство 1900 - 1950. - Библиотека Синтезе (на језику: (на језику: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 533 стране. 
  • Протић, Миодраг Б. Српско сликарство XX века, Том 1. - Библиотека Синтезе. YU-Београд: Нолит, (1970.).
  • Живковић, Станислав, Уметничка школа у Београду 1919—1939., САНУ, Београд (1987.)
  • Челебоновић А., Савремено сликарство у Југославији, Југославија, Београд, (1965.)


Спољашње везе[уреди]