Даница Антић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Даница Антић
Danica Antić.jpg
Сликарка Даница Антић у атељеу
Датум рођења(1910-10-20)20. октобар 1910.
Место рођењаБеоград
State Flag of Serbia (1882-1918).svg Краљевина Србија
Датум смрти14. јануар 1989.(1989-01-14) (78 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаСФР Југославија

Даница Антић (Београд, 20. октобар 1910 — Београд, 14. јануар 1989) била је српска сликарка колориста, која је сврстана између импресионизма и фовизма. Била је члан сликарске групе „Десеторо“.

Биографија[уреди]

Даница Антић: Крошња (1982)

Даница Антић је рођена у Београду, 20. октобра 1910. године где је завршила освовну школу и гимназију. Од почетка свог ликовног школовања имала је за професоре наше најбоље сликаре. У Другој женској гимназији „Краљица Наталија” јој је професор била Зора Петровић, а од 19311934. усавршава се у приватној школи нашег великог сликара Јована Бијелића. Студије сликарства наставља на Академији ликовне уметности у Београду, а 1938. године прекида студије у Београду и одлази у Париз на ликовне студије. Тамо проводи две године да би се по избијању Другог светског рата вратила у земљу.

У току рата се прикључује НОБ-у и рат завршава као цртач у штабу пропагандног одељења Прве армије на Сремском фронту. По ослобођењу наставља студије ликовне уметности на Академији ликовне уметности у Београду у класи професора Недељка Гвозденовића.

У периоду од 1952. до 1962. године, ради као ликовни педагог а после 1962. па до своје смрти ствара као слободни уметник. У току свог рада имала је студијска путовања по Француској, Италији, Швајцарској, Грчкој, Турској, Енглеској, Шкотској и Алжиру.

Дела Данице Антић се чувају у јавним збиркама: Народном музеју и Музеју савремене уметности у Београду, Спомен збирци Павла Бељанског и Поклон збирци Рајка Мамузића у Новом Саду али и другим музејима и приватним колекцијама.

Умрла је у Београду 14. јануара 1989. године.

Сликарска група „Десеторо“[уреди]

Сликарска група „Десеторо“ је заједнички излагала 1940. године у Београду и Загребу. Групу су сачињавали: Даница Антић, Боривој Грујић, Никола Граовац, Душан Влајић, Миливој Николајевић, Јурица Рибар, Љубица Сокић, Стојан Трумић, Алекса Челебоновић и Богдан Шупут.[1] Иако по свом саставу хетерогена, група се састојала од 2 жене и 8 мушкараца, било је ту академских сликара, интелектуалаца са факултетским образовањем, али и сликара по вокацији, припадали су разним друштвеним слојевима од радништва до буржоазије. Заједничко овој групи је било то што су сви били сликари и ђаци Јована Бијелића. Неки од ових уметника су страдали у Другом светском рату, а они који су преживели били су значајни ликовни ствараоци у послератном периоду.

Самосталне изложбе[уреди]

Даница Антић је у току свог живота излагала на 46 групних изложби у земљи и 12 у иностранству,[2] а самосталне изложбе су јој биле:[3]

  • 1954. Београд, Галерија УЛУС-а,
  • 1956. Београд, Галерија „Веселин Маслеша“,
  • 1963 — London, the Yugoslav N.T.O. Regent street,
  • 1967. Београд, Ликовна галерија културног центра, „Београдски мотиви“,
  • 1968. Београд, Галерија клуба Д. С. И. Т.,
  • 1969. Београд, изложбени простор Народног универзитета „Браћа Стаменковић“,
  • 1969. Београд, Галерија Дома ЈНА,
  • 1969. Београд, Галерија „Веселин Маслеша“,
  • 1969. Ријека, Изложбени салон ЈНА,
  • 1970. Београд, Галерија „Веселин Маслеша“,
  • 1971. Кула, Галерија Културно-пропагандног центра „Слике-уља"
  • 1973. Чачак, Уметничка галерија „Надежда Петровић“,
  • 1973. Аранђеловац, Павиљон „Књаз Милош“, изложба слика,
  • 1973 — Berlin, Galerie "MILAN", "Le Bouquet",
  • 1981. Лазаревац, Салон ликовне галерије „Савременици“ „Мартовске свечаности 1981.",
  • 1981. Београд, Галерија „Фонтана“, слике,
  • 1983. Београд, Ликовна галерија културног центра,
  • 1983. Нови Сад, Галерија Рајка Марића,
  • 1984. Ћуприја, Галерија Дома ЈНА,
  • 1985. Топола, Галерија Карађорђев конак,
  • 1986. Земун, Галерија Стара Капетанија,

Признања[уреди]

  • 1955 — Награда „Невен“ за најбољу илустрацију књиге,
  • 1958 — Савезна награда за унапређење ликовне наставе,
  • 1983 — Октобарска награда града Београда, Београд
  • 1965 — Награда УЛУС-а,
  • 1966 — Савезна награда на Изложби „НОБ у делима ликовних уметника Југославије“,
  • 1973 — „Златна палета“,
  • 1973. - Награда завичајног Музеја Ровињ,
  • 1974 — Прва награда Музеја града Београда на изложби „Београд инспирација сликара“,
  • 1975 — Награда Туристичког савеза на изложби „Београд - инспирација сликара“,
  • 1982 — Награда Музеја града Београда на изложби „Београд инспирација сликара“,
  • 1983. — Октобарска награда града Београда,

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Група „Десеторица. www.rastko.rs. Приступљено 27. 1. 2018. 
  2. ^ Милосављевић, Пеђа; Павле Васић, Миодраг В. Протић (1983). Даница Антић - Савремена кретања Свеска бр.170 (на ((sr))). YU-Београд: Ликовна галерија Културног центра,
  3. ^ Даница Антић - Каталог за изложбу 16.05.-3.06.86. (на ((sr))). YU-Земун: Уметничка галерија Стара капетанија,

Литература[уреди]

  • Том 1. (2010). „АНТИЋ, Даница”. Српска енциклопедија. Нови Сад, Београд: Матица српска Нови Сад, САНУ Београд, Завод за уџбенике Београд. ISBN 978-86-7946-078-3. 
  • Протић, Миодраг Б. (1970). Српско сликарство XX века, Том 1. - Библиотека Синтезе. YU-Београд: Нолит. 
  • Трифуновић, Лазар (1973). Српско сликарство 1900—1950. - Библиотека Синтезе. YU-Београд: Нолит. стр. 533стране. 
  • Милосављевић, Пеђа; Васић, Павле; Протић, Миодраг В. (1983). Даница Антић - Савремена кретања Свеска бр.170. YU-Београд: Ликовна галерија Културног центра. 
  • Даница Антић - Каталог за изложбу 16.05.-3.06.86. YU-Земун: Уметничка галерија Стара капетанија. 1986. 
  • Ристић, Вера (2007). Никола Граовац 1907—2000. Монографија. Опленац, Топола-Србија: Задужбина Краља Петра I. стр. 163стране. ISBN 978-86-80647-24-1. 
  • Станић, Н. (2004). Даница Антић. Нови Сад. 
  • Јованов, Ј. (2004). Даница Антић Цртежи и графике Спомен-збирке Павла Бељанског. Нови Сад: СЗПБ. 

Спољашње везе[уреди]