Пређи на садржај

Сњежана Бановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Сњежана Бановић
Датум рођења(1963-11-02)2. новембар 1963. (61 год.)
Место рођењаЗагреб, СФРЈ
Занимањередитељ, списатељица

Сњежана Бановић (Загреб, 2. новембар 1963) је хрватска позоришна редитељка, театролог и универзитетски професор.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Основну и средњу школу похађала је у Загребу, а затим студирала француски и шпански језик на Филозофском факултету у Загребу. Дипломирала је на Академији драмске уметности 1990. године у класиГеоргија Пара. Током студија асистирао је у бројним представама, а први редитељски деби имао је у загребачком Театру ИТД. Редовна је професорица на Одсјеку за продукцију Академије драмских умјетности Свеучилишта у Загребу. Усавршавала се на бројним стипендијама у иностранству, од којих треба издвојити Фулбрајтову стипендију 1997. године на Универзитету Јејл у САД. Докторске студије књижевности завршила је на Филозофском факултету у Загребу 2009. године Режирала је низ пројеката широм Хрватске и неколико у иностранству. За велики број својих представа радила је и музичку селекцију.

Поред драмских текстова, режира различите комерцијалне и уметничке манифестације и различите добротворне програме. Пише синописе за поменуте свечаности и ауторка је текстова за неколико кабареа и десетак адаптација. Објавила је више текстова и рецензија о позоришту, културној политици, позоришном менаџменту и продукцији у часописима (Глумиште, Казалиште) и дневним новинама (Јутарњи лист, Вјесник) и на 3. програму Хрватског радија. Објавила је четири књиге о позоришту: Држава и њено казалиште (2012.), Казалиште кризе (2014.), Служебни излаз (Фрактура, 2018.),[2] Казалиште за народ (Фрактура, 2020.) Током 2001. године била је чланица Казалишног вијећа Министарства културе Републике јрватске и предсједница Владине комисије за драму Дубровачких љетнх игара. Од фебруара 2001. до новембра 2002. била је равнатељица Драме ХНК Загреб. Године 2007. била је директорица Културне установе Рачлин и пријатељи у Дубровнику.

Посетила је неколико универзитета у Америци, Србији[3] и Француској.

Режије

[уреди | уреди извор]

Ово није комплетна листа представа.

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

Почетком 80-их година 20. века, Сњежана је била девојка Џонија Штулића, фронтмена групе Азра.[4] Док је Штулић певао у Азри, Сњежани је посветио песму "Живот обичног темпа" са албума "Филигрански плочници".[5] 1990. године на албуму "Балегари не вјерују срећи", Штулић јој је посветио песму "Усне вреле вишње" на мелодију "Lily of the West".[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Džoni Štulić je pesmu „Usne vrele višnje“ posvetio svojoj velikoj ljubavi (VIDEO)”. Plus Radio (на језику: српски). Приступљено 2023-05-29. „Danas je ona pozorišna rediteljka i doktor nauka, ali i profesorka produkcije na zagrebačkoj Akademiji dramskih umetnosti, piše Kurir.” 
  2. ^ „KNJIGA "SLUŽBENI IZLAZ" Snježana Banović: Hrvatski teatar nije relevantan”. Blic.rs (на језику: српски). 2018-06-12. Приступљено 2023-05-29. 
  3. ^ „Glumimo da živimo u demokraciji - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2015-07-08. Приступљено 2023-05-29. 
  4. ^ Sila, Tomislava (2022-03-31). „Snježana Banović o vezi sa Štulićem: Dvaput smo planirali svadbu”. N1 (на језику: хрватски). Приступљено 2023-05-29. 
  5. ^ Redakcija (2021-05-02). „Džoni Štulić joj je posvetio pjesmu: Ovo je žena koja ima "usne vrele višnje"”. BL Portal (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-05-29. 
  6. ^ Ивачковић, Иван (2019). Између крајности. Београд: Laguna. ISBN 978-86-521-3524-0. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сњежана_Бановић&oldid=28818688”