Хаити (острво)
Хаити[1][2][3][4][5] или Хиспаниола, Хиспањола (шп. La Española)[6][7][8][9] је велико острво у Карипском мору.[10][11] Део је острвља Велики Антили,[1] које припада карипској групи острва. На њему се налазе две државе — Хаити и Доминиканска Република. Налази се између Кубе на западу и Порторика на истоку, тачно у појасу урагана.[12] Острво је најпознатије по првим европским колонијама у Новом свету, које је основао Кристифор Колумбо. Хаити је десето острво по насељености на свету и најнасељеније острво у Америкама, као и 22. острво по величини у свету.
Хаити је место једног од првих европских насеља у Америци, Ла Навидад (1492–1493), као и првог правог града, Исабела (1493–1500), и првог сталног насеља, садашње престонице Доминиканске Републике, Санто Доминго (према процени основаног 1498). Ова насеља су основана сукцесивно током сваког од прва три путовања Кристофора Колумба.[13][14][15][16]
Историја
[уреди | уреди извор]Преколумбовска историја
[уреди | уреди извор]Људи из архајског доба стигли су са копна пре око 6.000 или 7.000 година.[17] Највећи староседелачки народ на острву Хаити у време првог сусрета са Европљанима били су Таини (Острвски Араваци).[18] Народ Аравак је настао у делти Оринока, ширећи се из данашње Венецуеле.[18] Они су стигли на Хаити око 1200. године.[19] Свако друштво на острву је било мало независно краљевство са поглаваром познатим као касик.[20] Године 1492, која се сматра врхунцом Таина, на острву је постојало пет различитих краљевстава,[18] Харагва, Игвеј (Кејзчиму), Магва (Хухабо), Сигвајос (Кајабо или Магвана) и Мариен (Бајноа).[20] Много различитих таинских језика је такође постојало у овом временском периоду.[21] Још увек постоји жестока дебата о величини популације народа Таино на острву Хаити 1492. године, али се процене крећу од не више од неколико десетина хиљада, према генетској анализи из 2020. године,[22][23] до више од 750.000.[24]
Таински дом се састојао од кружне зграде са кровом од ткане сламе и палминог лишћа.[20] Већина појединаца је спавала у популарним висећим мрежама, али су се користили и травнати кревети.[18] Касик је живео у другачијем објекту са већим правоугаоним зидовима и тремом.[20] Село Таина је такође имало раван терен који се користио за игре лоптом и фестивале.[20] У погледу религије, народ Таино је био политеистичан, а њихови богови су се звали Земи.[20] Верско богослужење и плес су били уобичајени, а лекари или свештеници су такође консултовали Земије за савет током јавних церемонија.[20]
У својој исхрани, Таини су се ослањали на месо и рибу као примарни извор протеина;[19] на копну ловили су мале сисаре, укључујући пацове и слепе мишеве, али и змије, а у језерима и мору патке и корњаче.[20] Таинои су се такође ослањали на пољопривреду као основни извор хране.[19] Да би се спречила ерозија аутохтони народ Хаитија узгајао је усеве користећи конуко, што је велика хумка пуна лишћа и фиксних усева.[20] Неки од уобичајених пољопривредних усева били су маниока, кукуруз, тиква, пасуљ, паприка, кикирики, памук и дуван, који се користио као аспект друштвеног живота и верских обреда.[20]
Таини су често путовали, ради риболова или због сеоба, за путовања по воденим површинама (рекама и морем) користили су удубљене кануе са веслима.[20] Више од 100 људи могло је да стане у неке од већих кануа.[18] Таинои су често долазили у контакт са Карибима, још једним домородачким народом.[20] Народ Таино је у борби користио лукове и стреле са отровним врховима, као и ратне тољаге.[20] Када се Колумбо искрцао на Хаити, многе таинске вође су желеле заштиту од Кариба.[20]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Миленко Мастиловић, дипл. инж. картограф (уредник атласа) и сарадници (1992). Географски атлас за V, VI, VII и VIII разред основне школе. Београд: Издавачка установа завод за картографију:„ГЕОКАРТА”. стр. 71.
- ^ Миловановић, Вид; ментор Проф. др Видоје Стефановић. „Мастер рад „EKOНОМСКИ АСПЕКТИ ТУРИСТИЧКИХ ПОТЕНЦИЈАЛА КУБЕ” - 1.ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ” (PDF). УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ ДЕПАРТМАН ЗА ГЕОГРАФИЈУ. стр. 3.
- ^ „„Метју“ заиста изгледа монструозно!”. Радио Телевизија Србије.
- ^ „Ураган „Сенди” пријети Америци”. Радио Телевизија Републике Српске.
- ^ „„ЗЛА ИРМА” ДОНЕЛА ПУСТОШ Острва разорена, десет мртвих, 100.000 људи БЕЖИ ИЗ МАЈАМИЈА”. Блиц.
- ^ „Hispaniola”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th изд.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. Приступљено 22. 7. 2019.
- ^ „Hispaniola”. Collins English Dictionary. HarperCollins. Приступљено 22. 7. 2019.
- ^ „Hispaniola”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 22. 7. 2019.
- ^ „Hispaniola”. Lexico UK English Dictionary. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 2020-12-02. г.
- ^ Anglería, Pedro Mártir de (1949). Décadas del Nuevo Mundo, Tercera Década, Libro VII (на језику: шпански). Buenos Aires: Editorial Bajel.
- ^ Las Casas, Fray Bartolomé de (1966). Apologética Histórica Sumaria (на језику: шпански). Mexico: UNAM.
- ^ „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. cia.gov. Архивирано из оригинала 13. 6. 2007. г.
- ^ „Embassy of the Dominican Republic, in the United States”. Архивирано из оригинала 24. 5. 2007. г. Приступљено 27. 2. 2009.
- ^ „Haiti”. Central Intelligence Agency. 6. 10. 2021 — преко CIA.gov.
- ^ Davies, Arthur (1953). „The Loss of the Santa Maria Christmas Day, 1492”. The American Historical Review: 854—865. doi:10.1086/ahr/58.4.854.
- ^ Maclean, Frances (јануар 2008). „The Lost Fort of Columbus”. Smithsonian Magazine. Приступљено 24. 1. 2008.
- ^ Lawler, Andrew (23. 12. 2020). „Invaders nearly wiped out Caribbean's first people long before Spanish came, DNA reveals”. National Geographic.
- ^ а б в г д Poole, Robert (2011). „What Became of the Taíno?”. Smithsonian. 70. ProQuest 897718111.
- ^ а б в Cook, Noble David (2005). „Taino (Arawak) Indians”. Encyclopedia of Genocide and Crimes Against Humanity. 3 — преко GVRL.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ Corbett, Bob (1995). „The History of Haiti”. Приступљено 20. 11. 2018.
- ^ Berman, Mary (2008). „The Greater Antilles and Bahamas”. Encyclopedia of Archaeology. doi:10.1016/B978-012373962-9.00391-5 — преко Credo.
- ^ Reich, David; Patterson, Orlando (2020-12-23). „Opinion | Ancient DNA Is Changing How We Think About the Caribbean”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-12-24.
- ^ Fernandes, Daniel M.; Sirak, Kendra A.; Ringbauer, Harald; Sedig, Jakob; Rohland, Nadin; Cheronet, Olivia; Mah, Matthew; Mallick, Swapan; Olalde, Iñigo; Culleton, Brendan J.; Adamski, Nicole (2020-12-23). „A genetic history of the pre-contact Caribbean”. Nature (на језику: енглески). 590 (7844): 103—110. ISSN 1476-4687. doi:10.1038/s41586-020-03053-2.
- ^ Holguín (2010). 21st Century Anthropology: A Reference Handbook. Thousand Oaks, CA, USA: Sage Publications. ISBN -9781412957380.
Литература
[уреди | уреди извор]- Altman, Ida (2021). Life and Society in the Early Caribbean: The Greater Antilles, 1493-1550. Baton Rouge: Louisiana State University Press. ISBN 978-0-8071-7578-1.
- Altman, Ida and David Wheat, eds. The Spanish Caribbean & the Atlantic World in the Long Sixteenth Century. Lincoln: University of Nebraska Press 2019.
- Deagan, Kathleen and José María Cruxent. Columbus's Outpost Among the Taí nos. New Haven: Yale University Press 2002.
- Floyd, Troy S. The Columbus Dynasty in the Caribbean, 1492-1526. Albuquerque: University of New Mexico Press 1973.
- Livi-Bacci, Maximo. "Return to Hispaniola: Assessing a Demographic Catastrophe." Hispanic American Historical Review 83, no. 1 (2003): 3-51.
- Rodríguez Morel, Genaro. "The Sugar Economy of Española in the Sixteenth Century" In Tropical Bablyons: Sugar and the Making of the Atlantic World. 1450-1680, ed. Stuart B. Schwartz. Chapel Hill: University of North Carolina Press 2004.
- Sauer, Carl O.. The Early Spanish Main. Berkeley and Los Angeles: University of California Press 1966.
- Tibesar, Antonine S. "The Franciscan Province of the Holy Cross of Española, 1505-1559." The Americas 13, no. 4 (1957)
- Wilson, Samuel M. Hispaniola: Caribbean Chiefdoms in the Age of Columbus. Tuscaloosa: University of Alabama Press 1990.
- Bell, Madison Smartt (2007). Toussaint Louverture: A Biography. New York, New York: Pantheon Books. ISBN 978-0-375-42337-6.
- Butel, Paul (2002). Histoire des Antilles françaises: XVIIe-XXe siècle [For History]. Collection "Pour l'histoire" (на језику: француски). Paris: Perrin. ISBN 2-262-01540-6. OCLC 301674023.
- Garrigus, John (2002). Before Haiti: Race and Citizenship in Saint-Domingue. New York: Palgrave-Macmillan. ISBN 0-230-10837-7. OCLC 690382111.
- Savary des Brûlons, Jacques (1748). „Saint Domingue”. Dictionnaire universel de commerce (на језику: француски). Paris: Estienne et fils. hdl:2027/ucm.5317968141?urlappend=%3Bseq=543.
- Koekkoek, René (2020). The Citizenship Experiment Contesting the Limits of Civic Equality and Participation in the Age of Revolutions (PDF). Studies in the History of Political Thought. Lieden, Netherlands: Brill.
- Spain (1680). Recopilación de las Leyes de Indias. Titulo Quince. De las Audiencias y Chancillerias Reales de las Indias. Madrid. Spanish-language facsimile of the original.
- Perez, Cosme E. (20. 12. 2011). Quisqueya: un país en el mundo: La Revelación Maya Del 2012. Palibrio. стр. 27. ISBN 978-1-4633-1368-5. Приступљено 4. 6. 2012.
- Hartlyn, Jonathan (1998). The Struggle for Democratic Politics in the Dominican Republic. Chapel Hill: University of North Carolina Press. ISBN 0-8078-4707-0.
- Greenberger, Robert (1. 1. 2003). Juan Ponce de León: The Exploration of Florida and the Search for the Fountain of Youth. The Rosen Publishing Group. стр. 35. ISBN 978-0-8239-3627-4. Приступљено 4. 6. 2012.
- Bolton, Herbert E.; Marshall, Thomas Maitland (30. 4. 2005). The Colonization of North America 1492 to 1783. Kessinger Publishing. стр. 17. ISBN 978-0-7661-9438-0. Приступљено 4. 6. 2012.[мртва веза]
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „The World Factbook — Central Intelligence Agency”. cia.gov. Архивирано из оригинала 13. 6. 2007. г.
- Haiti & The Dominican Republic IMF population estimates.
- Google maps
- Map of the Islands of Hispaniola and Puerto Rico from 1639
- The Kraus Collection of Sir Francis Drake at the Library of Congress contains primary materials on Hispaniola.
- The Louverture Project: Saint-Domingue – Saint-Domingue page on Haitian history Wiki.
- The Louverture Project: Slavery in Saint-Domingue