Пређи на садржај

Такшоњ

С Википедије, слободне енциклопедије
Такшоњ
Приказ у илустрованој хроници
Лични подаци
Датум рођења931.
Датум смрти972.
ПотомствоГеза, Михаљ
РодитељиЗолта
Менуморутова ћерка
ДинастијаАрпадовци
ПретходникФајс
НаследникГеза

Такшоњ (мађ. Taksony, лат. Toxun, грч. Taxis), (931—973.), је био предзадњи пагански мађарски владар и наследник у династији Арпадоваца, син Золта и пети по реду Велики везир Мађарске у периоду од 955. до око 973.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Први писани подаци потичу из мађарске хронике Gesta Hungarorum[2]коју је написао Анонимус негде око 1200. године. Такшоњ је са војском кренуо у Павију да помогне италијанским краљевима Хугу и Лотару у борби против Византије у Апулији. Истовремено је требало да прими данак који су они плаћали мађарским кнезовима.

После пораза мађарске војске и бици на Лешком пољу 955, Мађари су изабрали Такшоња за великог кнеза.[3] Прво је под неповољним условима склопио мир са победником Отоном I, тадашњим краљем Немачке.[4][5]

Склопио је мир и са чешким владарима, владарима Кијевске Русије, Печенезима и Бугарима. Истовремено се оженио печењешком принцезом и тиме својом мудром политиком обезбедио мирнији и стабилнији живот својим поданицима. Ово је довело до веће сарадње са западним светом и тада су код Мађара почеле да стижу прве хришћанске мисионарске делегације.[6][7] Такшоњ је успео да ослаби родовска-племенска уређења која су владала у тадашњој Мађарској и да се наметне племенским кнезовима као апсолутни владар.

Такшоњ у Илустрованој хроници.

Успостављањем оваквог мира, довело је до већег поверења околног становништва у Мађаре и полако су почела насељавања немађарског становништва у гранична подручја. Такшоњ је за своје владарско седиште одабрао место на источној обали Дунава где се сада налази Пешта.

Иако је долазак хришћанских мисионара учврстио Такшоњеву власт, ипак није се тотално препустио духовним владарима. Бискупе, то јест папине опуномоћенике, је држао под својом контролом. У преговорима са папом Јованом XII склопио је споразум да у Мађарској црква добије сопствено црквено уређење, па је 952. године папа посветио бискупа за Мађарску.[8]

Такшоњ је уложио велики труд да Мађари не постану вазали и да имају потпуну контролу над својом судбином. с друге стране немачки цар Отон I Велики је хтео да наметне свој утицај, а као оруђе покушао је да користи покрштавање Мађара. Тек појавом Светог Стефан напори Такшоња су се исплатили и Мађарска је ушла у западни свет као јака и независна хришћанска држава.

Род

[уреди | уреди извор]

Такшоњев брак са женом „из земље Кумана“[9] договорио је његов отац, према Gesta Hungarorumу.[3][10] Иако је ово помињање Кумана анахроно, савремени историчари тврде да је Геста изгледа сачувала сећање на туркијско, хазарско, печенешко или поволшкобугарско, порекло Такшоњеве жене.[3][10] Историчар Ђерђ Ђерфи претпоставља да је печенешки поглавица, Тонузоба, који је добио имања од Такшоља близу реке Тисе, био у сродству са Такшоњевом женом.[11] Имена двојице Такшоњевих синова (Гезе и Михаља) су сачувана.[12] Следеће породично стабло представља Такшоњево порекло и његове потомке.[13]

АрпадМенуморут*
Золтаћерка
Ђула од ЕрдељаТакшоњКуманка**
ШаролтГезаМихаљ
Мађарски владари
(до 1046.)		дама из
клана Татоњи		ВазулЛадислав ЋелавиПремислава***
Мађарски владари
(од 1046.)		Бонузло или Домослав

*Да ли је Менуморут стварна или измишљена особа, предмет је расправе међу савременим научницима.
**Хазар, печенез, волшки бугарин и
***Кристо пише да је можда била чланица династије Рјурикович из Кијевске Русије.

Пролог

[уреди | уреди извор]
  • Захваљујући Такшоњу, хришћанство је пустило корене у Мађарској и европски утицај и културне везе су ојачале.
  • Такшоњев наследник је био његов син Геза, отац будућег краља Стефана I.
  • На 20km од Будимпеште је место Такшоњ (место), названо по овом мађарском владару.

Енциклопедија Хунгарика

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Chronicon Pictum (Осликани летопис) написан крајем 14. века;
  2. ^ Летопис Мађара, превео Иван Турочки;
  3. ^ а б в Kordé 1994, стр. 659.
  4. ^ Engel 2001, стр. 15.
  5. ^ Spinei 2003, стр. 82.
  6. ^ Kristó & Makk 1996, стр. 25.
  7. ^ Berend, Laszlovszky & Szakács 2007, стр. 329.
  8. ^ Liudprand of Cremona: King Otto (ch. 6.), p. 224.
  9. ^ Anonymus, Notary of King Béla: The Deeds of the Hungarians (ch. 57), p. 127.
  10. ^ а б Kristó & Makk 1996, стр. 24.
  11. ^ Györffy 1994, стр. 36.
  12. ^ Kristó & Makk 1996, стр. Appendix 1.
  13. ^ Kristó & Makk 1996, стр. Appendices 1–2.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Grundzüge der Geschichte Ungarns. 1990. ISBN 978-3-534-00690-8. . Wissenschaftliche Buchgesellschaft, Darmstadt.
  • Holger Fischer, Konrad Gündisch (1999). Eine kleine Geschichte Ungarns. ISBN 978-3-518-12114-6. . edition suhrkamp, Frankfurt am Main.
  • István Lázár (1989). Kleine Geschichte Ungarns. ISBN 978-963-13-4293-2. . Corvina, Budapest.
  • Paul Lendvai (2001). Die Ungarn. Eine tausendjährige Geschichte. München. ISBN 978-3-442-15122-6. . Goldmann.
  • Miklós Molnár (2004). Geschichte Ungarns. Von den Anfängen bis zur Gegenwart. ISBN 978-3-89622-031-8. . Hg. und Übersetzung von Bálint Balla. Reinhold Krämer, Hamburg.


Велики везир Мађара
(955—971)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Такшоњ&oldid=30494576”