Типик
Типик (грч. τυπικό) је скуп прописаних правила (зборник), који садржи начин и редослед вршења црквених служби.
- „Типик је потпуни Црквени Устав којим се руководе свештенослужитељи у конкретним богослужбеним ситуацијама“.[1]
Подела[уреди | уреди извор]
Типик је подељен у три дела:
- Општи део - наводи поредак богослужења и свештених радњи у дане Васкрса и обичне дане, на празнике, седмичне и суботне дане. Општи део наставља се упутствима ο молитвословљима и читањима, песмама и свештенорадњама током године и на крају су изложена правила ο животу и владању монаха.
- Други део - наводи упутства ο променљивим песмама и свештенорадњама у све дане по месецима - месецослов, затим у Посном и Цветном триоду.
- Трећи део - наводи упутства ο променљивим песмама седмичног и годишњег круга, а то су тропари, кондаци, ипакоји, ексапостилари, светилни, тројични, прокимени и причасни. Типик се завршава излагањем Пасхалије.
У Православној цркви најпознатији су Јерусалимски типик и Студијски типик, а у Српској Православној цркви: Хиландарски типик, Студенички типик и Карејски типик Светога Саве.
Извори[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Трифуновић, Ђорђе (1990). Азбучник српских средњовековних књижевних појмова (2. изд.). Београд: Нолит.