Тривунова хумка

	Тривунова хумка
Назив хумке или групе:	Тривунова хумка
Кодни назив:	BAN025
Тип:	Тумул, курган
Локација (општина):	Нови Кнежевац, Општина Нови Кнежевац
Традиционални назив:	Тривунова глава
Порекло назива:	Народни назив
Историјски период:	III-I.век п. н. е.—III.век
Епоха:	Непознато
Порекло (култура):	Скити или други кургански народи
Димензије (приближно):	40×40 m
Висина (приближно):	5 m
Материјал:	Земља
Стање:	Добро
Археолошки истражено:	Не
	Портал:Археологија; Портал:Историја;

Тривунова хумка налази се код Новог Кнежевца у Банату и једна је од најбоље очуваних кургана у Србији. Назив је добила по салашу извесних Тривунових који се некада налазио у близини.

Опис[уреди | уреди извор]

Тривунива хумка представља једну од сачуванијих кургана у Војводини. Кроз минуле векове хумка је одолела зубу времена, јер је природна вегетација спречила утицај ерозије ветром и воденим спирањем, тако да се може сматрати да је тек незнатно изгубила од свог оригиналног облика.

Објекат је приказан на мапама војних премера Аустријског царства из 1860. и 1880. године, иако недостаје на мапи из 1783.^[1]

Галерија[уреди | уреди извор]

Поглед на хумку са магистралног пута Оно што се данас ретко налази: око хумке је биљни покривач поштеђен од уништавања Поглед према југу већ показује другачију слику: житна поља, али и коров Површина кургана за летње жеге показује више коровских врста Бункер из II. светског рата Бункер је зарастао у вегетацију и постао део кургана У летњем аспекту површина... ...и околина кургана је богата дивљим цвећем Цветајући тоболци дивљег лука (Allium vineale) И још једна пратитељка недирнутих хумки: велика или удовичаста зечина (Centaurea scabiosa)

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

^ Мапе Аустроугарских војних премеравања Архивирано на сајту Wayback Machine (17. децембар 2015), 1763-1887 (Military Mapping Survey of Austria-Hungary) - Приступљено [12. 11. 2016]

Литература[уреди | уреди извор]

Никола Тасић (1983): Југословенско Подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита - Посебна издања Балканолошког института (Српска академија наука и уметности) књ. 17.; Матица српска, Одељење друштвених наука, Нови Сад – Балканолошки институт САНУ, Београд
Bogdan Brukner, Borislav Jovanović, Nikola Tasić (1974): Praistorija Vojvodine – Monumenta archaeologica Vol. I (knjiga 3 Monografije Instituta); Institut za izučavanje istorije Vojvodine - Savez Arheoloških Društava Jugoslavije. Novi Sad (English summary/text at pages 425-484)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Мапе Аустроугарских војних премеравања Архивирано на сајту Wayback Machine (17. децембар 2015), 1763-1887 (Military Mapping Survey of Austria-Hungary) - Приступљено [12. 11. 2016]

[1]