Улуг-Мухамед

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Улуг-Мухамед
Facial Chronicle - b.14, p. 033.gif
Улуг-Мухамедов поход на Русију
Датум рођења 1405.
Датум смрти 1445..
Место смрти Казањ
Династија Бориџигин
Потомство Qasim Khan, Mäxmüd of Kazan
Кан Златне хорде
Период 1419. - 1433.
Претходник Кидир Берди-кан
Наследник Кичи-Мухамед-кан
Кан Златне хорде
Претходник Барак-кан
Наследник Саид-Ахмед
Кан Казања
Период 1438. - 1445.
Претходник нема
Наследник Махмуд, кан Казања
Савладар Девлет Берди-кан

Улуг-Мухамед (1405 - 1445, Казањ) је био кан Златне хорде (1419 - 1433) (са прекидима) и оснивач и први кан Казањског каната (1438 - 1445).

Године 1419. Улуг-Мухамед је убио de facto кана Златне хорде Едигија, који је био главни ослонац легитимног кана Хаџи-Мухамеда, збацио легитимног кана и докопао се власти у Хорди. У том тренутку он је завладао долином реке Дон и Волге [1].

Владао је заједно са Девлет Берди-каном, али та владавина је била неуспешна. Грађански рат и анархија су се наставили. Стално су се јављали узурпатори:

Што се тиче ситуације у суседству у Русији је од 1425. године беснео грађански рат [1], који извесно време зауставља напредовање Москве [2]. Рат упропашћује све тековине московске политике. Стриц тадашњег десетогодишњег владара Василија II, Јуриј II, галички кнез у области Костроме, полаже право на московски престо и хоће да збаци свог нећака. Уз припомоћ рјазањскога кнеза и кнежева Можајска, а противно изричитој жељи Улуг-Мухамеда, он изгони Василија II из Москве и приморава га да се повуче у Коломну [1].

Године 1433. Кичи-Мухамед-кан га је коначно збацио с власти, али појавио се нови узурпатор Саид-Ахмед. Тада Улуг-Мухамед оснива нови татарски канат на средњој Волги са престоницом у Казању и користи прилику да напада Московски кнежевину [2] и на крају изврши једну велику најезду [1].

Године 1445. Улуг-Мухамед је умро, а на престолу Казањског каната га је наследио син Махмуд.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге „Историја Русије“ Павела Миљукова, која је у јавном власништву.
  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге „Историја Русије“ Алексеја Јелачића, која је у јавном власништву.