Управа града Београда

Управа града Београда (УГБ)^[1] била је управно-безбедносна институција у Београду у периоду 1839—1944. Највећи део тог времена била је смештена у „Главњачи” која се налазила на месту данашње зграде Хемијског факултета на Студентском тргу у Београду.

Београдом су управљала два органа власти, Управа града Београда као носилац полицијске и управне државне власти и Општина града Београда као носилац самоуправне власти. После 1944. Управа града Београда није наставила са радом јер је успостављена другачија организација управљања у Београду.

Краљевина Србија

Према школском Атласу Краљевине Србије из 1889-90,^[2] Београдски округ садржи Варош Београд, са засебном управом, и пет срезова: Врачарски (среско место Београд), Грочански (Гроцка), Космајски (Сопот), Колубарски (Лазаревац) и Посавски (Умка).

Законом о административној подели земље од 15. (27.) марта 1890. године,^[3] Београдски и Смедеревски округ су спојени у Подунавски, са окружним местом у Смедереву. Уз Варош Београд, ту је седам срезова, пет ранијих београдских, као и Јасенички (Паланка) и Смедеревски/Подунавски (Смедерево) (од 1896. ту је и Орашки срез, с. м. Велико Орашје^[4]).

Врачарски срез је 1890. и 1896. обухватао 21 село: Велико Село, Винча, Вишњица, Сланци, Жарково, Железник, Кнежевац, Бањица, Бели Поток, Јајинци, Кумодраж, Раковица, Велики Мокри Луг, Калуђерица, Лештане, Мали Мокри Луг, Миријево, Пиносава, Ресник, Рушањ, Рипањ.

Подунавски срез је раздвојен на Београдски и Смедеревски изменом Закона од 24. јануара (5. фебруара) 1900, Београдски има, раније поменутих, пет срезова, Варош Београд је такође и окружно и среско место. Врачарском срезу је прикључено 22. село, Зуце.^[5]

Краљевина Југославија

Поделом Краљевине Југославије на бановине 1929. године, формирана је засебна административно-територијална јединица под називом „Управа града Београда”, која је обухватала град Београд са ближом околином, укључујући Земун и Панчево. Ова територија је била у потпуности окружена Дунавском бановином, која је имала управно седиште у Новом Саду. У време Другог светског рата, 1941. године, Управа града Београда је наставила да постоји као административно-територијална јединица Србије под немачком окупацијом, све док крајем 1941. није успостављена нова територијална подела Србије на округе, када и Управа града Београда престаје да постоји у административно-територијалном смислу.

Управници

Управници града Београда су били:^[6]

Јован Герман (в. Германи (породица)) 13. јул 1839 — 22. новембар 1839.
Илија Чарапић 22. новембар 1839 — 27. мај 1840.
Милош Богићевић 27. мај 1840 — 24. септембар 1840.
Младен М. Жујовић 24. септембар 1840 — 6. август 1842. и поново 1858.
Михаило Љотић 29.8 — 22. септембар 1842.
Стефан Стефановић Тенка 22.9 — 6. новембар 1842.
Радован Дамњановић 6. новембар 1842 — 20. децембар 1844.
Јован Вучковић 20. децембар 1844 — 22. јул 1848.
Гаврило Јеремић 22. јул 1848 — 27. септембар 1852.
Константин Магазиновић 27. септембар 1852 — 15. новембар 1855.
Миливоје Петровић Блазнавац 15. новембар 1855 — 18. октобар 1856.
Никола Христић 18. октобар 1856 — 30. новембар 1858. и 27. септембар 1859 — 7. октобар 1860.
Јован Белимарковић 30. новембар 1858 — 11. фебруар 1859.
Јован Димитријевић Митричевић 11.2 — 27. септембар 1859.
Драгутин Жабарац 27. октобар 1860 — 19. јануар 1861.
Михаило Барловац 19. јануар 1861 — 18. јул 1868.
Јаков Туцаковић 1. август 1868 — 4. април 1873. и 1. јун 1876 — 1. јун 1878.
Живојин Блазнавац 4. април 1873 — 13. фебруар 1874. и 25. фебруар 1879 — 17. март 1887.
Димитрије Јоксић 13. фебруар 1874 — 22. октобар 1875. и 22. октобар 1875 — 1. јун 1876. (заступник)
Јован Авакумовић 22. октобар 1875 — 1. јун 1876.
Јанко Терзић 1877 — 4. фебруар 1878.
Јаков Брзаковић 4. фебруар 1878 — 1. јун 1878.
Пантелија Луњевица (в. Луњевице) 1. јун 1878 — 25. фебруар 1879.
Живко Анђелић 17. март 1887 — 6. јануар 1888.
Глиша Ђорђевић 6. јануар 1888 — 16. септембар 1889.
Владимир Миленковић 1889. и 1892.
Велимир Тодоровић (в. Тодоровићи (породица)) 16. септембар 1889 — 13. јануар 1890.
Светозар Арсеновић 13. јануар 1890 — 11. мај 1891.
Михаило П. Јовановић 27. мај 1891 — 1. август 1892.
Павле Денић (в. Баба-Дудићи) 1. август 1892 — 2. април 1893.
Стојан Протић 2 — 7. април 1893.
Ђорђе Несторовић 7. април 1893 — 12. јануар 1894.
Милош Михаиловић 12. јануар 1894 — 24. мај 1894.
Живко Касидолац 24. мај 1894 — 29. октобар 1894.
Алекса Стевановић 29. октобар 1894 — 1. август 1895.
Никола Стевановић 1. август 1895 — 20. април 1896.
Риста Бадемлић 20. април 1896 — 14. јул 1900.
Божидар Маршићанин 13. јул 1900—29. мај 1903.
Богдан Дамјановић 29. мај 1903—24. јун 1903.
Душан Вујић 24. јун 1903—25. октобар 1903.
Михаило Церовић 25. октобар 1903—20. јануар 1905. и 16. март 1906—19. јул 1907.
Михаило А. Рашковић 20. јануар 1905—14. август 1905.
Драгић Павловић^[7] 14. август 1905—21. јануар 1906.
Бранимир Рајић 21. јануар 1906—15. март 1906.
Драгутин Милићевић 19. септембар 1907—22. април 1908.
Обрад Благојевић 22. април 1908—27. септембар 1908.
Душан Ђ. Алимпић 22. септембар 1908—10. мај 1910.
Гојко Павловић 10. мај 1910 — 4. септембар 1912.
Манојло Лазаревић 4. август 1912 — 9. септембар 1918. и 24. септембар 1919—27. децембар 1934.
Коста Туцаковић 9. септембар 1918—24. септембар 1919.
Душан Филиповић 27. децембар 1934 — 13. октобар 1935.
Милан Аћимовић 13. октобар 1935 — 21. децембар 1938.
Живојин Симоновић 9. фебруар 1939 — 20. април 1939.
Драгослав М. Лазић 1. март 1939 — 1. април 1940.
Драгомир Дринчић 28. март 1940 — 27. март 1941.
Милутин Стефановић 27. март 1941 — 1. април 1941.
Душан Рибар 1 — 12. април 1941.
Драгомир-Драги Јовановић 7. мај 1941 — 5. октобар 1944.

Види још

Референце

^ „Međuratni beograd kroz brojeve i podatke”. Društvo za urbanu istoriju (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-12.
^ Атлас Краљевине Србије са земљописом - ТИТЕЛБАХ, Владислав; ШРЕПЛОВИЋ, Петар К. - Дигитална БМС, стр. 4 (11 у читачу)
^ Српске новине, 24. март 1890.
^ Српске новине, 25. фебруар 1896.
^ Српске новине, 29. јануар 1900.
^ Бранислав Божовић: Управа и управници града Београда 1839—1944, Просвета, Београд, 2011. године, 414 страна. ISBN 978-86-07-01910-6. COBISS.SR 176630540
^ „Политика”, 15. јул 1937

Литература

Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.

Спољашње везе