Пређи на садржај

Управа града Београда

С Википедије, слободне енциклопедије

Управа града Београда (УГБ)[1] била је управно-безбедносна институција у Београду у периоду 1839—1944. Највећи део тог времена била је смештена у „Главњачи” која се налазила на месту данашње зграде Хемијског факултета на Студентском тргу у Београду.

Београдом су управљала два органа власти, Управа града Београда као носилац полицијске и управне државне власти и Општина града Београда као носилац самоуправне власти. После 1944. Управа града Београда није наставила са радом јер је успостављена другачија организација управљања у Београду.

Краљевина Србија

[уреди | уреди извор]

Према школском Атласу Краљевине Србије из 1889-90,[2] Београдски округ садржи Варош Београд, са засебном управом, и пет срезова: Врачарски (среско место Београд), Грочански (Гроцка), Космајски (Сопот), Колубарски (Лазаревац) и Посавски (Умка).

Законом о административној подели земље од 15. (27.) марта 1890. године,[3] Београдски и Смедеревски округ су спојени у Подунавски, са окружним местом у Смедереву. Уз Варош Београд, ту је седам срезова, пет ранијих београдских, као и Јасенички (Паланка) и Смедеревски/Подунавски (Смедерево) (од 1896. ту је и Орашки срез, с. м. Велико Орашје[4]).

Врачарски срез је 1890. и 1896. обухватао 21 село: Велико Село, Винча, Вишњица, Сланци, Жарково, Железник, Кнежевац, Бањица, Бели Поток, Јајинци, Кумодраж, Раковица, Велики Мокри Луг, Калуђерица, Лештане, Мали Мокри Луг, Миријево, Пиносава, Ресник, Рушањ, Рипањ.

Подунавски срез је раздвојен на Београдски и Смедеревски изменом Закона од 24. јануара (5. фебруара) 1900, Београдски има, раније поменутих, пет срезова, Варош Београд је такође и окружно и среско место. Врачарском срезу је прикључено 22. село, Зуце.[5]

Краљевина Југославија

[уреди | уреди извор]
Управа града Београда с околином
Управа града Београда у Краљевини Југославији 1931. године

Поделом Краљевине Југославије на бановине 1929. године, формирана је засебна административно-територијална јединица под називом „Управа града Београда”, која је обухватала град Београд са ближом околином, укључујући Земун и Панчево. Ова територија је била у потпуности окружена Дунавском бановином, која је имала управно седиште у Новом Саду. У време Другог светског рата, 1941. године, Управа града Београда је наставила да постоји као административно-територијална јединица Србије под немачком окупацијом, све док крајем 1941. није успостављена нова територијална подела Србије на округе, када и Управа града Београда престаје да постоји у административно-територијалном смислу.

Управници

[уреди | уреди извор]

Управници града Београда су били:[6]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Međuratni beograd kroz brojeve i podatke”. Društvo za urbanu istoriju (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-12. 
  2. ^ Атлас Краљевине Србије са земљописом - ТИТЕЛБАХ, Владислав; ШРЕПЛОВИЋ, Петар К. - Дигитална БМС, стр. 4 (11 у читачу)
  3. ^ Српске новине, 24. март 1890.
  4. ^ Српске новине, 25. фебруар 1896.
  5. ^ Српске новине, 29. јануар 1900.
  6. ^ Бранислав Божовић: Управа и управници града Београда 1839—1944, Просвета, Београд, 2011. године, 414 страна. ISBN 978-86-07-01910-6. COBISS.SR 176630540
  7. ^ „Политика”, 15. јул 1937

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]