Јован Авакумовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили чланак о песнику Јовану Авакумовићу погледајте, погледајте чланак Јован Авакумовић (песник).
Јован Авакумовић
Jovan Avakumovic.jpg
Јован Авакумовић
Биографија
Датум рођења (1841-01-13)13. јануар 1841.
Место рођења Београд
Кнежевина Србија
Датум смрти 3. август 1928.(1928-08-03) (87 год.)
Место смрти Рогашка Слатина
Краљевина СХС
Политичка
партија
Либерална странка
Мандат(и)
Председник министарства
22. август 1892. — 13. април 1893.
Претходник Никола Пашић
Наследник Лазар Докић
Премијер Србије
Претходник Димитрије Цинцар-Марковић
Наследник Сава Грујић

Јован Ђ. Авакумовић (Београд, 1/13. јануар 1841Рогашка Слатина, 3. август 1928) је био правник, политичар, председник владе Србије.

Биографија[уреди]

Рођен као потомак угледне трговачке породице Бабадудић, завршио је права у Београду, а затим студирао правне и државне науке (1862—1868) у Немачкој, Француској и Швајцарској. Члан је Либералне странке.

Године 1873. именоваван је првим секретаром Касационог суда, затим је од 1875) прво био управник града Београда, а потом начелник полицијског одељења Министарства унутрашњих дела у либералској влади Стевче Михаиловића до 1880. године. Те године накратко постаје министар правде у кабинету Јована Ристића, али већ октобра исте године влада пада и замењује је напредњачка под Миланом Пироћанцем. У следећем периоду (1881—1887. година) је судија Касационог суда. Накратко је министар правде 1887. године у коалиционој либералско-радикалској влади, али испада из ње крајем године када радикали сами формирају кабинет. Будући да је неприкосновени шеф либерала Ристић намесник у периоду 18891892. године и да је замрзао статус у либералној странци, то је Авакумовић постао оперативни шеф странке и предводник опозиције. Либерали тада покушавају да владајуће радикале туку на радикалски начин – јаком демагогијом.

Када намесништво обара радикалску владу, Авакумовић 9. августа 1892. године постаје председник владе и министар иностраних дела. У влади доминира млађе крило либерала. Све акције владе усмерене су на парламентарне изборе заказане за 25. фебруар 1893. године. После жестоке борбе, у којој је влада користила сумњиве методе, резултат је нерешен, а политичку кризу разрешава млади Александар Обреновић, који преузима краљевске прерогативе, отпушта Авакумовићеву владу и мандат даје радикалима. Било је то 1. априла 1893. године. Радикална већина у скупштини је организовала политичко суђење Авакумовићу и неким члановима његове владе, али је их је краљ амнестирао пре пресуде.

Други пут је Авакумовић постао председник владе одмах по убиству краља Александра Обреновића и краљице Драге Машин 29. маја 1903. године. Под овом владом је извршен избор Петра Карађорђевића за српског краља и враћен на снагу устав из 1888. године.

Током Првог светског рата, 1915. године, аустроугарске окупационе снаге су га заробиле и интернирале у логор Цеглед у Мађарској, а затим у Хицинг у Аустрији, у коме је дочекао крај рата. По повратку из заробљеништва повлачи се из политике.

Авакумовић је био један од напознатијих и најбољих адвоката у Београду, посебно из области кривичног права. Написао је већи број стручних радова, а његова најважнија дела су Теорија казненог права (1887-1891), као и Нужна одбрана, Важност кривичног закона, Француска и енглеска порота, Промена валуте и противправни послови. Авакумовић је постао редовни члан Српске краљевске академије 1893. године.

Преминуо је у Рогашкој Слатини у данашњој Словенији 3. августа 1928. и сахрањен је у Београду.

Био је сестрић генерала и краљевског намесника Јована Белимарковића.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]