Условни настанак

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Условно настајање)

Условљени настанак (санскрит: प्रतीत्यसमुत्पाद pratītya-samutpāda, пали: paticca-samuppāda патића-самупада) је темељно Будино учење које објашњава порекло ”читавог овог океана патње.”[1]

Буда је порекло патње објаснио низом повезаних узрока, од којих је први и основни незнање. Он је условљени настанак патње објаснио искључиво људским узроцима, на које можемо утицати, без укључивања натприродног.[2]

Овај ланац узрочности је оно што се зове самсара, или Точак рађања и смрти.[3] То је главни извор патњи свесних бића.[3] Након откривања узрока патње, Буда је формулисао Племенити осмоструки пут који води њеном укидању.

Стање коначног ослобођења са Точка рађања и смрти, односно коначног ослобођења од патње зове се нирвана.[3]

Дванаест карика[уреди]

ВикицитатиУсловљеност настанка не само да је дубока, већ и изгледа дубоко. Управо зато што је не разуме, не прониче у њу, човечанство попут замршеног клупка, густо исплетеног птичијег гнезда, густе шикаре, није у стању да се пробије изван патње, изван несрећног одредишта и самсаре.[2]

Према будистичком учењу, патња настаје узрочним дејством дванаест карика.[4] У сутрама постоји више различитих верзија ланца узрочности, а ово је верзија заједничка за два Будина говора о условном настанку: [5][6]

Српски превод Санскритски изрази
Са незнањем као условом, настају творевине Са avijjā као условом, настаје sankhāra
Са творевинама као условом, настаје свест Са sankhāra као условом, настаје viññāna
Са свешћу као условом, настаје име-облик Са viññāna као условом, настаје nāma-rūpa
Са име-обликом као условом, настаје шест чула Са nāma-rūpa као условом, настаје salāyatana
Са шест чула као условом, настаје спој Са salāyatana као условом, настаје phassa
Са спојем као условом, настаје осет Са phassa као условом, настаје vedanā
Са осетом као условом, настаје жеђ Са vedanā као условом, настаје tanhā
Са жеђи као условом, настаје гориво Са tanhā као условом, настаје upādāna
Са горивом као условом, настаје бивање Са upādāna као условом, настаје bhava
Са бивањем као условом, настаје рођење Са bhava као условом, настаје jāti
Са рођењем као условом, настају старост-смрт,

туга, нарицање, патња, јад и очај

Са jāti као условом, настају jarā-marana

soka-parideva-dukkha-domanass-upāyāsā

Ова формула показује пут којим долази до настанка патње (дукха), и представља путоказ за њено укидање.

Утицаји[уреди]

Нјаја школа је формулисала, под утицајем концепта условног настанка, да постоји нужан ланац повезаних стања, на чијем је једном крају бол, а на другом незнање. Овај низ је двојак: »укидање онога што следи доноси са собом и укидање онога што претходи«, тј. укидање незнања доноси са собом укидање мана, укидање мана доноси укидања делања, овим се елиминише рађање, а без њега, нема ни бола.[7] Ово с друге стране када има бола, има и рађања или живота, када има живота, има и делања, када има делања, има и услова за настанак мана, а када има мана, има и незнања.[7]

Мане се деле на три групе, у зависности од тога да ли су телесне или физичке, вербалне или менталне. Телесне мане су: убијање, крађа, неумереност. Вербалне мане су: лаж, говор груб и недоследан. Менталне мане су: злоба, прижељкивање туђег, материјализам. Но, уопште узевши, све мане се могу сажети у три основне: жеља (физичка љубав, егоизам, жеђ за поновним рођењем, похлепа), мржња (гнев, љубомора, злоба, негодовање), ментално помрачење (заблуда, сумња, охолост, немарност) (NS. IV, 1, 3). Од свих њих, каже се у Нјајасутри, најгоре зло је помрачење ума, јер у ономе ко њему није подлегао не настају друге мане (NS. IV, 2, 6). Тек помрачење ума омогућава остале мане, а када оно изостане, ствара се место за исправно сазнање, којим се мане укидају пошто их сажиже пламен истине.[7]

Тумачења[уреди]

Условни настанак представља будистичко схватање да ништа није „ствар по себи“ већ своје постојање дугује другим узроцима. Ово указује на зависну природу непрекидног тока физичких и психичких појава, који се обично називају, сопство, човек или животиња.[8] На почетку овог ланца лежи незнање као основни узрок.[8]

На пример, постоји назив "цвет“, али ако уклонимо дршку, латице, полен, прашнике, тучак и остале делове цвета, али не и сам цвет, видимо да је и „цвет“ нестао. Реч „цвет“ је конвенционални назив за збир делова од којих је сачињен, као што је сваки од тих делова само збир мањих делова. Ово такође важи и за људе, који се састоје од пет гомила.[2] Стога, према Буди, не постоји трајно сопство или суштина.

Условљени настанак научава да су све појаве (дарме) условљене другим чиниоцима (дармама), и да је читаво постојање непрекидни ток (самсара), без икаквог трајног сопства (аната).[9]

Извори[уреди]

  1. Analiza uslovljenog nastanka (Patićća-samuppada-vibhanga sutta)
  2. 2,0 2,1 2,2 Budizam od A do Z: USLOVLJENI NASTANAK, Приступљено 27. 4. 2013.
  3. 3,0 3,1 3,2 Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije (str. 271-285.), NOLIT, Beograd, 1977.
  4. Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.
  5. Uslovljeni nastanak (Patićća-samuppada sutta)
  6. Analiza uslovljenog nastanka (Patićća-samuppada-vibhanga sutta)
  7. 7,0 7,1 7,2 Đuzepe Tuči, Istorija indijske filozofije (str. 378-392), NOLIT, Beograd, 1982.
  8. 8,0 8,1 paticcasamuppada, Њанатилока, Будистички речник, Пешић и синови, Београд, 1996.
  9. Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]