Уставни акт 1982.

Из Википедије, слободне енциклопедије
Royal Shield of arms of Canada.svg
Овај чланак је дио серије о
политичком систему Канаде

Уставни акт 1982. (енгл. Constitution Act, 1982) је саставни дио Устава Канаде.

Доношење[уреди]

Акт је произашао као дио канадског процеса осамостаљивања уставних прописа. Садржавао је неколико амандмана на Акт о Британској Сјеверној Америци 1867. (енгл. British North America Act, 1867) који је тада преименован у Уставни акт 1867. (енгл. Constitution Act, 1867). Краљица Канаде, Елизабета II, потврдила је акт прокламацијом коју је потписала 17. априла 1982. године у Отави.

Повеља о правила и слободама заузима првих 35. одјељака Уставног акта 1982. Власти Квебека никада нису формално одобриле спровођење акта, икако њихов формални пристанак није ни потребан. Споразуми у Meech Lake и Charlottetown су били припремани како би се добио пристанак Квебека, али оба споразума су пропала.

Повеља о правима и слободама[уреди]

Повеља о правима и слободама је заправо првих 35. одјељака Уставног акта 1982. Садржи одредбе које имају за циљ да заштите одређена политичка и грађанска права народа у Канади од политике и поступака свих нивоа власти. Има за циљ и да уједини Канађане око принципа који отјелотворују ова права.

Повеља је наслиједила претходни Канадски закон о правима, који је био усвојен 1960. године од стране владе John Diefenbaker. Ипак, Канадски закон о правима је имао само федералну законску снагу, не и снагу уставног документа. Према томе, имао је слабију моћ и могао се лакше мијењати. Ово је подстакло појединце унутар власти да унаприједе заштиту права у Канади. Покрет за људска права и слободе који је настао након Другог свјетског рата такође је желио да спроведе принципе назначене у Универзалној декларацији о људским правима. Према томе, Кабинет под предсједништвом премијера Пјера Трудоа је 1982. године усвојио Повељу о правима и слободама.

Након усвајања Повеље, један од најзначајних ефеката је био значајно проширење права судске ревизије. Повеља је садржавала много експлицитније одредбе о гаранцији права и улоге судија у спровођењу тих права, него што је то имао претходни закон. Судови, када би установили повреду права према Повељи, поништавали су неуставне законе или поједине дијелове закона. Повеља је дала и нова овлашћења судовима која су се тицала правних лијекова и доказног поступка. Ова овлашћења су била знатно већа него што је то типично у општем праву (енгл. Common law) и у уставном систему који је заснован на принципу парламентарне надмоћи.

Домородачка права[уреди]

Одредба 34 Уставног акта 1982. „признаје и потврђује“ постојећа домородачка и уговорна права у Канади. Ова домородачка права штите активности, праксу или традиције, које представљају саставни дио карактеристичне културе домородачких народа. Уговорна права штите и спроводе уговоре сачињене између државе и домородачких народа.

Друге одредбе Уставног акта 1982. које се тичу домородачких права су одредба 25 Повеље и одредба 35.1, која изражава очекивање о учествовању домородачких народа у подношењу амандмана на релевантне уставне одредбе.

Једнакост и једнаке могућности[уреди]

Одредба 36 подвлачи у Уставу вриједност о једнакој могућности за канадски народ, економски развој како би подржао ту једнакост, и владине службе доступне за јавно коришћење. Пододјељак 2 иде и даље, признавајући „принцип“ да би федерална власт требало да обезбједи уједначену исплату. Ова одредба је спорна, јер се поставља могућност да ли судови могу тумачити и спроводити ову одредбу, будући да она садржи више политичку и моралну, него правну позадину. Ова одредба се покушала поправити амандманом предложеним 1992. године на договору у Charlottetown, али је договор пропао.

Измјена Устава[уреди]

Одјељак 52(3) Уставног акта 1982. предвиђа да се уставни амандмани могу правити само на основу правила изложених у самом Уставу. Циљ овог одјељка је био да ојача уставну премоћ и отклони могућност да законодавци могу мијењати Устав доношењем обичног закона.

Правила за доношење амандмана на Устав Канаде су прилично детаљна. Изложена су у глави V Уставног акта 1982. Постоји пет различитих формула за усвајање амандмана, и све се оне тичу разних тема којима се амандмани баве.

Премоћ Устава[уреди]

Према одјељку 52 Уставног акта 1982, каже се да је Устав Канаде — врховни закон Канаде — и сваки закон који није у сагласности с њим нема законске силе. Ова одредба даје могућност канадским судовима да пониште одређене законодавне акте. Иако такви закони остају у приправности, они се не могу примјењивати све док се не измијене спорне одредбе.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]