Јуто-астечки језици

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Уто-астечки језици)
Подручје распрострањености северних и дела јужних јуто-астечких језика (напомена: ова мапа не приказује све јуто-астечке језике у Мексику).

Јуто-астечки језици су породица језика којима се говори на простору централне Америке и западног дела САД-а. Јуто-астечка породица језика је једна од највећих породица језика у Америкама по броју говорника, броју језика и географској распрострањености.[1] Према "Етнологу" укупан број језика који припадају овој породици језика је 61, а укупан број људи који њима говоре је 1.910.922[2]. Јуто-астечким језицима се говори у великом делу западних Сједињених Америчких Држава (Орегон, Ајдахо, Монтана, Јута, Калифорнија, Невада, Аризона) и у западном, централном и јужном Мексику, а говорника ових језика има и у централној Америци (пипилски језик у Ел Салвадору). Из самог имена ове језичке породице се може закључити који простор обухвата, јер оно у себи садржи имена народа Јута који насељава простор данашње америчке државе Јуте и имена народа Астека који насељавају средњи Мексико. Народи који говоре овим језицима припадају јутоастечкој породици народа.

Јуто-астечка породица језика је једна од највећих језичких породица на америчким континентима без обзира да ли се посматра по броју говорника, површини на којој се говори или по броју језика који чине ову породицу језика. Нај севернији језик из ове породице је шошонски језик, а нај јужнији језик је пипилски језик. Језик са највећим бројем говорника је наватлански (астечки) језик са око 1.500.000 говорника. Сматра се да је прадомовина јуто-астечких језика југозапад САД или северозапад Мексика. Највероватније територија данашњих америчких држава Аризоне и Њу Мексика и мексичких држава Соноре и Чиваве.

Класификација[уреди]

Подручје распрострањености северних јуто-астечких језика + 2 јужна јуто-астечка језика (пима-папаго и пима бајо) пре контакта са европљанима
Подручје распрострањености живих јуто-астечких језика у Мексику и Централној Америци (јужни јуто-астечки језици)

Идеја о постојању ове породице прихваћена је још почетком 20. века, али су сличности између неколико језика ове породице утврђене још средином 19. века.

Јуто-астечки језици се могу сврстати у 6 група и 2 изолована језика у оквиру породице[3], од којих: 2 групе и 2 изолована језика чине шошонску дивизију, 3 групе чине соноранску дивизију и 1 група чини наванску дивизију. Соноранска и наванска дивизија се могу груписати у јужне јуто-астечке језике, док шошонска дивизија представља северне јуто-астечке језике;

Северни јуто-астечки језици:

  • I) Шошонска дивизија (У САД):
  • (1) Нумичка (плато шошонска) група:
  • (а) Западно Нумичка подгрупа:
  • Монски
  • Северни пајутски (укључује и баночки)
  • (б) Централна Нумичка подгрупа:
  • Шошонски
  • Команчијски
  • Тимбишански (или панаминтски)
  • (в) Јужна Нумичка подгрупа:
  • Каваишки
  • Колорадо рив`рски (дијалекти су: јутски, јужни пајутски и чимеуевски)
  • (2) Тубатулабалски језик;
  • (3) Такичка (у јужној Калифорнији) група:
  • (а) Серанска подгрупа:
  • Серански
  • Китанемучки
  • Тонгвански (или габриелењско-фернандењски)
  •  ?Татавиамски
  • (б) Купанска подгрупа:
  • Луисењско-хуанењски
  • Кавијски (или ивилјуатски)
  • Купењски
  •  ?Николењски
  • (4) Хопијски језик.

Јужни јуто-астечки језици:

  • II) Соноранска дивизија
  • (1) Тепиманска (или пимичка или пиманска) група:
  • О`одхамски (или пимско-папашки)
  • Пима бајански (или доњи пимски или о`об но`очки)
  • Тепекански
  • О`отхамски (или тепехуански)
  • (2) Таракахитичка (или таракахитанска или јакијска) група:
  • (а) Тарахумаранска подгрупа:
  • Тарахумарски (или рарамурски)
  • Варихијски
  • (б) Кахитанска подгрупа:
  • Јакијски (или јоемски)
  • Мајоански (или јоремски)
  • (в) Тубарски
  • (г) Опатански (дијалекти су: еудевски, тегуимски (или орски) и јовски)
  • (3) Корачолска (или коранска) група:
  • Корски
  • Хуичолски
  • III) Наванска (Астечка) дивизија:
  • (1) Наванска (Астечка) група:
  • Наватлански (астечки)
  • Пипилски
  • Покутечки

Неки лингвисти повезивали су ову породицу са другим језичким породицама у Америци. Бенџамин Ворф је својевремено повезао јуто-астечке језике са кајова-таноанским језицима у тзв. астечко-таноанску суперфамилију. Лајл Кембел (1997) и бројни други специјалисти на овом пољу сматрају ову хипотезу изгледном, али не и дефинитивно доказаном. Џозеф Гринберг (1987) је укључио јуто-астечке језике, заједно са кајова-таноанским и ото-манге језицима у централноамерички огранак своје контроверзне америндијанске макро-породице, која по његовом мишљењу укључује све језичке породице на Америчком континенту, изузимајући ескимско-алеутске и на-дене језике.

Пра-јуто-астечки језик и Прадомовина Јутоастека[уреди]

Пра-јуто-астечки језик је хипотетички заједнички предак свих јуто-астечких језика. Признати стручњаци за историју јуто-астечке језичке групе обично смештају прадомовину пра-јуто-астечког језика и Прајутоастека у граничну област између САД и Мексика и то у брдске области америчких држава Аризоне и Њу Мексика и суседне области мексичких држава Сонора и Чивава. Што приближно одговара површини пустиње Сонора и западном делу пустиње Чивава. Прајезик су користили мезолитски ловци-сакупљачи у Аридоамерици, пре око 5.000 година.

Фаулер је на основу индиција о могућој еколошкој ниши коју су заузимали Прајутоастеци, реконструисао могући речник биљног света пра-јуто-астечког језика. На основу тога је сместио средиште пра-јуто-астечког дијалекатског континуума у средишњу Аризону, при чему су северни дијалекти допирали до Неваде и Пустиње Мохаве, а јужни дијалекти су преко Тепиманског коридора допирали до Мексика.[4] Прадомовина Нумичких језика је смештена у јужни део Калифорније близу Долине Смрти, а прадомовина предложене јужне јуто-астечке групе је смештена на обалу Соноре.[5]

Према другој супротстављеној теорији, коју је објавила 2001.Џејн Х. Хил, на основу њеног реконструисаног речника прото-јуто-астечких термина везаних за кукуруз, прадомовина пра-јуто-астечког је много јужније. Према њеној теорији, Прајутоастеци су били узгајивачи Кукуруза у Мезоамерици, који су се постепено померали на север, пре 4.500 до 3.000 година. Географско распростирање говорника се подударило са разбијањем језичког јединства.[6][7] Ова хипотеза је критикована по неколико основа и други Јуто-Астеканисти је не прихватају.[8][9][10][11][12] Према истраживању везаног за пољопривредне термине коју је спровео Мерил 2012., пољопривредни термини се могу реконструисати само за јужне јуто-астечке језике. Што подржава закључак да се Прајутоастеци нису бавили пољопривредом, него да су је прихватили тек након што су населили Мезоамерику долазећи са севера.[13]

Према скорашњој теорији Давида Л. Шаула постоје докази који сугеришу контакт између пра-јуто-астечког и језика средње Калифорније као што су еселенски и јокатски. Према овој теорији пра-јуто-астечким се говорило у Централној Долини Калифорније и чинио је део древног калифорнијског језичког простора.[14]

Карактеристике[уреди]

Сви језици ове групе су аглутинативни. Често су чак и полисинтетички.

Референце[уреди]

  1. Caballero (2011)
  2. Lewis, M. Paul, Gary F. Simons, and Charles D. Fennig (eds.). 2016. Ethnologue: Languages of the World, Nineteenth edition. Dallas, Texas: SIL International.
  3. Swadesh vocabulary lists for Uto-Aztecan languages (from Wiktionary's Swadesh-list appendix)
  4. Fowler (1983)
  5. Campbell (1997). стр. 137.
  6. Hill (2001). [1]
  7. Hill (2010). [2]
  8. Kemp et al. (2010). [3]
  9. Merrill et al. (2010). [4]
  10. Brown (2010). [5]
  11. Campbell (2003)
  12. Campbell & Poser (2008). стр. 346-350.
  13. Merrill (2012)
  14. Shaul (2014)

Литература[уреди]

  • Brown, Cecil H. (2010). "Lack of linguistic support for Proto-Uto-Aztecan at 8900 BP (letter)" (PDF). Proc. Natl. Acad. Sci. USA. 107 (15): E34. doi:10.1073/pnas.0914859107.
  • Caballero, G. (2011). "Behind the Mexican Mountains: Recent Developments and New Directions in Research on Uto‐Aztecan Languages". Language and Linguistics Compass. 5 (7): 485–504. doi:10.1111/j.1749-818x.2011.00287.x.
  • Campbell, Lyle (1997). American Indian Languages: The Historical Linguistics of Native America. Oxford University Press.
  • Campbell, Lyle (2003). "What drives linguistic diversification and language spread?". In Bellwood, Peter; Renfrew, Colin. Examining the farming/language dispersal hypothesis. Cambridge(U.K.): McDonald Institute for Archaeological Research. стр. 49–63.
  • Campbell, Lyle; Poser, William J. (2008). Language classification, history and method. Cambridge University Press.
  • Cortina-Borja, M; Valiñas-Coalla, L (1989). "Some remarks on Uto-Aztecan Classification.". International Journal of American Linguistics. 55: 214–239.
  • Cortina-Borja, M.; Stuart-Smith, J.; Valiñas-Coalla, L. (2002). "Multivariate classification methods for lexical and phonological dissimilarities and their application to the Uto-Aztecan family". Journal of Quantitative Linguistics. 9 (2): 97–124. doi:10.1076/jqul.9.2.97.8485.
  • Dakin, Karen (1996). "Long vowels and morpheme boundaries in Nahuatl and Uto-Aztecan: comments on historical developments". Amerindia. 21.
  • Fowler, Catherine S. (1983). "Some lexical clues to Uto-Aztecan prehistory". International Journal of America Linguistics. 49 (3): 224–257.
  • Goddard, Ives (1996). "Introduction". In Goddard, Ives. Handbook of North American Indians. 17. Washington, D.C.: Smithsonian Institution. стр. 1–16.
  • Haugen, J. D. (2008). Morphology at the interfaces: reduplication and noun incorporation in Uto-Aztecan. Vol. 117. John Benjamins Publishing.
  • Heath, J. (1978). "Uto-Aztecan* na-class verbs". International Journal of American Linguistics. 44 (3): 211–222. doi:10.1086/465546.
  • Hill, Jane H. (December 2001). "Proto-Uto-Aztecan". American Anthropologist. New Series. 103 (4). doi:10.1525/aa.2001.103.4.913.
  • Hill, Jane H. (2010). "New evidence for a Mesoamerican homeland for Proto-Uto-Aztecan" (PDF). PNAS. 107 (11): E33. doi:10.1073/pnas.0914473107.
  • Hill, J. H. (2011). "Subgrouping in Uto-Aztecan. Language Dynamics and Change". 1 (2): 241–278.
  • Iannucci, David (1972). Numic historical phonology. Cornell University PhD dissertation.
  • Kaufman, Terrence (2001). Nawa linguistic prehistory. Mesoamerican Language Documentation Project.
  • Kaufman, Terrence; with the assistance of Lyle Campbell (1981). Comparative Uto-Aztecan Phonology. Unpublished manuscript. Cite uses deprecated parameter |coauthor= (help)
  • Kemp; González-Oliver; Malhi; Monroe; Schroeder; McDonough; Rhett; Resendéz; Peñalosa-Espinoza; Buentello-Malo; Gorodetsky; Smith (2010). "Evaluating the farming/language dispersal hypothesis with genetic variation exhibited by populations in the Southwest and Mesoamerica" (PDF). Proc. Natl. Acad. Sci. USA. 107 (15): 6759–6764. doi:10.1073/pnas.0905753107.
  • Kroeber, Alfred Louis (1907). Shoshonean dialects of California. The University Press. Retrieved 24 August 2012.
  • Kroeber, Alfred Louis (1934). Uto-Aztecan Languages of Mexico. 8. University of California Press.
  • Langacker, Ronald W. (1970). "The Vowels of Proto Uto-Aztecan". International Journal of American Linguistics. 36 (3): 169–180. doi:10.1086/465108.
  • Langacker, R. W. (1977). An overview of Uto-Aztecan grammar. Summer Institute of Linguistics.
  • Langacker, R. W. (1976). Non-distinct arguments in Uto-Aztecan. Berkeley: University of California Press.
  • Manaster Ramer, Alexis (1992). "A Northern Uto-Aztecan Sound Law: *-c- → -y-¹". International Journal of American Linguistics. 58 (3): 251–268. JSTOR 3519784.
  • Merrill, William L.; Hard, Robert J.; Mabry, Jonathan B.; Fritz; Adams; Roney; MacWilliams (2010). "Reply to Hill and Brown: Maize and Uto-Aztecan cultural history" (PDF). Proc. Natl. Acad. Sci. USA. 107 (11): E35–E36. doi:10.1073/pnas.1000923107.
  • Merrill, W (2013). "The genetic unity of southern Uto-Aztecan". Language Dynamics and Change. 3: 68–104.
  • Merrill, William L. (2012). "The Historical Linguistics of Uto-Aztecan Agriculture". Anthropological Linguistics. 54 (3): 203–260. doi:10.1353/anl.2012.0017.
  • Miller, Wick R. (1986). "Numic Languages". In Warren L. d’Azevedo. Handbook of North American Indians, Volume 11, Great Basin. Washington: Smithsonian Institution. pp. Pages 98–106.
  • Miller, Wick R. (1983). "A note on extinct languages of northwest Mexico of supposed Uto-Aztecan affiliation.". International Journal of American Linguistics. 49: 328–333. doi:10.1086/465793.
  • Miller, Wick R. (1983). "Uto-Aztecan languages". In Ortiz, Alfonso. Handbook of North American Indians. 10. Washington, D.C.: Smithsonian Institution. стр. 113–124.
  • Miller, Wick R. (1984). "The classification of the Uto-Aztecan languages based on lexical evidence.". International Journal of American Linguistics (1): pp. 1–24.
  • Mithun, Marianne (1999). The languages of Native America. Cambridge University Press.
  • Shaul, D. L. (2014). A Prehistory of Western North America: The Impact of Uto-Aztecan Languages. University of New Mexico Press.
  • Steele, Susan (1979). "Uto-Aztecan: An assessment for historical and comparative linguistics". In Campbell, Lyle; Mithun, Marianne. The Languages of Native America: Historical and Comparative Assessment. Austin: University of Texas Press. стр. 444–544.
  • Sapir, E. (1913). "Southern Paiute and Nahuatl, a study in Uto-Aztekan". Journal de la Société des Américanistes. 10 (2): pp. 379–425.
  • Shaul, David L. (2014). A Prehistory of Western North America: The Impact of Uto-Aztecan Languages. University of New Mexico Press.
  • Shaul, David L.; Hill, Jane H. (1998). Tepimans, Yumans, and other Hohokam. American Antiquity. стр. 375–396.
  • Voegelin, C. F.; Voegelin, F.; Hale, K. (1962). Typological and Comparative Grammar of Uto-Aztecan: Phonology. Memoirs of the International Journal of American Linguistics. 17. Waverly Press.
  • Whorf, B. L. (1935). "THE COMPARATIVE LINGUISTICS OF UTO‐AZTECAN". American Anthropologist. 37 (4): pp. 600–608.

Спољашње везе[уреди]