Пређи на садржај

Физир ФН

С Википедије, слободне енциклопедије
Физир ФН
Физир ФН
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Почетак производње1931.
Дужина8,80
Размах крила11,20
Висина3,10
Површина крила32,50
Празан820
Макс. маса при узлетању1.426 kg
Клипно-елисни мотор1 мотор Валтер NZ-120
Снага88 kW
Макс. брзина на Hопт120 km/h
Макс. брзина на H=0140 km/h
Долет540 km
Плафон лета6.500 m

Авион Физир ФН (Физир наставни) је југословенски школски двоседи авион намењен основној (почетној) обуци пилота .[1]

Пројектовање и развој

Физир ФН са ознакама Југословенског краљевског ратног ваздухопловства.
Мотор Mercedes уграђен на авион Физир ФН - Мерцедес
Хидро авион Физира ФН-Х

Први прототип авиона Физир ФН (Физир наставни) пројектован је и израђен 1929. године у „мајсторској радионици“ инж. Рудолфа Физира у Петроварадину. Физир ФН је био школски, једномоторни двосед, двокрилац са по једним паром упорница са сваке стране. Крила су на крајевима била заокругљена а закрилца су се налазила и на доњим и на горњим крилима. Стајни трап је био фиксан са зглобовитом осовином. Амортизација је била или помоћу опруга и гумених котурова (старији типови) или помоћу прстенова од сандова (новији типови). Конструкција трупа и крила је била дрвена пресвучена платном. У току свог производног века авион је стално усавршаван, мењани су му мотори тако да је постојало неколико типова ових авиона у зависности од мотора:

  1. Физир ФН - Мерцедес - са мотором Мерцедес 88kW,
  2. Физир ФН - Валтер - са мотором Валтер 88kW и
  3. Физир ФН - Марс - са мотором Валтер-Марс 106kW, (хидроавион звани „Мали Физир").

"Мајсторска радионица“ инж. Физира није имала капацитета за индустријску производњу авиона, њихова област рада је било пројектовање и израда прототипова. И ако мала, ова радионица је одиграла значајну улогу у развоју југословенског ваздухоплоства јер су у њој стасали и обучили се инженјери који су касније постали занчајна имена нашег ваздухопловног инжењерства.

Многи прототипови успешних авиона из ове радионице су се касније производили у фабрикама авио индустије Југославије.

Оперативно коришћење

Прва три авиона Физир ФН произвела је фабрика авиона Змај за потребе Аероклуба. Због одличних летних карактеристика Команда ваздухопловства је одлучила да њиме замени све школске авионе који су се до тада налазили у употреби за основну обуку. Тада су се у пилотским школама за основну обуку користили следећи авиони: Икарус-ов ŠB 1 (Мали Бранденбург) са мотором Мерцедес 73kW (100 КС) произведен 1924. године и Змај-ев авиона Арно HD-320 са моторима Салмсон од 90 kW (120 КС) произведен 1928. године.

Почев од 1931. године када је Змај произвео и испоручио прву серију од 20 Физира ФН са звездастим мотором Валтер и 10 са редним мотором Мерцедес од 120КС, па до 1939. године Змај је произвео 137 примерака, Рогожарски 40 комада, а 1940. године фабрика Албатрос у Сремској Митровици израдила је још 20 авиона овог типа. Пре рата је за Поморско ваздухопловство урађено четири хидро Физира ФН-Х са пловцима и појачаним моторима Валтер Марс од 106kW. Последњих 10 авиона Физир ФН рађено је од 1943. године у Змају за потребе ваздухопловства НДХ, али су завршени тек по ослобођењу па су предати на употребу Ваздухопловном савезу Југославије.

Заробљени авиони ВВКЈ (Војно Ваздухопловство Краљевине Југославије) су у току Другог светског рата коришћени у италијанској авијацији у Албанији и у НДХ. Авиони Физир ФН су били поуздани, лаки за летење и одржавање тако да су се задржали у употреби дуги низ година (скоро до 1950. године) за основну обуку пилота како војних тако и цивилних тј. спортских.

Земље које су користиле Авион Физир ФН

Мотор Валтер ZN 120 уграђен на авион Физир ФН
Мотор Валтер Марс уграђен на хидроавион Физир ФН ("Мали Физир")

Види још

Референце

  1. ^ Физир ФН

Литература

  • Зачетници авијације, ИРО „Вук Караџић“ и „Службени лист СФРЈ“, Београд, 1988.
  • Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,
  • О. Петровић., Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.), Лет 3/2004. Београд, 2004.
  • 3. Ж. Вељовић., Пет деценија Змаја, ИПМ Змај Земун, 1972.
  • В. Илић., Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије, Лет 3/2004. Београд, 2004.
  • Војна енциклопедија, Београд, 1971.
  • С. Микић; Историја југословенског ваздухопловства, Шт. Д. Грегорић, Београд,1933.
  • Ш. Оштрић и М. Мицевски.; Летећи Чунови: Чамци који лете - летилице које плове, Изложба фотографија, Галерија '73, Београд, 14-27. септембра 2007. год.
  • В. Микић; Зракопловство НДХ 1941 - 1945, ВИИВЈ, Београд, 2000.
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Isaić, Vladimir; Frka, Danijel (2010). Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio) (на језику: (језик: хрватски)). Zagreb: Tko zna zna d.o.o. ISBN 978-953-97564-6-6. 
  • Grey, C.G. (1972). Jane's All the World's Aircraft 1938. London: David & Charles. стр. 47d—48d. ISBN 978-0-7153-5734-7. 
  • Gunston, Bill (1989). World Encyclopaedia of Aero Engines (2 изд.). Wellingborough: Patrick Stephens Ltd. ISBN 978-1-85260-163-8. 

Спољашње везе

Физир ФН на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Физир_ФН&oldid=22244434”