Пређи на садржај

Финале УЕФА Лиге шампиона 2023.

С Википедије, слободне енциклопедије
Финале УЕФА Лиге шампиона 2023.
Постер за финале
ДогађајУЕФА Лига шампиона 2022/23.
Манчестер сити Интер
Енглеска Италија
1 0
Датум10. јун 2022. (2022-06-10)
СтадионОлимпијски стадион Ататурк, Истанбул
Играч утакмицеРодри (Манчестер сити)[1]
СудијаПољска Шимон Марћињак[2]
Посећеност71.412
← 2022.
2024. →

Финале УЕФА Лиге шампиона 2023. је одиграно 10. јуна 2023. у Истанбулу између Манчестер ситија и Интера. Манчестер сити је победио резултатом 1:0. Ово је укупно 68. финале овог такмичења по реду, а 31. под овим називом и форматом. Главни судија на утакмици је био Пољак Шимон Марћињак,[2] док је званични амбасадор био бивши турски фудбалер Хамит Алтинтоп.[3]

Манчестер сити је пре у финала имао прилика да освоји триплу круну, пошто је претходно освојио Премијер лигу и ФА Куп. Интер је освојио домаћи куп, док је Серију А освојио Наполи. Ситију је ово после финала 2021. друго финале, док Интер игра своје шесто финале, а прво после победе у финалу 2010. Манчестер сити још увек није освојио ово такмичење, док је Интер од 5 финала победио у 3.

Улазнице за ову утакмицу су престале да се продају 28. априла, а кретале су се од €70 за четврту категорију, до €690 за прву.[4]

Претходно финале које је играно на овом стадиону је било чувено финале УЕФА Лиге шампиона 2005. између Милана и Ливерпула.

Манчестер сити је голом Родрија у 68. минуту освојио своју прву Лигу шампиона, и комплетирао триплу круну.[5]

Екипе

[уреди | уреди извор]

Такмичење је носило назив Куп европских шампиона до 1992, а назив УЕФА Лига шампиона користи се од 1993.

Екипа Претходна финална наступа (подебљано означава победнике)
Енглеска Манчестер сити 1 (2021)
Италија Интер 5 (1964, 1965, 1967, 1972, 2010)

Утакмица

[уреди | уреди извор]

Детаљи

[уреди | уреди извор]

„Домаћин” (из административних разлога) изабран је додатним жребом који се одржао након жребова за четвртфинале и полуфинале такмичења.

Манчестер сити Енглеска1–0Италија Интер
Родри Гол 68’ Извештај
Гледалаца: 71.412[6]
Манчестер сити[7]
Интер Милано[7]
GK 31 Бразил Едерсон Жути картон 90+4’
CB 25 Швајцарска Мануел Аканџи
CB 3 Португалија Рубен Дијас
CB 6 Холандија Натан Аке
DM 5 Енглеска Џон Стоунс Изашао из игре — замењен 82’
DM 16 Шпанија Родри
RW 20 Португалија Бернардо Силва
AM 17 Белгија Кевин де Бројне Изашао из игре — замењен 36’
AM 8 Њемачка Илкај Гундоган (к)
LW 10 Енглеска Џек Грилиш
CF 9 Норвешка Ерлинг Халанд Жути картон 90+2’
Измене:
GK 18 Њемачка Штефан Ортега
GK 33 Енглеска Скот Карсон
DF 2 Енглеска Кајл Вокер Ушао у игру 82’
DF 14 Шпанија Емерик Лапорт
DF 21 Шпанија Серхио Гомез
DF 82 Енглеска Рико Луис
MF 4 Енглеска Калвин Филипс
MF 32 Аргентина Максимо Пероне
MF 47 Енглеска Фил Фоден Ушао у игру 36’
MF 80 Енглеска Кол Палмер
FW 19 Аргентина Хулијан Алварез
FW 26 Алжир Ријад Марез
Тренер:
Шпанија Пеп Гвардиола
GK 24 Камерун Андре Онана Жути картон 90+2’
CB 36 Италија Матео Дармијан Изашао из игре — замењен 84’
CB 15 Италија Франческо Ачерби
CB 95 Италија Алесандро Бастони Изашао из игре — замењен 76’
RM 2 Холандија Дензел Дамфрис Изашао из игре — замењен 76’
CM 23 Италија Николо Барела Жути картон 59’
CM 77 Хрватска Марцело Брозовић (к)
CM 20 Турска Хакан Чалханоглу Изашао из игре — замењен 84’
LM 32 Италија Федерико Димарко
CF 10 Аргентина Лаутаро Мартинез
CF 9 Босна и Херцеговина Един Џеко Изашао из игре — замењен 57’
Измене:
GK 1 Словенија Самир Хандановић
GK 21 Италија Алекс Кордац
DF 6 Холандија Стефан де Врај
DF 12 Италија Раул Беланова Ушао у игру 76’
DF 33 Италија Данило Д'Амброзио Ушао у игру 84’
DF 37 Словачка Милан Шкрињар
MF 5 Италија Роберто Гаљардини
MF 8 Њемачка Робин Госенс Ушао у игру 76’
MF 14 Албанија Кристјан Аслани
MF 22 Јерменија Хенрих Мхитарјан Ушао у игру 84’
FW 11 Аргентина Хоакин Кореа
FW 90 Белгија Ромелу Лукаку Жути картон 83’ Ушао у игру 57’
Тренер:
Италија Симоне Инзаги Жути картон 90+6’

Играч утакмице:
Родри (Манчестер сити)[1]

Помоћне судије:[8]
Павел Соколницки (Пољска)
Томаш Листкијевич (Пољска)
Четврти судија:[8]
Иштван Ковач (Румунија)
Додатне помоћне судије:[8]
Васил Маринеску (Румунија)
ВАР:[8]
Томаш Квјатковски (Пољска)
Помоћне судије за ВАР-ом:[8]
Бартош Франковски (Пољска)
Марко Фриц (Немачка)

Правила:[9]

  • Регуларни део утакмице траје 90 минута;
  • Уколико је резултат нерешен, играју се продужеци у трајању од 30 минута;
  • Уколико је резултат и даље нерешен, изводе се једанаестерци;
  • Сваки тим има дванаест играча на клупи;
  • Дозвољено је укупно извршити пет измена, с тим да се у продужецима може извршити и шеста измена.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Official Champions League final PlayStation Player of the Match: Rodri”. UEFA. 10. 6. 2023. Приступљено 10. 6. 2023. 
  2. ^ а б „Referee teams appointed for 2023 UEFA club competition finals” (на језику: енглески). UEFA. 22. мај 2023. Приступљено 10. јун 2023. 
  3. ^ Chris Burke & Türker Tozar (8. јун 2023). „Hamit Altıntop on the final and Istanbul”. uefa.com (на језику: енглески). Приступљено 10. јун 2023. 
  4. ^ „Applications closed for Champions League final tickets”. uefa.com (на језику: енглески). 21. април 2023. Приступљено 10. јун 2023. 
  5. ^ „Манчестер сити први пут шампион Европе”. rts.rs. 10. јун 2023. Приступљено 10. јун 2023. 
  6. ^ „Full Time Report Final – Manchester City v Internazionale” (PDF). UEFA. Union of European Football Associations. 10. 6. 2023. Архивирано (PDF) из оригинала 10. 6. 2023. г. Приступљено 10. 6. 2023. 
  7. ^ а б „Tactical Line-ups – Final – Saturday 10 June 2023” (PDF). UEFA. 10. 6. 2023. Приступљено 10. 6. 2023. 
  8. ^ а б в г д „Referee teams appointed for 2023 UEFA club competition finals”. UEFA. 22. 5. 2023. Архивирано из оригинала 23. 5. 2023. г. Приступљено 22. 5. 2023. 
  9. ^ „Regulations of the UEFA Champions League, 2022/23 Season”. UEFA. Union of European Football Associations. 2022. Приступљено 30. 4. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_УЕФА_Лиге_шампиона_2023.&oldid=29995757”