Финале УЕФА Лиге шампиона 2003.

С Википедије, слободне енциклопедије
Финале УЕФА Лиге шампиона 2003.
Званичан постер за финалну утакмицу
ДогађајУЕФА Лига шампиона 2002/03.
Након продужетака Милан је победио са 2:3 у пеналима
Датум28. мај 2003. (2003-05-28)
СтадионОлд Трафорд, Енглеска Манчестер
Играч утакмицеИталија Паоло Малдини (Милан)[1]
СудијаЊемачка Маркус Мерк
Посећеност62 315 [1]
ВремеВедро
18°C [2]

Финале УЕФА Лиге шампиона 2003. је била фудбалска утакмица одиграна на Олд Трафорд стадиону у Манчестеру, Енглеска, 28. маја 2003, која је одлучивала о томе који ће фудбалски клуб победити у такмичењу Лиге шампиона за сезону 2002/03. Утакмица је одиграна између два италијанска клуба Милана и Јувентуса. Меч је ушао у историју као прво финале у којем су играла два италијанска клуба. Такође је тек друго финале у историји између два тима из исте земље, прво је шпанско финале из 2000. Милан је освојио титулу после пенала, након што је утакмица завршена у регуларном току 0–0. То је била Миланова шеста титула Лиге шампиона.

Пут до Лиге шампиона[уреди | уреди извор]

Јувентус је ушао у Лигу шампиона као шампион Серије А по 27. пут. Милан је био четврти у лиги завршивши са шеснаест бодова мање од Јувентуса и морао је да крене такмичење од трећег кола квалификација. У Серији А одиграли су две утакмице у оквиру сезоне 2001/02, Милан је 9. децембра 2001. на Сан Сиру играо 1–1 под вођством Карла Анчелотија,[3] а Јувентус је 14. априла 2002. на Деле Алпију славио са 1–0 под вођством Марчела Липија.[4] Такође су одиграли две утакмице у оквиру Купа Италије, где је Јувентус у двомечу славио са 3–2 укупним резултатом и пласирао се у финале.[5][6]

Пут до финала[уреди | уреди извор]

Милан[уреди | уреди извор]

Милан је био први у својој групи Г, у којој су били Бајерн Минхен, Ленс и Депортиво Ла Коруња, и пласирао се у другу фазу где је играо у групи Ц где је такође освојио прво место. Ту су му противници били Реал Мадрид, Борусија Дортмунд и Локомотива Москва. Изгубили су само два меча, (Дортмуд 0–1, и Реал Мадрид 1–3), и пласирали се у четвртфинале где су играли са Ајаксом. Први меч је завршен резултатом 0–0, па је одлучујући меч био на Сан Сиру где је Милан славио са 3–2. У полуфиналу су се састали са градским ривалом Интером. Оба меча су завршена нерешеним резултатима (0–0, 1–1), али је Милан прошао због постигнутог гола у гостима.

Јувентус[уреди | уреди извор]

Јувентус је био први у групи Е, где су му противници били Њукасл јунајтед, Динамо Кијев и Фајенорд. У другој фази су завршили на другом месту групе Д, иза Манчестер јунајтеда. Доживели су поразе у оба меча са енглеским тимом (1–2, 0–3) и против Базела (1–2). У четвртфиналу су играли са Барселоном коју су избацили у продужецима (1–1, 2–1). У полуфиналу су се састали са Реалом из Мадрида, изгубили су први меч 1–2, али су у другом славили са 3–1. Због картона у финалу није могао наступати један од најбољих играча тима Павел Недвед.

Утакмица[уреди | уреди извор]


Јувентус
Милан
    ПЕНАЛИ    

Трезеге фудбалска лопта са црвеним иксом
Бириндели фудбалска лопта са квачицом
Залајета фудбалска лопта са црвеним иксом
Монтеро фудбалска лопта са црвеним иксом
Дел Пјеро фудбалска лопта са квачицом

2 – 3

фудбалска лопта са квачицом Сержињо
фудбалска лопта са црвеним иксом Седорф
фудбалска лопта са црвеним иксом Каладзе
фудбалска лопта са квачицом Неста
фудбалска лопта са квачицом Шевченко

Јувентус је први шутирао
ЈУВЕНТУС:
Г 1 Италија Ђанлуиђи Буфон
О 21 Француска Лилијан Тирам
О 2 Италија Чиро Ферара
О 5 Хрватска Игор Тудор Изашао из игре — замењен 42
О 4 Уругвај Паоло Монтеро
С 16 Италија Мауро Каморанези Изашао из игре — замењен 46
С 3 Италија Алесио Такинарди Жути картон 69
С 26 Холандија Едгар Давидс Изашао из игре — замењен 65
С 19 Италија Ђанлука Замброта
Н 17 Француска Давид Трезеге
Н 10 Италија Алесандро Дел Пјеро (к) Жути картон 111
Измене:
Г 12 Италија Антонио Кименти
О 7 Италија Ђанлука Песото
О 13 Италија Марк Јулијано
С 8 Италија Антонио Конте Ушао у игру 46
С 15 Италија Алесандро Бириндели Ушао у игру 42
Н 24 Италија Марко Ди Вајо
Н 25 Уругвај Марсело Залајета Ушао у игру 65
Тренер:
Италија Марчело Липи
МИЛАН:
Г 12 Бразил Дида
О 19 Италија Алесандро Костакурта Жути картон 18 Изашао из игре — замењен 66
О 13 Италија Алесандро Неста
О 3 Италија Паоло Малдини (к)
О 4 Грузија Каха Каладзе
С 8 Италија Ђенаро Гатузо
С 21 Италија Андреа Пирло Изашао из игре — замењен 71
С 20 Холандија Кларенс Седорф
С 10 Португалија Руи Коста Изашао из игре — замењен 87
Н 7 Украјина Андриј Шевченко
Н 9 Италија Филипо Инзаги
Измене:
Г 18 Италија Кристијан Абијати
О 24 Данска Мартин Лаурсен
О 25 Бразил Роке Жуниор Ушао у игру 66
С 17 Италија Кристијан Броки
С 23 Италија Масимо Амброзини Ушао у игру 87
С 27 Бразил Сержињо Ушао у игру 71
Н 11 Бразил Ривалдо
Тренер:
Италија Карло Анчелоти

Играч утакмице:
Италија Паоло Малдини

Помоћне судије:
Њемачка Кристијан Шраер
Њемачка Хејнер Мулер
Четврти:
Њемачка Волфганг Штарк

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „2. Finals” (PDF). UEFA Champions League Statistics Handbook 2016/17. Nyon, Switzerland: Union of European Football Associations. 2017. стр. 1. Приступљено 22. 4. 2017. 
  2. ^ http://www.wunderground.com/history/airport/EGCC/2003/5/28/DailyHistory.html?req_city=NA&req_state=NA&req_statename=NA
  3. ^ „Serie A 2001/02: Milan – Juventus 1–1 12/09/2001”. Myjuve.it. Приступљено 6. 12. 2010. 
  4. ^ „Serie A 2001/02: Juventus – Milan 1–0 04/14/2002”. Myjuve.it. Приступљено 6. 12. 2010. 
  5. ^ „Italian Cup 2001/02: Milan – Juventus 1–2 01/23/2002”. Myjuve.it. Приступљено 6. 12. 2010. 
  6. ^ „Italian Cup 2001/02: Juventus – Milan 1–1 02/06/2002”. Myjuve.it. Приступљено 6. 12. 2010.