Пређи на садржај

Фудбалска репрезентација Зеленортских Острва

С Википедије, слободне енциклопедије
Зеленортска Острва
СавезФудбалски савез Зеленортских Острва
КонфедерацијаКАФ (Африка)
СелекторПортугалија Бубишта
КапитенРајан Мендеш
Највише наступаРајан Мендеш (98)
Најбољи стрелацРајан Мендеш (22)
Фифин кодCPV
Основна опрема
Резервна опрема
Пласман на Фифиној ранг-листи
Тренутни 64 Раст 3 (20. 7. 2026)[1]
Највиши27. (фебруар 2014.)
Најнижи182. (април 2000.)
Прва међународна утакмица
 Зеленортска Острва 0–1 Гвинеја 
(Гвинеја Бисао; 19. април 1978)
Највећа победа
 Зеленортска Острва 7–1 Сао Томе и Принсипе 
(Праја, Зеленортска Острва; 13. јун 2015)
 Лихтенштајн 0–6 Зеленортска Острва 
(Сан Педро дел Пинатар, Шпанија; 25. март 2022)
Највећи пораз
 Сенегал 5–1 Зеленортска Острва 
(Мали; 12. фебруар 1981)
 Зеленортска Острва 0–4  Гана
(Праја, Зеленортска Острва; 8. октобар 2005)
 Гвинеја 4–0 Зеленортска Острва 
(Конакри, Гвинеја; 9. септембар 2007)
 Буркина Фасо 4–0 Зеленортска Острва 
(Уагадугу, Буркина Фасо; 14. новембар 2017)
 Алжир 5–1 Зеленортска Острва 
(Константин, Алжир; 12. октобар 2023)
Светско првенство
Наступи1 (први пут 2026)
Афрички куп нација
Наступи4 (први пут 2013)
Најбољи резултатчетвртфинале (2013, 2023)

Фудбалска репрезентација Зеленортских Острва је фудбалски тим који представља Зеленортска Острва на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Зеленортских Острва. Надимак репрезентације је Tubarões Azuis (Плаве ајкуле). Национални тим је своју прву међународну утакмицу одиграо 19. априла 1978. године против Гвинеје, претрпевши минималан пораз резултатом 1:0. Након што се савез 1982. године званично придружио Афричкој фудбалској конфедерацији (КАФ) и Фифи, репрезентација је по први пут узела учешће у квалификацијама за Афрички куп нација 1992, док је у квалификацијама за Светско првенство дебитовала 2003. године. На позицији селектора налази се Педро Леитао Брито.

Они су се по први пут пласирали на завршни турнир Афричког купа нација 2013. године. Након тога, узели су учешће и на шампионатима одржаним 2015, 2021 и 2023. године, при чему су 2013. и 2023. успели да стигну до четвртфинала такмичења.

Зеленортска Острва су изборила свој историјски, први пласман на Светско првенство у фудбалу 2026. године. Овим успехом постали су територијално најмања земља, као и друга најмања по броју становника (одмах иза Исланда), која је икада изборила пласман на Мундијал, са површином од 4.033 km² и популацијом од нешто мање од 525.000 људи. Овај рекорд у обе категорије остао је на снази свега пет недеља, када га је срушила репрезентација Курасаоа пласиравши се на исти турнир.[2][3]

Историја

[уреди | уреди извор]

Зеленортска Острва су стекла независност од Португалије 1975. године. Свој први међународни меч национални тим је одиграо 29. маја 1978. године, претрпевши пораз од Гвинеје резултатом 1:0 на турниру одржаном у Гвинеји Бисао.[4] Фудбалски савез Зеленортских Острва основан је 1982. године, а званично се придружио Фифи 1986. године.[5]

Дана 2. новембра 2002. године, репрезентација се по први пут у историји састала са неком селекцијом ван афричког континента, одигравши пријатељски меч без голова (0:0) против Луксембурга.

Бројна зеленортска дијаспора у иностранству, која је вишеструко бројнија од целокупне популације на самим острвима, представља главни извор играча за национални тим. Већина актуелних зеленортских репрезентативаца наступа ван домовине (углавном у Европи, али и у Азији), док је један део њих и рођен ван матичних острва.[6]

Зеленортска Острва су 24. маја 2010. године одиграла изненађујућих 0:0 у пријатељском мечу против Португалије, која је наступила у свом најјачем саставу.[7] У том тренутку Португалија је заузимала високо треће место на званичној ФИФА ранг-листи, док су Зеленортска Острва била тек на 117. позицији.[8]

Свој први квалификациони циклус за Мундијал репрезентација је забележила у квалификацијама за Светско првенство 2002., где су елиминисани већ у првој рунди након једног ремија и пораза у двомечу против Алжира.[9] У комбинованом квалификационом циклусу за Светско првенство 2006. и Афрички куп нација 2006, Зеленортска Острва су се пласирала у финалну рунду након што су остварила своју прву историјску квалификациону победу, савладавши Свазиленд. У завршној рунди тим је скренуо пажњу на себе након првог историјског тријумфа на гостујућем терену против Буркине Фасо, али су квалификације завршили на петом месту у својој групи и тако остали без пласмана на оба такмичења.[9]

Репрезентација је 4. септембра 2009. године одиграла пријатељски меч против Малте и уписала победу резултатом 2:0.

Нови португалски селектор Жоао де Деус уврстио је неколико нових интернационалаца из европских лига у састав за предстојеће квалификације за Светско првенство 2010. и континентални шампионат.[6] Зеленортска Острва су другу рунду такмичења завршила на другој позицији у групи, завршивши испред Танзаније и Маурицијуса, али иза Камеруна, због чега нису успели да прођу у трећи, одлучујући круг квалификација. Ипак, репрезентација је свој историјски деби на Афричком купу нација забележила 2013. године, након што су приредили прворазредну сензацију елиминисавши моћни Камерун укупним резултатом 3:2; након победе на домаћем терену у Праји од 2:0, „Плаве ајкуле” су у реваншу на стадиону Ахмаду Ахиџо у Јаундеу претрпеле минималан пораз од 2:1, што је било довољно за велики пролаз.

Зеленортска Острва су на завршном турниру вољом жреба смештена у групу А, заједно са Анголом, Мароком и домаћином Јужноафричком Републиком. Управо су они одиграли премијерни меч читавог шампионата на стадиону Сокер сити у Јоханезбургу против домаће селекције, 19. јануара 2013. године. Иако су приликом извлачења група извучени из последњег, четвртог шешира, Зеленортска Острва су у том тренутку заправо била најбоље рангирана репрезентација у читавој својој групи на званичној ФИФА листи, заузимајући 51. место на свету, док је Мароко био 71, Јужноафричка Република 72, а Ангола 83.

На премијерном мечу турнира Зеленортска Острва су одиграла нерешено 0:0 са домаћином, да би у наредном колу ремизирали и са Мароком резултатом 1:1. Платини је тада постигао први историјски погодак за ову нацију на Афричком купу нација. У одлучујућем колу Самураји су остварили и своју прву историјску победу на овом такмичењу савладавши Анголу са 2:1 (упркос раном аутоголу који је постигао капитен Нандо Мариа Невес), чиме су направили сензацију и пласирали се у четвртфинале.

У четвртфиналном окршају одиграном 2. фебруара 2013. године, Зеленортска Острва су одмерила снаге са Ганом на стадиону Нелсон Мандела Беј у Порт Елизабету. Иако су потпуно доминирали на терену и упутили чак 16 удараца ка голу противника наспрам Ганиних осам (од чега седам у оквир гола наспрам два), искуснија Гана је на крају ипак славила и елиминисала их са такмичења.[10]

Репрезентација је 15. октобра 2014. године, уз Алжир, постала једна од прве две селекције које су успешно прошле кроз квалификациони циклус и избориле пласман на Афрички куп нација 2015. године (придруживши се тако домаћину Екваторијалној Гвинеји), након што су на домаћем терену савладали Мозамбик са 1:0.[11] Под вођством новоименованог селектора Руија Агваса, који је успешно наставио тамо где је стао његов претходник Лусио Антунес, тим је осигурао једну од прве две позиције у групи чак два кола пре краја квалификација, наступајући у конкуренцији са Мозамбиком, Нигером и Замбијом.[12] Шампионат су дефинитивно потврдили 15. новембра 2014. године, када су победом над Нигером на домаћем терену од 3:1 и математички осигурали прву позицију у групи Ф пре самог завршетка квалификација.[13]

Зеленортска Острва су на завршном турниру смештена у групу Б, заједно са Замбијом, Тунисом и Демократском Републиком Конго. Свој први меч одиграли су 18. јануара 2015. године против Туниса на стадиону у Ебибејину. Сусрет је завршен нерешено 1:1, а изједначујући погодак за Острвљане постигао је Елдон из једанаестератка у 78. минуту. Четири дана касније, тим је одиграо још један меч без голова (0:0) против ДР Конга, па је о њиховој судбини и пласману одлучивао последњи такмичарски дан.[14] У одлучујућем окршају против Замбије, одиграном 26. јануара, поново је било нерешено 0:0, што је значило да су и Зеленортска Острва и Замбија прерано завршили такмичење.[15] Овај меч, који је одигран у нехуманим условима усред снажне тропске олује са чак 26 mm падавина по квадратном метру, означио је крај за Острвљане; Зеленортска Острва су такмичење напустила потпуно непоражена и бодовно поравната са ДР Конгом, али су елиминисани због нешто слабије гол-разлике.[16]

Нешто касније, 31. марта 2015. године, Зеленортска Острва су забележила велику пријатељску победу савладавши Португалију са 2:0 на стадиону Антонио Коимбра да Мота у Есторилу.[17]

Након успешног квалификационог циклуса, репрезентација се пласирала на Афрички куп нација 2023. године, где је вољом жреба смештена у групу Б. У првом колу су направили велико изненађење савладавши Гану резултатом 2:1, а победоносни гол постигао је Гари Родригес у другом минуту судијске надокнаде времена. У наредном колу Самураји су убедљиво победили Мозамбик са 3:0. Овај тријумф, уз остале расплете у групи, значио је да су Зеленортска Острва већ након два кола и теоретски осигурала прву позицију у групи Б и пласман у наредну рунду такмичења. У последњем мечу групне фазе одмерили су снаге са Египтом; након што су Египћани постигли водећи гол у судијској надокнади, Брајан Теишеира је у самом финишу меча донео изједначење за коначних 2:2. У осмини финала ривал им је била Мауританија, а капитен Рајан Мендес је прецизно изведеним једанаестерцем у самом финишу другог полувремена донео велику победу и пласман у четвртфинале, где их је чекао дуел са Јужноафричком Републиком. Меч је након регуларних 90 минута и продужетака завршен без голова (0:0), па су о победнику одлучивали пенали. Зеленортска Острва су елиминисана са шампионата након што су њихови фудбалери промашили чак четири од пет удараца са беле тачке, претрпевши пораз у пенал-серији резултатом 2:1.

У октобру 2025. године, заузимањем прве позиције у својој квалификационој групи, Зеленортска Острва су остварила свој највећи историјски успех и изборила директан пласман на Светско првенство у фудбалу 2026. године.[3]

Резултати репрезентације

[уреди | уреди извор]

Светско првенство

[уреди | уреди извор]
Учинак на Светском првенству Учинак у квалификацијама
Година Рунда Позиција ИГ П Н И ГД ГП ИГ П Н И ГД ГП
1930. — 1974. Био део Португалије Био део Португалије
1978. и 1982. Није био члан Фифе Није био члан Фифе
1986. — 1998. Није учествовао Није учествовао
Јужна Кореја Јапан 2002. Није се квалификовао 2 0 1 1 0 2
Њемачка 2006. 12 4 2 6 12 16
Јужноафричка Република 2010. 6 3 0 3 7 8
Бразил 2014. 6 3 0 3 9 7
Русија 2018. 8 3 0 5 6 13
Катар 2022. 6 3 2 1 8 6
Канада Мексико Сједињене Америчке Државе 2026. Шеснаестина финала 32. 4 0 3 1 4 5 10 7 2 1 16 8
Мароко Португалија Шпанија 2030. Биће одређено Биће одређено
Саудијска Арабија 2034.
Укупно: 1/10 — — 4 0 3 1 4 5 50 23 7 20 58 60

Афрички куп нација

[уреди | уреди извор]
Учинак на Афрички куп нација Учинак у квалификацијама
Година Рунда Позиција ИГ П Н И ГД ГП ИГ П Н И ГД ГП
1957. — 1974. Био део Португалије Био део Португалије
1976. — 1992. Није био члан КАФ-а Није био члан КАФ-а
Тунис 1994. Није се квалификовао 2 1 0 1 2 4
Јужноафричка Република 1996. Повукао се Повукао се
Буркина Фасо 1998. Није учествовао Није учествовао
Гана Нигерија 2000. Није се квалификовао 2 0 1 1 0 3
Мали 2002. 2 0 1 1 1 2
Тунис 2004. 6 3 0 3 9 8
Египат 2006. 12 4 2 8 11 16
Гана 2008. 6 1 2 3 3 10
Ангола 2010. 6 3 0 3 7 8
Екваторијална Гвинеја Габон 2012. 6 3 1 2 7 7
Јужноафричка Република 2013. Четвртфинале 7. 4 1 2 1 3 4 4 4 0 0 10 3
Екваторијална Гвинеја 2015. Групна фаза 11. 3 0 3 0 1 1 6 4 0 2 9 6
Габон 2017. Није се квалификовао 6 3 0 3 10 7
Египат 2019. 6 1 2 3 4 5
Камерун 2021. Осмина финала 15. 4 1 1 2 2 4 6 2 4 0 6 3
Обала Слоноваче 2023. Четвртфинале 5. 5 3 2 0 8 3 6 3 1 2 8 6
Мароко 2025. Није се квалификовао 6 1 1 4 3 7
Кенија Танзанија Уганда 2027. Биће одређено Биће одређено
2029.
Укупно Четвртфинале 4/35 16 5 8 3 14 12 82 33 15 34 90 95

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The FIFA/Coca-Cola Men's World Ranking”. 20. 7. 2026. Приступљено 20. 7. 2026. 
  2. ^ Stevens, Rob (13. 10. 2025). „Cape Verde become second-smallest nation to reach World Cup”. BBC. Приступљено 13. 10. 2025. 
  3. ^ а б „'Biggest thing since independence' - Cape Verde celebrates World Cup spot”. BBC Sport. 14. 10. 2025. Приступљено 15. 10. 2025. 
  4. ^ Courtney, Barry (5. 6. 2006). „Cape Verde Islands – List of International matches”. RSSSF. Архивирано из оригинала 10. 8. 2022. г. Приступљено 27. 6. 2010. 
  5. ^ „Cape Verde Islands”. FIFA.com. Архивирано из оригинала 3. 6. 2007. г. Приступљено 27. 6. 2010. 
  6. ^ а б „Foreign contingent boost Cape Verde”. FIFA. 21. 5. 2010. Архивирано из оригинала 8. 5. 2014. г. Приступљено 27. 6. 2010. 
  7. ^ „Report: Portugal v Cape Verde Islands – International Friendly – ESPN Soccernet”. ESPN. 24. 5. 2010. Архивирано из оригинала 21. 10. 2012. г. Приступљено 19. 4. 2012. 
  8. ^ „The FIFA/Coca-Cola World Ranking - Associations - Cape Verde Islands - Men's”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. Архивирано из оригинала 19. 2. 2015. г. Приступљено 20. 5. 2018. 
  9. ^ а б „Cape Verde Islands: Profile”. FIFA. Архивирано из оригинала 11. 4. 2008. г. Приступљено 27. 6. 2010. 
  10. ^ „Ghana vs. Cape Verde Islands 2–0”. Soccerway.com. Архивирано из оригинала 3. 2. 2013. г. Приступљено 2. 2. 2013. 
  11. ^ „AFCON 2015 ROUND UP: Algeria, Cape Verde qualify, Zambia & Nigeria revive fortunes and Uganda suffers set back”. Kawowo Sports. Архивирано из оригинала 22. 3. 2016. г. Приступљено 16. 10. 2014. 
  12. ^ „Rui Águas quer levar seleção à CAN2015”. SAPO Desporto. Архивирано из оригинала 23. 10. 2014. г. Приступљено 16. 10. 2014. 
  13. ^ „Cape Verde leave it late to crush Niger”. SuperSport. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 16. 11. 2014. 
  14. ^ „Cape Verde hit back to deny Tunisia”. FIFA.com. Архивирано из оригинала 28. 1. 2015. г. Приступљено 26. 1. 2015. 
  15. ^ „Cape Verde Islands 0–0 DR Congo”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 24. 1. 2015. г. Приступљено 26. 1. 2015. 
  16. ^ „Afcon 2015: Group B as it happened”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 28. 1. 2015. г. Приступљено 26. 1. 2015. 
  17. ^ „Portugal 0 Cape Verde Islands 2”. BBC Sport. 31. 3. 2015. Архивирано из оригинала 1. 4. 2015. г. Приступљено 2. 4. 2015. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фудбалска_репрезентација_Зеленортских_Острва&oldid=31644451”