Пређи на садржај

Фудбалска репрезентација Демократске Републике Конго

С Википедије, слободне енциклопедије
Демократска Република Конго
СавезФудбалски савез ДР Конго
КонфедерацијаКАФ (Африка)
СелекторФранцуска Себастјен Дезабр.
КапитенШансел Мбемба
Највише наступаШансел Мбемба (109)
Најбољи стрелацДјемерси Мбокани (22)
Фифин кодCOD
Основна опрема
Резервна опрема
Пласман на Фифиној ранг-листи
Тренутни46. (фебруар 2015)
Највиши46. (фебруар 2015)
Најнижи133. (октобар 2011)
Прва међународна утакмица
Белгијски Конго 3–2  Северна Родезија
(Белгијски Конго; 1948)
Највећа победа
 ДР Конго 10–1  Замбија
(Киншаса, ДР Конго; 22. новембар 1969)
Највећи пораз
 Југославија 9–0 Заир Заир
(Гелзенкирхен, Западна Немачка; 18. јун 1974)
Светско првенство
Наступи2 (први пут 1974.)
Најбољи резултат1. коло, 1974.
Афрички куп нација
Наступи21 (први пут 1965.)
Најбољи резултатПобедник, 1968. и 1974.

Фудбалска репрезентација Демократске Републике Конго је фудбалски тим који представља Демократску Републику Конго на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Демократске Републике Конго. Национални тим је пуноправни члан ФИФА и Афричке фудбалске конфедерације (КАФ).

Најбољи пласман репрезентације на ФИФА ранг-листи било је 28. место. Под својим некадашњим именом Заир, ушли су у фудбалску историју као први тим из Подсахарске Африке који је изборот пласман на једно светско првенство, а током своје историје два пута су освајали Афрички куп нација. Такође се убрајају међу најуспешније селекције на Првенство афричких нација са две освојене шампионске титуле, по чему се налазе на другом месту иза Марока који има три трофеја.

Национална селекција је у прошлости наступала под различитим именима као Белгијски Конго, Конго-Киншаса и Заир. На свом историјском наступу на Светском првенству 1974. године екипу је као капитен предводио Жан-Клод Самбеи. Други пут ће учествовати на Светском првенству 2026. године.

Историја

[уреди | уреди извор]

Рана историја

[уреди | уреди извор]

Фудбалски савез је основан 1919. године, у периоду када земља још увек није стекла независност. Репрезентација је одиграла свој први меч 1948. године као Белгијски Конго против Северне Родезије (данашње Замбије) и забележила победу на домаћем терену резултатом 3:2. Национални тим је постао члан ФИФА-е 1962. године, а у чланство Афричке фудбалске конфедерације (КАФ) примљен је 1963. године. Први званични меч одигран је 11. априла 1963. године против Мауританије на Купу пријатељства у Дакару, у Сенегалу, где је остварена победа резултатом 6:0.[1] Репрезентација је дебитовала на Афричком купу нација 1965. године.

Златно доба

[уреди | уреди извор]

Први велики међународни успех остварен је на Афричком купу нација 1968. године у Етиопији, када је у великом финалу савладана Гана резултатом 1:0. Најубедљивија победа у историји националног тима забележена је 22. новембра 1969. године, када је на домаћем терену денасирана Замбија са чак 10:1. Иако је током ових година неколико домаћих фудбалера играло у Европи (нарочито у Белгији), играчи из иностранства су се ретко позивали у национални тим; редак изузетак био је Жулијен Кијалунда, који је као члан бриселског Андерлехта добио позив да наступа за тадашњи Заир на Афричком купу нација 1972. године.

Друга континентална титула освојена је на Афричком купу нација 1974. године у Египту. У групној фази остварене су победе над Гвинејом (2:1), суседном Републиком Конго (2:1) и Маурицијусом (4:1). Ови резултати су одвели селекцију у полуфинале, где је савладан домаћин Египат резултатом 3:2. У великом финалу против Замбије утакмица је завршена ремијем 2:2, због чега је два дана касније игран поновљени меч у којем је остварен тријумф резултатом 2:0. Нападач Ндаје Муламба био је први стрелац шампионата са девет постигнутих голова, што је и данас важећи рекорд на једном турниру Афричког купа нација. Након овог историјског успеха, екипа се кући вратила председничким авионом који им је лично уступио тадашњи шеф државе Мобуту Сесе Секо.

Национална селекција је ушла у историју као први тим из Подсахарске Африке који је изборио пласман на једно светско првенство, квалификовавши се за завршни турнир 1974. године уместо претходног учесника Марока, који је у директном и одлучујућем такмичарском мечу савладан са 3:0 у Киншаси.[2] Мобуту је толико жарко желео да искористи овај догађај за глобалну промоцију државног идентитета да је лично платио рекламне паное на стадионима у Западној Немачкој како би приказали поруке попут „Заир–Мир” и „Посетите Заир”.[3] На самом турниру екипа није успела да постигне ниједан гол и претрпела је сва три пораза у групи, али је приказала солидне партије против Шкотске и Бразила. Међутим, катастрофалан пораз од Југославије резултатом 9:0 остао је забележен као један од најтежих пораза у историји светских првенстава. Специфичан моменат догодио се на утакмици против Бразила; приликом извођења слободног ударца за Бразилце на око 23 метра од гола, одбрамбени играч Мвепу Илунга је на судијин звиждук излетео из живог зида и снажно испуцао лопту у поље, због чега је моментално добио жути картон. Овај потез је у једној великој анкети британског Канала 4 проглашен за 17. највећи тренутак у историји светских првенстава.[4] Илунга је касније изјавио да је био потпуно свестан фудбалских правила и да је тим потезом намерно покушао да изнуди црвени картон у знак протеста против државних власти, које су фудбалерима одузеле комплетне зарађене премије и новчане награде.[5] С друге стране, већина тадашњих спортских коментатора је овај потез видела као очигледан пример „наивности и недисциплине” афричког фудбала.[6]

Период кризе

[уреди | уреди извор]
Детаљ са утакмице против Бразила на Светском првенству 1974. године.
Дуел против Шкотске на Светском првенству 1974. године.

Након освајања континенталне титуле и историјског наступа на светском првенству 1974. године, уследио је велики организациони пад, па је екипа елиминисана већ у првом кругу Афричког купа нација 1976. након једног ремија и два пораза у групној фази, док је шампионат на крају освојио Мароко. У периоду од 1978. до 1986. године селекција уопште није успевала да се квалификује за завршне турнире Афричког купа нација, а истовремено је потпуно прескочила квалификационе циклусе за Светско првенство 1978. и Светско првенство 1986. године. На Афричком купу нација 1988. наступ је завршен на последњем месту у групи, упркос два извучена такмичарска ремија.

Повратак резултата

[уреди | уреди извор]

У периоду од 1992. до 1996. године екипа је успела да веже три узастопна пласмана у четвртфинале Афричког купа нација. На шампионатима 1992. и 1994. године на том путу их је зауставила Нигерија, док је 1996. године боља била Гана. Држава је 1997. године званично вратила свој пређашњи назив Демократска Република Конго, а национални тим је добио нови званични надимком „Симбаси”, који се задржао наредних девет година.[7] Први званични меч под новим именом одигран је 8. јуна 1997. године у Поант Ноару и завршен је минималним поразом од 1:0 од Републике Конго. На Афричком купу нација 1998. репрезентација је под вођством домаћег стручњака Луиса Ватунде приредила велико изненађење освајањем трећег места; најпре је у четвртфиналу срушен моћни Камерун, а у борби за бронзу након нестварног преокрета у финишу и резултата 4:4, савладан је домаћин Буркина Фасо резултатом 4:1 после бољег извођења једанаестераца.

На Афричком купу нација 2000. такмичење је завршено на трећој позицији у групној фази, док је 2002. године екипа заустављена у четвртфиналу након пораза од Сенегала. Након тога, на шампионату 2004. забележен је брзи крах са три узастопна пораза у групи. На Афричком купу нација 2006. национални тим је под вођством селектора Клода Ле Роја заузео другу позицију у групи иза Камеруна, али је потом у четвртфиналу убедљиво поражен од Египта резултатом 4:1.

Променљиви резултати

[уреди | уреди извор]

У оквиру квалификација за Афрички куп нација 2008. екипа је смештена у групу 10 са Либијом, Намибијом и Етиопијом. Уочи последњег кола национални тим је држао прву позицију на табели, али је у одлучујућем мечу одиграо само 1:1 са Либијом, док је Намибија савладала Етиопију са 3:2 и отишла на завршни турнир, означивши болну елиминацију за домаћу селекцију. Екипа након тога није успела да избори ни пласман на Светско првенство 2010. године. Велики успех остварен је на Првенству афричких нација 2009. године — такмичењу резервисаном искључиво за играче из домаћих лига — где је освојена шампионска титула, што је поновљено и 2016. године. Екипа је изборила пласман на Афрички куп нација 2013. у Јужној Африци, али је такмичење завршила у групној фази након што је одиграла три везана ремија на три утакмице.

Ера Флорана Ибенгеа: успон и за длаку испуштено светско првенство

[уреди | уреди извор]
Детаљ са утакмице против Гвинеје одигране 2023. године.

На Афричком купу нација 2015. национални тим је поново уписао три ремија у групи, али је овог пута заузео друго место иза Туниса и прошао у четвртфинале. У великом комшијском дербију против Републике Конго остварен је сјајан преокрет, па је након заостатка од два гола забележена велика победа резултатом 4:2. У полуфиналу их је зауставила Обала Слоноваче славивши са 3:1, али је екипа на крају узела бронзу након што је у мечу за треће место победила Екваторијалну Гвинеју после бољег извођења једанаестераца (0:0 у регуларном току).

Под вођством селектора Флорана Ибенгеа екипа је драстично подигла квалитет игре и приказала најбољу партију у квалификацијама за светско првенство после неколико деценија. Током квалификационог циклуса за Светско првенство 2018. тим је смештен у групу са Либијом, Тунисом и Гвинејом. Остварен је сјајан такмичарски учинак кроз двоструке победе над Либијом и Гвинејом и код куће и у гостима, али је историјска шанса испуштена услед минималног пораза од 2:1 на гостовању у Тонису и домаћег ремија 2:2 против истог ривала, који је на крају као првопласирани отишао у Русију.

Друго учешће на светском првенству у историји

[уреди | уреди извор]

У оквиру квалификација за Светско првенство у фудбалу 2026. национални тим је заузео другу позицију у групи Б иза Сенегала, чиме је изборен пласман у другу рунду где су у директним такмичарским окршајима савладани Камерун и Нигерија.[8] У одлучујућем интерконтиненталном баражу, остварена је минимална победа резултатом 1:0 против Јамајке након продужетака, чиме је национални тим званично чекирао визу за завршни турнир 2026. године, што је забележено као друго историјско учешће на светским првенствима још од далеке 1974. године.[9] Дан након овог великог такмичарског успеха, државне власти су званично прогласиле национални празник и нерадни дан широм земље како би омогућиле грађанима да прославе историјски подвиг.[10]

Успеси

[уреди | уреди извор]

Светска првенства

[уреди | уреди извор]
Учинак на Светским првенствима Учинак у квалификацијама
Година Рунда Позиција ОУ П Н* И ГД ГП ОУ П Н И ГД ГП
као Белгијски Конго и Конго-Леополдвил као Белгијски Конго Flatten и Конго-Леополдвил
1930. до 1962. Није била чланица ФИФА Није била чланица ФИФА
као Конго-Киншаса као Конго-Киншаса
Енглеска 1966. Није учествовала Није учествовала
као Заир као Заир
Мексико 1970. ФИФА није прихватила пријаву ФИФА није прихватила пријаву
Западна Немачка 1974. Групна фаза 16. 3 0 0 3 0 14 11 8 1 2 20 4
Аргентина 1978. Повукла се Повукла се
Шпанија 1982. Није се квалификовала 6 4 1 1 13 12
Мексико 1986. Суспендована Суспендована
Италија 1990. Није се квалификовала 6 2 2 2 7 7
Сједињене Америчке Државе 1994. 3 0 1 2 1 3
Француска 1998. Прекинуто учешће;
променила назив у ДР Конго током квалификација 		6 2 2 2 11 7
као Демократска Република Конго као Демократска Република Конго
Француска 1998. Није се квалификовала 2 0 0 2 0 3
Јужна Кореја Јапан 2002. 10 4 2 4 17 18
Њемачка 2006. 10 4 4 2 14 10
Јужноафричка Република 2010. 6 3 0 3 14 6
Бразил 2014. 8 3 3 2 11 5
Русија 2018. 8 6 1 1 20 9
Катар 2022. 8 3 3 2 11 8
Канада Мексико Сједињене Америчке Државе 2026. Шеснаестина финала 23. 4 1 1 2 5 5 13 9 2 2 18 7
Мароко Португалија Шпанија 2030. Биће накнадно одређено Биће накнадно одређено
Саудијска Арабија 2034.
Укупно: 2/15 Групна фаза 16. 7 1 1 5 5 19 97 48 22 27 157 99

Афрички куп нација

[уреди | уреди извор]
Учинак на Афричким куповима нација Учинак у квалификацијама
Година Рунда Позиција ОУ П Н* И ГД ГП ОУ П Н И ГД ГП
Судан 1957. Као део Белгије Као део Белгије
Египат 1959.
Етиопија 1962. Није била чланица КАФ-а Није била чланица КАФ-а
Гана 1963.
Наступала као Конго-Леополдвил Наступала као Конго-Леополдвил
Тунис 1965. Групна фаза 5. 2 0 0 2 2 8 4 2 0 2 8 8
Наступала као Конго-Киншаса Наступала као Конго-Киншаса
Етиопија 1968. Првак 1st 5 4 0 1 10 5 5 4 0 1 7 4
Судан 1970. Групна фаза 7. 3 0 1 2 2 5 Квалификовала се као актуелни првак
Наступала као Заир Наступала као Заир
Камерун 1972. Четврто место 4. 5 1 2 2 9 11 4 4 0 0 9 3
Египат 1974. Првак 1st 6 4 1 1 14 8 4 3 0 1 12 3
Етиопија 1976. Групна фаза 7. 3 0 1 2 3 6 Квалификовала се као актуелни првак
Гана 1978. Није учествовала Није учествовала
Нигерија 1980. Није се квалификовала 4 3 0 1 10 10
Либија 1982. 4 2 0 2 8 9
Обала Слоноваче 1984. Повукла се Повукла се
Египат 1986. Није се квалификовала 6 2 3 1 8 4
Мароко 1988. Групна фаза 7. 3 0 2 1 2 3 4 1 3 0 3 1
Алжир 1990. Није се квалификовала 2 0 1 1 0 2
Сенегал 1992. Четвртфинале 6. 3 0 2 1 2 3 6 3 1 2 6 4
Тунис 1994. Четвртфинале 7. 3 1 1 1 2 3 6 3 2 1 13 3
Јужноафричка Република 1996. Четвртфинале 8. 3 1 0 2 2 3 6 3 1 2 10 5
Наступала као Демократска Република Конго Наступала као Демократска Република Конго
Буркина Фасо 1998. Треће место 3. 6 3 1 2 10 9 6 2 3 1 6 5
Гана Нигерија 2000. Групна фаза 12. 3 0 2 1 0 1 6 3 1 2 7 6
Мали 2002. Четвртфинале 6. 4 1 1 2 3 4 8 3 3 2 13 10
Тунис 2004. Групна фаза 15. 3 0 0 3 1 6 6 3 2 1 9 5
Египат 2006. Четвртфинале 8. 4 1 1 2 3 6 10 4 4 2 14 10
Гана 2008. Није се квалификовала 6 3 2 1 14 10
Ангола 2010. 6 3 0 3 14 6
Екваторијална Гвинеја Габон 2012. 6 2 3 1 11 10
Јужноафричка Република 2013. Групна фаза 10. 3 0 3 0 3 3 4 4 0 0 12 5
Екваторијална Гвинеја 2015. Треће место 3. 6 1 4 1 7 7 6 3 0 3 10 9
Габон 2017. Четвртфинале 6. 4 2 1 1 7 5 6 5 0 1 16 6
Египат 2019. Осмина финала 14. 4 1 1 2 6 6 6 2 3 1 8 6
Камерун 2021. Није се квалификовала 6 2 3 1 4 5
Обала Слоноваче 2023. Четврто место 4. 7 1 5 1 6 5 6 4 0 2 11 4
Мароко 2025. Осмина финала 9. 4 2 1 1 5 2 6 4 0 2 7 3
Кенија Танзанија Уганда 2027. Биће накнадно одређено Биће накнадно одређено
2028.
Укупно 2 Титуле 21/35 84 23 30 31 99 109 149 77 35 37 250 156
* У нерешене исходе убрајају се и утакмице нокаут фазе које су решене извођењем једанаестерица.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Courtney, Barrie (14. 6. 2007). „DR Congo (Zaire, Congo-Kinshasa) – List of International matches”. FRSSF. Архивирано из оригинала 8. 3. 2023. г. Приступљено 10. 11. 2010. 
  2. ^ „Leopards roar to Germany 1974”. FIFA.com. Архивирано из оригинала 23. 9. 2016. г. Приступљено 21. 9. 2016. 
  3. ^ „More than a game? Mobutu, Sport and Zairian Identity, 1965–1974” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 9. 1. 2017. г. Приступљено 21. 9. 2016. 
  4. ^ „Explore”. Channel 4. Архивирано из оригинала 19. 1. 2010. г. Приступљено 15. 11. 2013. 
  5. ^ „BBC Sport – Football – Zaire free-kick farce explained”. BBC News. 28. 5. 2010. Архивирано из оригинала 28. 3. 2020. г. Приступљено 15. 11. 2013. 
  6. ^ „The Joy of Six: Symbolic reducers, including Roy Keane, Norman Whiteside and Benjamin Massing | Football”. London: theguardian.com. 23. 7. 2007. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 15. 11. 2013. 
  7. ^ „Football Team Nicknames”. topendsports.com. Архивирано из оригинала 13. 8. 2011. г. Приступљено 22. 9. 2016. 
  8. ^ „DR Congo edge Nigeria on penalties to reach inter-confederation play-off”. CAF Online. 16. 11. 2025. 
  9. ^ Williams, Ian (31. 3. 2026). „Tuanzebe sends DR Congo back to World Cup after 52 years”. BBC Sport. 
  10. ^ „DR Congo declares national holiday after beating Jamaica to reach World Cup finals”. BBC News. 1. 4. 2026. Приступљено 1. 4. 2026. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фудбалска_репрезентација_Демократске_Републике_Конго&oldid=31054680”