Хатиџа Бериша
| Хатиџа Бериша | |
|---|---|
 Бериша 2020. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1961. |
| Место рођења | Клина, ФНРЈ |
| Образовање | Факултет политичких наука Универзитета у Београду |
| Универзитет | Универзитет у Београду |
| Занимање | професор научник официр |
Хатиџа Бериша (алб. Hatixhe Berisha; Клина, 1961)[1] српски је универзитетски професор, научник и официр албанског порекла.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је у породици Халила и Рабије, као једна од шесторо деце. Отац јој је био припадник Југословенске војске.
Докторирала је на Факултету политичких наука са тезом Политичко насиље на Косову и Метохији од 1945. до 2003. године.[2]
Брат Изет је погинуо у борбама за Вуковар као припадник Југословенске народне армије, последњег дана борбе.[3] Породичну кућу Бериша спалили су припадници Ослободилачке војске Косова, пошто породица Бериша није сарађивала са њима. Напустила је Косово и Метохију 1999. и више није одлазила у покрајину.[3]
Професорка је на Војној академији Универзитета одбране у Београду.[4]
Она је истакнути српски родољуб и сматра да је Косово и Метохија искључиво територија Србије.[3]
Дела
[уреди | уреди извор]- Књиге
- Последице политичког насиља на Косову и Метохији, 2013.[5]
- Концепт Велике Албаније као претња националној безбедности Републике Србије, 2014.[6]
- Одабрани научни радови
- Хатиџа Бериша, Јованка Шарановић, Раде Славковић, Безбедносне импликације глобализације, IX међународни научни скуп Дани безбједности на тему „Савремени безбједносни ризици и пријетње и њихов утицај на безбједност држава региона”, Бања Лука, 2016.
- PREEMPECTIVE AND PREVENTIVE USE OF MILITARY FORCE IN INTERNATIONAL RELATIONS, 2018.[7]
- Serbia between NATO and CSTO, 2019.[8]
- Development of national logistics in support of the Serbian Air Force: Long-term prospects, 2020.[9]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Berisa, Hatidza (2015). „Zajednička bezbednosna odbrambena politika Evropske unije i NATO”. Megatrend revija (на језику: српски). 12 (3): 291—310. ISSN 1820-3159. doi:10.5937/MegRev1503291B. Приступљено 26. 6. 2025.
- ^ Бериша, Хатиџа (2012). „Политичко насиље на Косову и Метохији од 1945. до 2003. године” (на језику: српски). Универзитет у Београду, Факултет политичких наука. Приступљено 26. 6. 2025.
- ^ а б в „Za jedne „Škinja”, za druge „Šiptarka”, za Vojsku Srbije PROFESORKA”. KoSSev. 2016.
- ^ „Oпштинa Палилула”. www.palilula.org.rs (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-14.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Последице политичког насиља на Косову и Метохији :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-06-14.
- ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Концепт Велике Албаније као претња националној безбедности Републике Србије :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-06-14.
- ^ Beriša, Hatidža; Cvetićanin, Neven (2018-06-30). „PREEMPECTIVE AND PREVENTIVE USE OF MILITARY FORCE IN INTERNATIONAL RELATIONS”. KULTURA POLISA (на језику: енглески). 15 (36): 39—52. ISSN 2812-9466.
- ^ „Serbia between NATO and CSTO”.
- ^ „Development of national logistics in support of the Serbian Air Force”.
