Хиперпнеја
| Хиперпнеја lat. hyperpnоеа |
|
|---|---|
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | Патофизиологија |
| ICD-9-CM | 786.01 |
Хиперпнеја (лат. hyperpnоеа) је убрзано и дубоко дисања, које се карактерише већим протоком ваздуха кроз алвеоле плућа. Хиперпнеја се јавља у условима увећаних метаболичких потреба ткива (нпр у току физичког напапрезања), или након различитим узроцима изазваног недостатка кисеоника (хипоксија), у удахнутом ваздуху, нпр. у току боравка на висини, тровања, анемије. За разлику од тахипнеје у току које је дисање убрзано и плитко, код хиперпнеје дисање је убрзано и продубљено.
Етиологија[уреди]
Хиперпнеју могу изазвати следећа стања и болести;
- Сепса, (хиперпнеја је обично знак њеног почетка).
- Тровања лековима, хемијским агенсима
- Анемија
- Боравак у условима сниженог барометарског притиска и концентрације кисеоника у ваздуху
Патофизиологија[уреди]
Хиперпнеја се карактерише краткотрајним повећањем респираторне фреквенце (тахипнеја) и тидал (дисајног) волумена што је последица скраћивања интервала између дисајних циклуса уз истовремено повећање амплитуде дисања непосредно након стимулације дисајног центра [1] .
Глутамат се сматра кључним неуротрансмитером који посредује у трансмисији сигнала у респираторним подручјима можданог стабла који доводе до појаве хиперпнеје (али и апнеје и хипопнеје).[2] Бројне студије спроведене на експерименталним животињама су показале да се хиперпнеја јавља као одговор на стимулацију глутаматом подручја које по анатомској локализацији одговара комплексу једара латералног парабрахијума (супериорно, латерално-кресцентно, латерално-дорзално и централно једро) или региону каудалног Kölliker Fuse језгра. Неурони овог хиперпнеичког региона шаљу директне десцендентне пројекције до вентролатералне медуле, подручје које се сматра генератором респираторног ритма (што индукује појаву хиперпнеје). [3][4]
Извори[уреди]
- ↑ McCrimmon DR, Feldman JL, Speck DF, Ellenberger HH, Smith JC. Functional heterogeneity of dorsal, ventral, and pontine respiratory groups revealed by micropharmacological techniques. In: Neurobiology of the control of breathing (von Euler C, Lagercrantz H, eds). New York: Raven; (1986). стр. 201-8.
- ↑ Bonham AC. Neurotransmitters in the CNS control of breathing. Respir Physiol 1995; 101: 219–230
- ↑ Smith JC, Ellenberger HH, Ballanyi K, Richter DW, Feldman JL. Pre-Botzinger complex: a brainstem region that may generate respiratory rhythm in mammals. Science. 1991;254:726–9
- ↑ Herbert H, Moga MM, Saper CB. Connections of the parabrachial nucleus with the nucleus of the solitary tract and the medullary reticular formation in the rat. J Comp Neurol. 1990;293:540-80
Литература[уреди]
- Arthur C. Guyton Medicinska fiziologija, Medicinska knjiga-Beograd-Zagreb 1990
- Armstrong, H. G. (1943). Principles and Practice of Aviation Medicine (Second ed.). Baltimore,: The Williams & Wilkins Company.
Спољашње везе[уреди]
- (енглески) Hypoxie et hyperventilation Приручник за медицинску експертизу у цивилном ваздухопловству (одељак 2 хипоксија и хипервентилација)
- (PDF) Medicinski fakultet Niš Milan Stoiljković i sar. Topografsko ispitivanje pontomedularnih respiratorno-senzitivnih jedara mozga пацова микростимулацијама глутатионом.
 |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
