Брадипнеја

Из Википедије, слободне енциклопедије
Брадипнеја
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност Патофизиологија
ICD-10 R06.8
ICD-9-CM 786.09

Брадипнеја (грч. βραδυς, спор, лењ, πνοη, дах, удах лат. . bradypnoea) је јако успорено дисање (мање од 10 удисаја у минути), које прати многе болести, повреде, тровања итд.[1]

Успорено дисање, се најчешће опажа код пораста интракранијалног (унутарлобањског) притиска и депресије централног нервног система (на пример након тровања наркотицима, лековима опијатима итд).[2]

Разлике између физиолошког дисања и брадипнеје [3][уреди]

Параметар Физиолошко дисање Брадипнеје
Фреквенција
12-16/минути
2-10/минути
Ритам
Уједначен
Изражено успорено
Дубина
Уједначена
Продубљено
Чујност
Тихо
Једва чујно

Етиологија [4][уреди]

Чиниоци Опис промена
Животна доб Старији људи нешто спорије дишу од младих.
Снижење телесне температуре Телесна температура често прати успорено дисање (брадипнеја). Изражено снижење телесне температуре, (нпр приликом смрзавања), може толико да успори дисање до свега 1-2 удисаја у минути. У тим условима и тако успорено дисање може да обезбеди задовољавајућу сатурацију тела кисеоника, јер се на сниженој телесној температури значајно смањују метаболизам и потреба тела за кисеоником. Зато се намерном снижењу телесне температуре подвргавају болесници у току дуготрајних оперативних захвата на срцу или на неком другом органу.
Повећан интракранијални (унутарлобањаки) притисак Поремећаји који доводе до повећаног (интракранијалног) притиска могу бити:
  • повреде мозга, праћене крварењем у мозгу,
  • тумори мозга
  • запаљењски процеси у мозгу
Унутрашњие болести Ту пре свега спадају унутрашње болести које доводе до губитка свести, нпр дијабетесна кома.
Тровања лековима Лекови који се употребљавају као средство за спавање или смирење нерава, могу изазвати брадипнеју.
Злоупотреба опијата Опијати и лекови који се добијају из опијума, (морфијум) јако успорју дисања.
Тежи облици тровање алкохолом Тровање алкохолом такође успорава дисање; па нпр. у алкохолној коми дисање може потпуно престати. Тада је вештачко дисање једини начин да се спаси живот отроване особе.

Извори[уреди]

  1. Stegman, Julie K. (2006). Stedman, Thomas Lathrop, ed. Stedman's Medical Dictionary (28th ed.). Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins. p. 250. ISBN 0781733901.
  2. Lippincott Williams & Wilkins (2006). Stedman's Medical Dictionary, 28th Edition. Baltimore, Maryland: Julie K. Stegman. p. 250. ISBN 0-7817-3390-1. 
  3. Armstrong, H. G. (1943). Principles and Practice of Aviation Medicine (Second ed.). Baltimore,: The Williams & Wilkins Company.
  4. Arthur C. Guyton Medicinska fiziologija, Medicinska knjiga-Beograd-Zagreb 1990

Литература[уреди]

  • Hanswerner Bause, Eberhard Kochs, Jens Scholz, Jochen Schulte am Esch, Thomas Standl, Christian Werner: Duale Reihe Anästhesie: Intensivmedizin, Notfallmedizin, Schmerztherapie. Thieme, 2011. ISBN 9783131524843. S. 563
  • Klaus-Peter W. Schaps, Oliver Kessler, Ulrich Fetzner: Das Zweite - kompakt: Gesundheitsstörungen - GK2. Springer, 2008. ISBN 9783540463429. S. 146f.
  • Lothar Ullrich: Thiemes Intensivpflege und Anästhesie. Thieme, 2005. ISBN 9783131309105. S. 88

Види још[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).