Хорезмијска империја

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Царство Хорезм на врхунцу моћи (1190-1220).

Царство Хорезм (енгл. Khwarazmian Empire) је исламска држава која је владала западним делом средње Азије (данашњи Узбекистан и Туркменистан) у периоду од 1097. до 1231. када је пала под власт Монгола.[1]

Рана историја[уреди | уреди извор]

Хорезм је област у средњој Азији, на доњем току реке Аму-Дарје (данашњи Узбекистан и Туркменистан). Најстарији археолошки остаци указују да је територија Хорезма била насељена још у неолиту, а први писани подаци о Корезму потичу из 6. века п.н.е. када је Хорезм (тада познат као грч. Χορασμία - Хорасмиа) ушао у састав Персијског царства као 16. сатрапија. 712. године Хорезм је пао под власт Арабљана и становништво је примило ислам, а 995. локални владар Мамун бен Мухамед (енгл. Abu'l-Ali Ma'mun ibn Muhammad) збацио је арабљанске емире и ујединио Хорезм у независну државу, поставши први шах (персијски назив за краља) Хорезма.[1]

Успон Хорезма[уреди | уреди извор]

У експанзији афганистанског султана Махмуда од Газнија (енгл. Mahmud of Ghazni, 999-1030), држава Мамунида (995-1017) је 1017. пала под власт Афганистана, а затим 1043. под власт Турака Селџука.[1]

Искористивши слабљење Селџука, Такаш Хваризмшах (енгл. Ala ad-Din Tekish, 1172-1200) ослободио се 1194. њихове власти и основао династију Хваризмшах (енгл. Khwarizmshah, 1097-1231), која је створила моћну државу Хорезм, од Каспијског мора до Персијског залива и од Кавказа до Хиндукуша, обухватајући данашњи Туркменистан, западни Пакистан, западни део Афганистана, Иран, северозападни део Ирака и северну Индију.[1]

Инвазија Монгола[уреди | уреди извор]

Царство Хорезм било је препрека најезди Монгола према западу. Да би се супротставио Монголима под Џингис-каном, шах Мухамед (енгл. Ala ad-Din Muhammad II, 1200-1220) дигао је 1220 на оружје све своје вазале, по неким изворима око 200.000 ратника, али је применом кордонског система одбране (одбрана читаве границе истовремено) дуж реке Сир-Дарје био ограничен на дефанзиву. Џингис-кан је са око 100.000 коњаника муњевито пробио граничну одбрану, а затим изоловао гарнизоне појединих градова и уништио их појединачно: убрзо је пала Бухара, а затим и престоница Самарканд. Тиме је био отворен пут Монгола према Европи, а територија Хорезма укључена је у састав Златне Хорде.[1]

Каснија историја[уреди | уреди извор]

Око 1360. Хорезм се отцепио од Златне Хорде, али га је 1379. покорио монголски освајач Тимур. У 15. веку на територији Хорезма основан је Хивински канат (Кива), који је у другој половини 18. века пао под власт царске Русије.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Гажевић, Никола (1972). Војна енциклопедија (књига 3). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 539. 

Литература[уреди | уреди извор]