Сир Дарја
| Сир Дарја (Yaxartes) |
|
|---|---|
 |
|
| Основне карактеристике | |
| Дужина | 2.212 km |
| Површина басена | 402.760 km² |
| Просечан проток | 1180 m³/s |
| Водоток | |
| Извор | Памир |
| Висина извора | ~ m |
| Ушће | Аралско језеро |
| Географске карактеристике | |
| Земље слива |  Таџикистан, Казахстан, Узбекистан |
| Важнији градови | Кизилорда, Коканд |
 |
|
Сир Дарја (таџ. Сирдарё или дарёи Ому, перс. سيردريا, узб. Sirdaryo, старогрчки Ἰαξάρτης (Јаксартес)) је једна од већих река Централне Азије и сродна река Аму Дарје. Настаје спајањем река Нарин (извире у централном Тјен Шану) и Карадарја (извире у Ферганском горју). Протиче кроз Ферганску долину, пресеца Ферганско горје, тече источним рубом пустиње Кизилкум и улива се у Аралско море. Река протиче кроз Казахстан, Узбекистан и Таџикистан.
Због велике количине наноса на ушћу (годишње око 12 милиона тона) корито се стално уздиже, па је околни терен знатно нижи од нивоа реке. Делта Сир Дарје шири се у језеро (просечно годишње 50 метара). Главне притоке: Касансај, Сох, Исфара, Ангрен, Чирчик и Арис. Слив обухвата 462.000 km². Река има највећу количину воде у топлом делу године, па је зато битна за натапање (Велики фергански канал, Велики Адижански канал, Северни фергански канал и др.) Просечан годишњи проток највећи је низводно од ушћа Чирчика (703 m³/sek). Воде Сир Дарје и њених притока користе се и за добијање електричне енергије. У низу хидроенергетских система са акумулационим језерима издваја се Чарвакска хидроцентрала на Чирчику. Пловна је местимично од ушћа до Бекабада. На Сир Дарји леже већи градови: Бекабад, Чардара, Кизилорда, Бајконур, Казалинск.
Историја[уреди]
Први Европљанин који је дошао до Сир Дарје је био Александар Македонски. Сир Дарја је представљала и крајњу северну границу до које је Александар дошао на свом походу у Азији. Град који је основа 329. године п. н. е. на Сир Дарји се звао Последња Александрија (Alexandria Eschate- данас Хучанд у Таџикистану).
