Сир Дарја

Сир Дарја (Yaxartes)
Сир Дарја
Основне карактеристике
Дужина	2.212 км
Басен	402.760 км²
Пр. проток	1180 м³/с
Водоток
Извор	Памир
В. извора	~ м
Ушће	Аралско језеро
Географске карактеристике
Држава	Таџикистан, Казахстан, Узбекистан
Насеља	Кизилорда, Коканд

Сир Дарја (таџ. Сирдарё или дарёи Ому, перс. سيردريا, узб. Sirdaryo, старогрчки Ἰαξάρτης (Јаксартес)) је једна од већих река Централне Азије и сродна река Аму Дарје. Настаје спајањем река Нарин (извире у централном Тјен Шану) и Карадарја (извире у Ферганском горју). Протиче кроз Ферганску долину, пресеца Ферганско горје, тече источним рубом пустиње Кизилкум и улива се у Аралско море. Река протиче кроз Казахстан, Узбекистан и Таџикистан.

Због велике количине наноса на ушћу (годишње око 12 милиона тона) корито се стално уздиже, па је околни терен знатно нижи од нивоа реке. Делта Сир Дарје шири се у језеро (просечно годишње 50 метара). Главне притоке: Касансај, Сох, Исфара, Ангрен, Чирчик и Арис. Слив обухвата 462.000 km². Река има највећу количину воде у топлом делу године, па је зато битна за натапање (Велики фергански канал, Велики Адижански канал, Северни фергански канал и др.) Просечан годишњи проток највећи је низводно од ушћа Чирчика (703 m³/sek). Воде Сир Дарје и њених притока користе се и за добијање електричне енергије. У низу хидроенергетских система са акумулационим језерима издваја се Чарвакска хидроцентрала на Чирчику. Пловна је местимично од ушћа до Бекабада. На Сир Дарји леже већи градови: Бекабад, Чардара, Кизилорда, Бајконур, Казалинск.

Историја

Карта региона Сир Дарје и Аму Дарје.

Први Европљанин који је дошао до Сир Дарје је био Александар Македонски. Сир Дарја је представљала и крајњу северну границу до које је Александар дошао на свом походу у Азији. Град који је основа 329. године п. н. е. на Сир Дарји се звао Последња Александрија (Alexandria Eschate- данас Хучанд у Таџикистану).