Сир Дарја

{{Река | име = Сир Дарја (Yaxartes) | слика = Syr Darya.jpg | опис = Сир Дарја | мапа = Syrdaryamap.png | опис_м = | дужина = 2.212 | висина_извора = ~ | проток = 1180 | површина_слива = 402.760 | извор = Памир | извор_координате = | ушће = Аралско језеро | ушће_координате = | области = | земље = Таџикистан,
Казахстан,
Узбекистан | притоке = Kosonsoy, Arys River, Keles River, Chirchiq, Angren River, Kara Darya, Naryn River, Sokh River, [[Ak-Suu River (Syr Darya) | слив = | градови = Кизилорда, Коканд | пловност = }} Сир Дарја (таџ. Сирдарё или дарёи Ому, перс. سيردريا, узб. Sirdaryo, старогрчки Ἰαξάρτης (Јаксартес)) је једна од већих река Централне Азије и сродна река Аму Дарје. Настаје спајањем река Нарин (извире у централном Тјен Шану) и Карадарја (извире у Ферганском горју). Протиче кроз Ферганску долину, пресеца Ферганско горје, тече источним рубом пустиње Кизилкум и улива се у Аралско море. Река протиче кроз Казахстан, Узбекистан и Таџикистан.

Због велике количине наноса на ушћу (годишње око 12 милиона тона) корито се стално уздиже, па је околни терен знатно нижи од нивоа реке. Делта Сир Дарје шири се у језеро (просечно годишње 50 метара). Главне притоке: Касансај, Сох, Исфара, Ангрен, Чирчик и Арис. Слив обухвата 462.000 km². Река има највећу количину воде у топлом делу године, па је зато битна за натапање (Велики фергански канал, Велики Адижански канал, Северни фергански канал и др.) Просечан годишњи проток највећи је низводно од ушћа Чирчика (703 m³/sek). Воде Сир Дарје и њених притока користе се и за добијање електричне енергије. У низу хидроенергетских система са акумулационим језерима издваја се Чарвакска хидроцентрала на Чирчику. Пловна је местимично од ушћа до Бекабада. На Сир Дарји леже већи градови: Бекабад, Чардара, Кизилорда, Бајконур, Казалинск.

Историја

Први Европљанин који је дошао до Сир Дарје је био Александар Македонски. Сир Дарја је представљала и крајњу северну границу до које је Александар дошао на свом походу у Азији. Град који је основа 329. године п. н. е. на Сир Дарји се звао Последња Александрија (Alexandria Eschate- данас Хучанд у Таџикистану).