Сир Дарја

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сир Дарја (Yaxartes)
Syr Darya.jpg
Сир Дарја
Syrdaryamap.png
Опште информације
Дужина2.212 km
Басен402.760 km2
Пр. проток1180 ​m3s
Водоток
ИзворПамир
В. извора~ m
УшћеАралско језеро
Географске карактеристике
Држава/еТаџикистан Таџикистан,
Казахстан Казахстан,
Узбекистан Узбекистан
НасељаКизилорда, Коканд

Сир Дарја (таџ. Сирдарё или дарёи Ому, перс. سيردريا, узб. Sirdaryo, старогрчки Ἰαξάρτης (Јаксартес)) је једна од већих река Централне Азије и сродна река Аму Дарје. Настаје спајањем река Нарин (извире у централном Тјен Шану) и Карадарја (извире у Ферганском горју). Протиче кроз Ферганску долину, пресеца Ферганско горје, тече источним рубом пустиње Кизилкум и улива се у Аралско море. Река протиче кроз Казахстан, Узбекистан и Таџикистан.

Због велике количине наноса на ушћу (годишње око 12 милиона тона) корито се стално уздиже, па је околни терен знатно нижи од нивоа реке. Делта Сир Дарје шири се у језеро (просечно годишње 50 метара). Главне притоке: Касансај, Сох, Исфара, Ангрен, Чирчик и Арис. Слив обухвата 462.000 km². Река има највећу количину воде у топлом делу године, па је зато битна за натапање (Велики фергански канал, Велики Адижански канал, Северни фергански канал и др.) Просечан годишњи проток највећи је низводно од ушћа Чирчика (703 m³/sek). Воде Сир Дарје и њених притока користе се и за добијање електричне енергије. У низу хидроенергетских система са акумулационим језерима издваја се Чарвакска хидроцентрала на Чирчику. Пловна је местимично од ушћа до Бекабада. На Сир Дарји леже већи градови: Бекабад, Чардара, Кизилорда, Бајконур, Казалинск.

Историја[уреди]

Први Европљанин који је дошао до Сир Дарје је био Александар Македонски. Сир Дарја је представљала и крајњу северну границу до које је Александар дошао на свом походу у Азији. Град који је основа 329. године п. н. е. на Сир Дарји се звао Последња Александрија (Alexandria Eschate- данас Хучанд у Таџикистану).

Спољашње везе[уреди]