Храм у Едфуу

С Википедије, слободне енциклопедије
Храм у Едфуу
Edfu Tempel Pylon 01.JPG
Главни улаз у Храм у Едфуу са првим пилоном
Информације о храму
Држава Египат
Нома Горњи Египат
Хијероглифско име
F18
D46
t
O49

(Bḥd.t)

Божанства Хорус (главно), Хатор, Харсомтус
Историјске информације
Период 305. п. н. е. до 30. п. н. е.
Династија Птолемејиди
Изградња започета 23. август 237. године п. н. е.
Завршен 57. године п. н. е.
Опис
Израђен од пешчара
Висина 36 m
Ширина 36 m
Дужина 79 m

Храму у Едфуу је староегипатски храм смештен на западној обали реке Нил у граду Едфуу, на око 100 km северно од Асуана и око 85 km јужно од Луксора. У доба хеленизма и Римског царства Едфу је био познат као „Аполонополис Магна“, по врховном Богу Хорус-Аполону.[1] То је један од најбоље очуваних храмова у Египту. Посвећен је Богу-соколу Хорусу, и изграђен је у доба Птолемејског краљевства између 237. и 57. године п. н. е. Натписи на зидовима храма садрже вредне информације о језику, митологији и религији Египта. Неки од њих говоре о детаљима конструкције храма, и митским интерпретацијама овог и других храмова као „Острвима стварања“.[2] Ту су још сцене и натписи о митолошкој борби Хоруса и Сета."[2]

Историја[уреди | уреди извор]

Едфу је један од неколико храмова изграђених у доба Птолемејског Египта, међу којима су и Дендера, Есна, Ком Омбо и Филе. Његова величина је сведочанство о релативном просперитету доба кад је настао.[3] Данас видљиви храм, чија је изградња почела 23. августа 237. године п. н. е, је у почетку имао дворану са стубовима, две попречне дворане, и свету барку окружену капелама.[4] Изградња је започета у време владавине Птолемеја III и завршена 57. године п. н. е, у доба Птолемеја XII. Раније се на овом месту налазио мањи храм посвећен Хорусу, оријентисан у правцу исток-запад, док је данас видљиви храм у оси север-југ. Рушевина некадашњег пилона се налази источно од храма. Пронађени натписи говоре да се овде градило у време владара Новог краљевства Рамзеса I, Сетија I и Рамзеса II.

Света просторија са барком у центру храма
Рељефи на зидовима Храма у Едфуу

Наос Нектанеба II, остатак раније грађевине, сачуван је у централном светилишту као издвојена целина, док је најсветији део храма (барка) окружена са 9 капела.[5]

Овај храм је престао да се користи у религијске сврхе после указа Теодосија I из 391. којим је забранио нехришћанске религијске обреде у Римском царству. Као и на другим местима у Египту, поборници хришћанства су уништили неке од рељефа. Данас је видљива зацрњена таваница дворане са стубовима (хипостила), за коју се верује да је последица намерно изазваног пожара који је требало да уништи паганске приказе.

Током векова, храм је затрпао пустињски песак и речни наноси, и то на дубину од 12 m. Локални становници су направили куће непосредно изнад некадашњег храма. Француска експедиција је 1798. идентификовала Храм у Едфуу, када су од њега били видљиви само врхови пилона. Године 1860, француски египтолог Огист Маријет је започео радове на откопавању храма.

Храм у Едфуу је готово неоштећен, и врло је добар пример древног египатског храма.[6] Његов значај за археологију и добра очуваност допринели су да је он туристичка атракција, близу које се често заустављају бродови за крстарење Нилом. Године 2005. изграђен је паркинг и центар за посетиоце.[7]

Религијски значај[уреди | уреди извор]

Храм у Едфуу је највећи храм посвећен Хорусу и богињи Хатор из Дендере.[6] Ту су се одржавали фестивали у славу Хоруса. По веровању, сваке године богиња Хатор је путовала на југ од свога Храма у Дендери, да би се сусрела са Хорусом у Едфуу где би се са њим венчала. Ово је био повод за одржавање великог фестивала уз присуство ходочасника.[6]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ David, Rosalie (1993). Discovering Ancient Egypt. Facts on File. стр. 99. 
  2. ^ а б David 1993, стр. 99
  3. ^ Agnese, Giorgio; Re, Maurizio (2004). Ancient Egypt: Art and archaeology of the land of the pharaohs. стр. 23. ISBN 978-0-7607-8380-1. 
  4. ^ Arnold, Dieter; Strudwick, Nigel; Gardiner, Sabine (2003). The Encyclopaedia of Ancient Egyptian Architecture. I.B. Tauris Publishers. стр. 78. 
  5. ^ Arnold, Strudwick & Gardiner 2003, стр. 78
  6. ^ а б в David 1993, стр. 99.
  7. ^ „SPOTLIGHT INTERVIEW 2005 - Dr. Zahi Hawass”. Приступљено 25. 04. 2007. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • David, Rosalie (1993). Discovering Ancient Egypt. Facts on File. стр. 99. 
  • Oakes, Lorna; Gahlin, Lucia (2006). Ancient Egypt: An illustrated reference to the myths, religions, pyramids and temples of the land of the pharaohs. ISBN 978-0-7607-4943-2. 
  • Kurth, Dieter. The Temple of Edfu. 2004. American University in Cairo Press. ISBN 977 424 764 7
  • Émile Gaston Chassinat, Maxence de Rochemonteix, Le temple d'Edfou, 14 vols. (1892–1934).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]