Храм у Едфуу
| Храм у Едфуу | ||||
 Главни улаз у Храм у Едфуу са првим пилоном | ||||
| Информације о храму | ||||
|---|---|---|---|---|
| Држава | Египат | |||
| Нома | Горњи Египат | |||
| Хијероглифско име |
(Bḥd.t) | |||
| Божанства | Хорус (главно), Хатор, Харсомтус | |||
| Историјске информације | ||||
| Период | 305. п. н. е. до 30. п. н. е. | |||
| Династија | Птолемејиди | |||
| Изградња започета | 23. август 237. године п. н. е. | |||
| Завршен | 57. године п. н. е. | |||
| Опис | ||||
| Израђен од | пешчара | |||
| Висина | 36 m | |||
| Ширина | 36 m | |||
| Дужина | 79 m | |||
Храму у Едфуу је староегипатски храм смештен на западној обали реке Нил у граду Едфуу, на око 100 km северно од Асуана и око 85 km јужно од Луксора. У доба хеленизма и Римског царства Едфу је био познат као „Аполонополис Магна“, по врховном Богу Хорус-Аполону.[1] То је један од најбоље очуваних храмова у Египту. Посвећен је Богу-соколу Хорусу,[2][3] и изграђен је у доба Птолемејског краљевства између 237. и 57. године п. н. е. Натписи на зидовима храма садрже вредне информације о језику, митологији и религији Египта. Неки од њих говоре о детаљима конструкције храма, и митским интерпретацијама овог и других храмова као „Острвима стварања“.[4] Ту су још сцене и натписи о митолошкој борби Хоруса и Сета."[4]
Историја
[уреди | уреди извор]
Едфу је један од неколико храмова изграђених[5][6] у доба Птолемејског Египта,[7][8][9][10][11] међу којима су и Дендера, Есна, Ком Омбо и Филе. Његова величина је сведочанство о релативном просперитету доба кад је настао.[12] Данас видљиви храм, чија је изградња почела 23. августа 237. године п. н. е, је у почетку имао дворану са стубовима, две попречне дворане, и свету барку окружену капелама.[13] Изградња је започета у време владавине Птолемеја III и завршена 57. године п. н. е, у доба Птолемеја XII. Раније се на овом месту налазио мањи храм посвећен Хорусу, оријентисан у правцу исток-запад, док је данас видљиви храм у оси север-југ. Рушевина некадашњег пилона се налази источно од храма. Пронађени натписи говоре да се овде градило у време владара Новог краљевства Рамзеса I, Сетија I и Рамзеса II.
Наос Нектанеба II, остатак раније грађевине, сачуван је у централном светилишту као издвојена целина, док је најсветији део храма (барка) окружена са 9 капела.[14]
Овај храм је престао да се користи у религијске сврхе после указа Теодосија I из 391. којим је забранио нехришћанске религијске обреде у Римском царству. Као и на другим местима у Египту, поборници хришћанства су уништили неке од рељефа. Данас је видљива зацрњена таваница дворане са стубовима (хипостила), за коју се верује да је последица намерно изазваног пожара који је требало да уништи паганске приказе.
Током векова, храм је затрпао пустињски песак и речни наноси, и то на дубину од 12 m. Локални становници су направили куће непосредно изнад некадашњег храма. Француска експедиција је 1798. идентификовала Храм у Едфуу, када су од њега били видљиви само врхови пилона. Године 1860, француски египтолог Огист Маријет је започео радове на откопавању храма.
Храм у Едфуу је готово неоштећен, и врло је добар пример древног египатског храма.[15] Његов значај за археологију и добра очуваност допринели су да је он туристичка атракција, близу које се често заустављају бродови за крстарење Нилом. Године 2005. изграђен је паркинг и центар за посетиоце.[16]
Религијски значај
[уреди | уреди извор]Храм у Едфуу је највећи храм посвећен Хорусу и богињи Хатор из Дендере.[15] Ту су се одржавали фестивали у славу Хоруса. По веровању, сваке године богиња Хатор је путовала на југ од свога Храма у Дендери, да би се сусрела са Хорусом у Едфуу где би се са њим венчала. Ово је био повод за одржавање великог фестивала уз присуство ходочасника.[15]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Пилон Храма у Едфуу (са туристима) -
Макета храма -
Пилон храма са унутрашње стране -
Стубови у пронаосу -
Хорус на улазу у велико двориште -
Детаљ греде на улазу у храм -
Сцена дојења на унутрашњим зидовима храма -
Најраније фотографије, 1854. Џон Бизли Грен -
Најраније фотографије, 1854. Џон Бизли Грен -
Улаз у храм Едфу -
Задња страна храма Едфу -
Лева страна левог пилона храма Едфу -
Едфу Хорус -
Хорус -
Скулптура Хоруса у дворишту -
Детаљ храма Едфу -
Едфу храм, нилометар за мерење висине реке Нила -
Стубови храма Едфу -
Детаљ стуба -
Едфу стуб -
Детаљ Едфу стуба -
Едфу рељеф -
Едфу рељеф -
Едфу рељеф -
Едфу рељеф -
Едфу детаљ
_-_Google_Art_Project_(6832099).jpg)
_-_Google_Art_Project.jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ David 1993, стр. 99
- ^ „Aelian, Characteristics of Animals, 10.14”. Архивирано из оригинала 2020-08-06. г. Приступљено 2021-02-20.
- ^ „- Moralia, De Iside et Osiride (Isis and Osiris), 12. (356A).”. Архивирано из оригинала 2023-04-03. г. Приступљено 2022-08-16.
- ^ а б David 1993, стр. 99
- ^ „Pyramids of Giza | National Geographic”. History (на језику: енглески). 2017-01-21. Приступљено 2023-02-02.
- ^ Lesko, Leonard H. (2018). Pharaoh's Workers: The Villagers of Deir el Medina (на језику: енглески). Cornell University Press. ISBN 978-1-5017-2761-0.
- ^ Jones, Prudence J. (2006). Cleopatra: A Sourcebook
. University of Oklahoma Press. стр. 14. ISBN 9780806137414. „They were members of the Ptolemaic dynasty of Macedonians, who ruled Egypt after the death of its conqueror, Alexander the Great.”
- ^ Pomeroy, Sarah B. (1990). Women in Hellenistic Egypt. Wayne State University Press. стр. 16. „while Ptolemaic Egypt was a monarchy with a Greek ruling class.”
- ^ Redford, Donald B., ур. (2000). The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. Oxford University Press. „Cleopatra VII was born to Ptolemy XII Auletes (80–57 BC, ruled 55–51 BC) and Cleopatra, both parents being Macedonian Greeks.”
- ^ Bard, Kathryn A., ур. (1999). Encyclopedia of the Archaeology of Ancient Egypt. Routledge. стр. 488. ISBN 9780415185899. „Ptolemaic kings were still crowned at Memphis and the city was popularly regarded as the Egyptian rival to Alexandria, founded by the Macedonians.”
- ^ Bard, Kathryn A., ур. (1999). Encyclopedia of the Archaeology of Ancient Egypt. Routledge. стр. 687. ISBN 9780415185899. „During the Ptolemaic period, when Egypt was governed by rulers of Greek descent...”
- ^ Agnese & Re 2004, стр. 23
- ^ Arnold 2003, стр. 78
- ^ Arnold, Strudwick & Gardiner 2003, стр. 78
- ^ а б в David 1993, стр. 99.
- ^ „SPOTLIGHT INTERVIEW 2005 - Dr. Zahi Hawass”. Приступљено 25. 04. 2007.
Литература
[уреди | уреди извор]- Arnold, Dieter; Strudwick, Nigel; Gardiner, Sabine (2003). The Encyclopaedia of Ancient Egyptian Architecture. I.B. Tauris Publishers. стр. 78.
- Agnese, Giorgio; Re, Maurizio (2004). Ancient Egypt: Art and archaeology of the land of the pharaohs. стр. 23. ISBN 978-0-7607-8380-1.
- David, Rosalie (1993). Discovering Ancient Egypt. Facts on File. стр. 99.
- Oakes, Lorna; Gahlin, Lucia (2006). Ancient Egypt: An illustrated reference to the myths, religions, pyramids and temples of the land of the pharaohs. ISBN 978-0-7607-4943-2.
- Kurth, Dieter (2004). The Temple of Edfu. American University in Cairo Press. ISBN 977-424-764-7.
- Émile Gaston Chassinat, Maxence de Rochemonteix, Le temple d'Edfou, 14 vols. (1892–1934).
- „Ancient Egyptian temples aligned with astronomical events”. New Scientist. 203 (2724): 7. септембар 2009. doi:10.1016/S0262-4079(09)62307-1.
- Belmonte, Juan Antonio; Shaltout, Mosalam (август 2010). „Keeping Ma'at: An astronomical approach to the orientation of the temples in ancient Egypt”. Advances in Space Research. 46 (4): 532—539. Bibcode:2010AdSpR..46..532B. doi:10.1016/j.asr.2009.03.033.
- Reich, Lawrence S. Cunningham, John J. (2010). Culture and values : a survey of the humanities (7th изд.). Boston, MA: Wadsworth Cengage Learning. ISBN 978-0-495-56877-3.
- „The 7 Wonders of the Ancient World”. Архивирано из оригинала 8. 8. 2011. г. Приступљено 26. 7. 2011.
- Lehner, Mark. „The Pyramid of Khafre”. The Complete Pyramids. Архивирано из оригинала 28. 7. 2011. г. Приступљено 26. 7. 2011.
- „Pyramid of Mankaure”. National Geographic: Egypt. National Geographic Society. Архивирано из оригинала 2. 10. 2011. г. Приступљено 26. 7. 2011.
- Arnold, Dieter. The encyclopedia of ancient Egyptian architecture. Cairo: American University in Cairo Press, 2003.
- Fletcher, Banister; Cruickshank, Dan, (1996). Sir Banister Fletcher's a History of Architecture (20th изд.). Architectural Press. ISBN 0-7506-2267-9. (first published 1896). . Cf. Part One, Chapter 3.
- Hill, Marsha (2007). Gifts for the gods: images from Egyptian temples. New York: The Metropolitan Museum of Art. ISBN 978-1-58839-231-2.
- Belmonte, Juan Antonio; Shaltout, Mosalam; Fekri, Magdi (2009). „Astronomy, landscape and symbolism: a study of the orientation of ancient Egyptian temples”. Ур.: Belmonte, Juan Antonio; Shaltout, M. A. Mosalam. In Search of Cosmic Order: Selected Essays on Egyptian Archaeoastronomy. Supreme Council of Antiquities Press. стр. 213—284. Bibcode:2009iscc.book..213B. ISBN 978-977-479-483-4.
- Bingen, Jean. (2007). Hellenistic Egypt. Edinburgh: Edinburgh University Press. ISBN 0-7486-1579-2. (hardcover, ISBN 0-7486-1578-4; paperback, ).
- Roberta Casagrande-Kim, ур. (2014). When the Greeks Ruled Egypt: From Alexander the Great to Cleopatra. Princeton University Press. ISBN 978-0691165547.
- A. Lampela,. Rome and the Ptolemies of Egypt: The development of their political relations 273–80 B.C.. (Helsinki, 1998).
- J. G. Manning, (2010). The Last Pharaohs: Egypt Under the Ptolemies, 305–30 BC.. (Princeton, 2009).
- Susan Stephens, (2002). Seeing Double: Intercultural Poetics in Ptolemaic Alexandria. Berkeley..
- "The Oxford Guide: Essential Guide to Egyptian Mythology", Edited by Donald B. Redford, Horus: by Edmund S. Meltzer, pp. 164–168, Berkley, 2003. ISBN 0-425-19096-X.
- Wilkinson, Richard H (2003). The Complete Gods and Goddesses of Ancient Egypt. Thames & Hudson..
- Sims, Lesley (2000). „Gods & goddesses”. A Visitor's Guide to Ancient Egypt. Saffron Hill, London: Usborne Publishing. стр. 29. ISBN 0-7460-30673.
- Lévai, Jessica (2007). Aspects of the Goddess Nephthys, Especially During the Graeco-Roman Period in Egypt (на језику: енглески). UMI. Архивирано из оригинала 2023-04-03. г. Приступљено 2021-11-17.
- Najovits, Simson R. (2003). Egypt, Trunk of the Tree, Vol. I: A Modern Survey of and Ancient Land (на језику: енглески). Algora Publishing. ISBN 978-0-87586-234-7. Архивирано из оригинала 2023-04-03. г. Приступљено 2021-11-17.
- Littleson, C. Scott (2005). Gods, Goddesses, and Mythology, Volume 4. Marshall Cavendish. ISBN 076147563X.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
