Цемески залив

Координате: 44° 41′ 04″ С; 37° 50′ 18″ И / 44.684322° С; 37.838449° И / 44.684322; 37.838449
С Википедије, слободне енциклопедије
Цемески залив
Поглед на залив са Маркотха
ЛокацијаИсточна Европа
Координате44° 41′ 04″ С; 37° 50′ 18″ И / 44.684322° С; 37.838449° И / 44.684322; 37.838449
ПритокеЦемес
Океан/мореЦрно море
Земље басена Русија
Макс. дужина15 km
Макс. ширина9 km
Прос. дубина24 m
Макс. дубина27 m
Салинитет18‰
Дужина обале115 km
НасељаНоворосијск, Кабардинка
Цемески залив на карти Краснодарског краја
Цемески залив
Цемески залив
Водена површина на Викимедијиној остави
1 Shore length is not a well-defined measure.

Цемески или Новоросијски залив (рус. Цемесская бухта; Новороссийская бухта) малени је залив и природна лука у североисточном делу акваторије Црног мора, на југозападу Русије. Целом својом акваторијом налази се на територији Краснодарске покрајине, односно њеног Новоросијског и Геленџичког градског округа. У западном делу залива налази се морска лука Новоросијск, друга најважнија руска црноморска лука одмах после Севастопоља. Једина река која се улива у залив је Цемес, малени водоток дужине свега око 14 км.

Цемески залив је оивичен источном обалом Абрауског полуострва на западу, североисточно и источно ка заливу се стрмо спуштају обронци Маркотских планина. Дужина залива је око 15 км, максимална ширина око 9 км, са отвореним морем је повезан мореузом ширине око 9 км, а укупна дужина обала је око 15 километара. Максимална дубина воде у заливу је 27 метара, просечно око 24 метра, док се у средњем делу залива насупрот рта Пенај налази Пенајски плићак са дубинама воде око 5 метара. Салините се креће у вредностима од око 18. Иако се вода у заливу никада не мрзне, саобраћај у зимском делу године јако отежавају јаки удари буре чији поједини удари могу да износе и до 29 м/с.

У северозападном делу залива се налази град Новоросијск, док је на источној обали село Кабардинка.

Дана 31. августа 1986. у заливу је дошло до судара путничког пароброда „Адмирал Нахимов” и теретног брода „Петар Васјов” и том приликом погинуле су 423 особе. Била је то једна од највећих поморских катастрофа у акваторији Црног мора.[1].

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Максим Файтельберг (режиссёр) (2006). Русский «Титаник». Дожить до рассвета. ВГТРК. Приступљено 04. 11. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]