Новоросијск

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Новоросијск
Новороссийск
Novoross-title.PNG
Градски колаж
Административни подаци
Држава  Русија
Федерални округ Јужни ФО
Покрајина  Краснодарска
Рејон Новоросијски ГО
Основан 1838.
Статус града 1866.
Становништво
Становништво
 — 2018. 273.278
 — густина 3.369,64 ст./km2
Агломерација (2018.) 334.506
Географске карактеристике
Координате 44°43′08″ СГШ; 37°46′28″ ИГД / 44.7188° СГШ; 37.77445° ИГД / 44.7188; 37.77445Координате: 44°43′08″ СГШ; 37°46′28″ ИГД / 44.7188° СГШ; 37.77445° ИГД / 44.7188; 37.77445
Временска зона UTC+3
Ндм. висина око 10 м
Површина 81,1 км2
Новоросијск на мапи Русије
Новоросијск
Новоросијск
Новоросијск на мапи Краснодарског краја
Новоросијск
Новоросијск
Остали подаци
Поштански број 353900−353925
Позивни број +7 8617
ОКАТО код 03 420
ОКТМО код 03 720 000 001
Веб-сајт
http://admnvrsk.ru/

Новоросијск (рус. Новороссийск) град је на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у југозападном делу Краснодарске покрајине, административно је седиште Новоросијског градског округа и друга по важности руска лука на Црном мору, одмах после Севастопоља.

Један је од 13 градова којима је додељена почасна титула „град-херој”, од 14. септембра 1973. године. Површина градске територије је око 81 км², а према проценама из 2018. у граду је живело 273.278 становника.

Географија[уреди]

Сателитски снимак града и Цемеског залива

Град Новоросијск се налази на југозападу европског дела Руске Федерације, односно на југозападу њене Краснодарске покрајине. Град има амфитетралну физиономију и простире се дуж обала Цемеског залива Црног мора у дужини од око 25 км. Смештен је у уској приобалној равници дуж обала залива, а од континента га са свих страна одвајају планине северног КавказаНавагирске планине на југозападу (брдо Колдун на 447 метара), Маркотх на северу (Шећерна глава на 558 метара висине). Кроз индустријски део града протиче малена река Цемес. У југозападном делу града, уз морску обалу налази се Суџукшка лагуна коју од отвореног мора одваја истоимена пешчана превлака (кóса). На неких 14 км западно од града налази се језеро Абрау, највеће природно слатководно језеро у Покрајини.

Површина градске територије је око 81,1 км², а централни делови града леже на надморској висини од око десетак метара. Новоросијск се налази на око 102 километра југозападно од покрајинске престонице Краснодара, 123 км југоисточно од Керча, 200 км северозападно од Сочија, 317 км јужно од Ростова на Дону, односно на око 1.228 км југозападно од главног града земље Москве.

Град се налази у сеизмички активној зони, те га је у периоду 1799−1981. погодило чак 17 јаких земљотреса.[1].

Клима[уреди]

Град Краснодар се налази у зони суве субтропске климе, доста сличне медитеранском климату. Лета су сува и топла, а најтоплији месеци су јул и август са просечним температурама ваздуха изнад +27°C, а уједно су то и најсувљи месеци у годину. Зиме су доста благе, са јануарским просеком температура ваздуха од око 4°C. Иако планине које се налазе у залеђу штите град од интензивнијих продора хладних ваздушних амса са континента, у зимском делу године редовне су јаке буре са ударима ветра у распону 30-70 м/с, што редовно доводи до поптуне обуставе морског саобраћаја у заливу. Количина падавина је доста мала, са годишњим просеком од око 880 мм, а највише падавина се излучи у зимском делу године, посебно током новембра, децембра и јануара када падне готово 40% од укупне годишње суме.

Просечне температуре морске воде у Цемеском заливу крећу се у вредностима од +7 °C до +12 °C зими, и од +20 °C до +30 °C лети. У летњем делу године нису неубичајена појава и мања торнада која се формирају на отвореном мору.

Климатски показатељи Новоросијска у периоду 1983−2005.
јанфебмарапрмајјунјулавгсепоктновдецгод.
Просечна температура (°C)4,33,76,511,616,521,124,824,620,114,89,25,3Ø13,5
Највиша просечна температура (°C)6,15,78,714,119,223,727,427,022,317,011,27,0Ø15,8
Најнижа просечна температура (°C)2,41,64,18,713,418,422,021,817,412,47,13,3Ø11
Падавине (mm)9378736561725459627592104Σ888
Температура у °C • падавине у mmДијаграм:
Температура
6,1
2,4
5,7
1,6
8,7
4,1
14,1
8,7
19,2
13,4
23,7
18,4
27,4
22,0
27,0
21,8
22,3
17,4
17,0
12,4
11,2
7,1
7,0
3,3
јанфебмарапрмајјунјулавгсепоктновдец
Падавине
93
78
73
65
61
72
54
59
62
75
92
104
јанфебмарапрмајјунјулавгсепоктновдец
Извор: Краснодарска метеоролошка станица

Временска зона[уреди]

Map of Russia - Moscow time zone.svg

Град Новоросијск, баш као и цела Краснодарска покрајина, налази се у временској зони која се по међународном стандарду за мерење време означава као Московско време (MSK) и у односу на централно координисано време има вредност од UTC+3.


Историја[уреди]

Улица Рајевског у Новоросијску почетком 1900-их

Прве људске насеобине на ширем подручју савременог Новоросијска појавиле су се још у епохи палеолита, а прво веће градско насеље на том месту био је старогрчки трговачки полис Бата, који је постојао у периоду између V и II века пре нове ере, када је разрушен од стране локалних аланијских племена. Ђеновљански трговци су у XIII веку на ушћу реке Цемес у истоимени залив основали мање трговачко утврђење Батарију, које је 1453. заједно са широм околином доспело под власт Османлија који су на том подручју подигли тврђаву Суџук кале.

Подручје је остало у саставу турске државе, са већим или мањим прекидима, све до 1829. и Једренског мира када је ушло у састав Руске Империје. Локално черкеско становништво је и у наредних неколико година пружало јачи отпор новим властима. Дана 12. септембра 1838. у Цемески залив је упловила ескадра руске морнарице са готово 6.000 војника, предвођених адмиралима Рајевским и Лазаревим, који су на месту некадашњег турског утврђења подигли војнички логор, и тај датум се сматра даном званичног настанка града Новоросијска. Једно краће време током Кримског рата тврђава је била привремено напуштена.

У септембру 1866. Новоросијск Новоросијск постаје административни центар тадашњег Црноморског округа који је обухватао црноморско приморје од Таманског полуострва до Грузије, и у том периоду у граду је живело око 430 људи. Потом је постао седиште Црноморске губерније (1896−1920. године). Незадовољство локалне радничке класе централним властима довело је до великих протеста који су резултирали проглашењем слободне Новоросијске републике, 12. децембра 1905. године. Тринаест дана касније, 25. децембра, руска војска предвођена генералом Михаилом Пржеваљским улази у град и гуши побуну.

Совјетска власт у граду званично је успостављена 1. децембра 1917, а град је потом једно краће време био центром Кубањско-црноморске Совјетске Републике (краткотрајне бољшевичке творевине која је постојала од краја маја до почетка јула 1918. године). Потом улази у састав Севернокавкаске Совјетске Републике. Током Руског грађанског рата Новоросијск је био једно од најважнијих упоришта белогардејског покрета (од 26. августа 1918. до 12. марта 1920. године).

У међуратном периоду између два светска рата град почиње да се интензивније развија, како привредно, тако и инфраструктурно, отворене су бројне школе и болнице. Током Другог светског рата највећи део града је био под немачком окупацијом, а потпуно је ослобођен 16. септембра 1943. након жестоких дуготрајних борби Црвене армије и јединица Вермахта. За херојски отпор непријатељу током рата, граду и његовим становницима је 7. маја 1966. додељен Орден Отаџбинског рата првог степена, а потом на тридесету годишњицу ослобођења и почасно звање „града хероја”, „Орден Лењина” и „Медаља златне звезде”.

Панорамски поглед на променаду Генерала Серебрјакова

Становништво[уреди]

Према прелиминарним подацима са пописа становништва из 2010, у граду је живело 241.952 становника, што је за 9.873 становника више у односу на попис из 2002. када је пописано 232.079 особа. Трећи је по величини град у Краснодарској покрајини, одмах иза Краснодара и Сочија. Основу градске популације чине Руси са уделом од око 88%, док су најбројнији мањински народи Јермени (3,37%), Украјинци (2,38%), Татари (0,89%) и Грци (0,71%).

Кретање броја становника
1897.1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2018.
16.897Раст 95.240Пад 93.461Раст 132.744Раст 159.135Раст 185.938[2]Раст 232.079[3]Раст 241.952[4]Раст 273.278

Према подацима из 2018. град Новоросијск се по броју становника налазио на 76. месту међу 1.114 званичних градова Руске Федерације.

Административна подела[уреди]

Новоросијск има званичан административни статус града покрајинске субординације. Сам град је подељен на 4 унутарградска рејона − Источни, Централни, Приморски и Јужни. Остатак Новоросијског градског округа чини Новоросијски рејон који је подељен на 6 руралних округа − Натухајевски, Рајевски, Мисхакшки, Абрау-Дјурски, Верхњебакански и Гајдукски).[5][6]

Градски симболи[уреди]

Први званични градски грб града Новоросијска утврдио је император Николај II 15. октобра 1914. године[7] Грб је потом два пута мењан у совјетско време, те два пута након обнове државности Русије. Последња верзија грба донесена је 2006. и представља мању верзију првог градског грба.

Привреда[уреди]

Међународна сарадња[уреди]

Град Новоросијск има потписане уговоре о сарадњи и братимљењу са следећим градовима:

У Новоросијску се налази и зграда генералног конзулата Грчке.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Сейсмическая деятельность в Новороссийском районе
  2. ^ Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.[[Категорија:Чланци који садрже текст на језику — руски]]”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек[[Категорија:Чланци који садрже текст на језику — руски]]”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1[[Категорија:Чланци који садрже текст на језику — руски]] (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  5. ^ Устав муниципального образования город Новороссийск
  6. ^ Реестр наименований географических объектов на территорию Краснодарского края по состоянию на 26.01.2017 // Государственный каталог географических названий (Росреестр)
  7. ^ Гербы г. Новороссийска

Спољашње везе[уреди]