Церебрална парализа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Церебрална парализа
US Navy 081028-N-3173B-027 Cmdr. John King assesses the reflexes of a Cerebral Palsy patient at the Arima District Health Facility as part of the humanitarian-civic assistance mission Continuing Promise (CP) 2008.jpg
Испитивање рефлекса код дјетета са стањем церебралне парализе
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност неурологија
ICD-10 G80
ICD-9-CM 343
OMIM 603513 605388
DiseasesDB 2232
eMedicine neuro/533 pmr/24
Patient UK Церебрална парализа
MeSH D002547

Церебрална парализа (лат. Paralisis cerebralis), је стање настало оштећењем дјечијег мозга интраутерино, на порођају или у првим годинама живота. Овако настала оштећења третирају се као трајна и стационарна, не показујући тенденцију прогресије. Церебрална парализа је скуп хетерогених патолошких симптома који се клинички манифестују као поремећаји моторике, постуре и моторних вештина, могу бити праћени интелектуалним, сензорним и емоционалним поремећајима. Примарни проблем је дефект у иницирању и егзекуцији покрета. Учесталост церебралне парализе је 2 на 1000 живорођене дјеце.

Етиологија[уреди]

У неуролошкој литератури етиолошки фактори церебралне парализе подјељени су у три групе: пренатални, перинатални, постнатални.

Пренатални фактори[уреди]

У њих се убрајају интоксикације, изазване тровањем угљен-моноксидом, или еклампсије и инфективна обољења мајке током трудноће или трауме настале крварењем из постељице која изазивају аноксију плода.

Пренатални фактори
Инфективна обољења леус, токсоплазма, Рубеоло, цитомегаловирус, херпес симплекс итд.
Интоксикације еклампсије; Угљен- моноксид
Општа обољења мајке туберколоза, анемија, декомпензација
Ендокрини поремећаји хиперртиреодизам, дијабетис мелитус, кортизон итд.
Токсичне супстанце јонизирајуће зрачење, никотин, алкохол, тешки метали итд.
Лијекови талмидормид, цитостатици, хистаминици, антидепресиви, салицитати, инсулин, сулфоанамид, пеницилин Г, хлорамфеникол итд.
Поремећаји у исхрани мајке храна сиромашна бјеланчевинама, витаминима, калцијумом, фосфором, хипервитаминоза А, итд
Трауме крварење, аноксија

Перинатални фактори[уреди]

Ови фактори су везани за порођајне трауме које настају као последица притиска на главу плода приликом порођаја. Разликују се четири облика неонаталних хеморагија насталих као последица порођајне трауме:

  • субдурална хеморагија - данас је ријеткост јер се порођај обавља стручно
  • субарханоидна хеморагија - ријетко оставља трауме
  • интрацеребрална хеморагија - није сигурно да оставља последице
  • перивентрикулусна хеморагија

Постнатални фактори[уреди]

Постнатални фактори
Порођајна траума механички ефекти, компресија, хеморагија, асфиксија, едеми, тромбозе
Аноксија крварења, плацентарна исуфицијенција, јаке анемије, тровање угљен-диоксидом
Керинктерус претежно нормалне али појачане жутице (прематурус, терапија витамином К, сулфоанамиди, хлорамфеникол, сепса, хепатитис, конгенитална цироза новорођенчета-непознатог поријекла) Кригер. Најаново обољење ( конгенитални недостатак ензима билирубин-глукронил-трансферзе) хемолитичко обољење новорођенчета
Инфекције Енцефалитис, менингитис, сепса, херпес, ХИВ инфекција идр

Клиничка слика[уреди]

Рани застој је први знак дјечије церебралне парализе, што родитељи примјете неколико мјесеци по рођењу дјетета. Рани знаци церебралне парализе су:

Поремећај мишићног тонуса[уреди]

Јавља се у облику хипертоније, стиснуте песнице, положај опистотонуса и пасивног отпора, маказа феномен.

Заостајање примитивног рефлекса врата[уреди]

Јавља се као асиметрични тонични рефлекс врата и укрштени рефлекс екстензора.

Асиметрија у неуролошким знацима[уреди]

У облику тонуса, реакције "падобранца" која настаје прије 12. мјесеца, и тетивних мишићних рефлекса

Тетивни рефлекси[уреди]

јављају се у облику клонуса

Остале карактеристике[уреди]

Више од 50% особа са цребралном парализом има менталну ретардацију. Око 30% има ЕПИ нападе који опстају и код 10% одраслих, највише су заступљени код хемиплегија. Немогућност учења проблеми пажње, визуелни и аудитивни дефекти у перцепцији, недостатак визуомоторне координације. Касно усвајање читања, математике и моторних вештина.

Класификација[уреди]

Неуролошка класификација са топографском дистрибуцијом[уреди]

Спастични синдром[уреди]

  • хемиплегија (унилатерална, рука је више оштећена од ноге)
  • билатерална спастична хемиплегија или хемипареза (обухвата сва четири екстремитета са већим оштећењем на рукама, ретка слика)
  • диплегија ( пареза оба доња екстремитета са мало или ни мало оштећеним рукама)
  • квадриплегија (пареза сва четири екстремитета са оштећеним ногама више него рукама)

Дискинетчки синдром: (Екстрапирамидални синдроми):[уреди]

Нехотични покрети мјешају се са активним и ометају функцију сва четири екстремитета, обично са већим оштећењем на доњим удовима него на горњим. Невољни покрети могу бити:

  • хореа: брзе, нередовне, неочекиване контракције једног мишића или малих мишићних група лица, булбарних мишића или дисталних дјелова екстремитета.
  • атетоза: спори, црвуљасти, искривљени покрети, највише укључују дисталне мишиће са диснергијом супротних мишићних група
  • дистониа: ритмичке, обично непрекидне промене тонуса са покретним дисторзијама трупа и највећим дјелом проксималних мишића екстремитета.* *бализми: широки, нагли или грчевити покрети крајњих делова тијела

Атаксични синдром:[уреди]

Неуравнотежени и некоординисани вољни покрети трупа и мускулатуре екстремитета. Нижи удови су обично више захваћени од виших.

Мјешани синдром:[уреди]

Садрже особине спастицитета и дискинезије, нпр: спастично-дискинетична квадрипареза, спастично-дистонична хемиплегија итд.

Литература[уреди]

  • Рапаић; Недовић, Драган; Горан (2011). Церебрална парализа : праксичке и когнитивне функције. Београд: Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију. ISBN 978-86-6203-014-6. 


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).