Цистицеркоза

С Википедије, слободне енциклопедије
Цистицеркоза
Neurocysticercosis.gif
Слика магнетне резонанце код особе са неуроцистиеркоза показујући многе цисте у мозгу.
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностинфектологија
МКБ-10B69
МКБ-9-CM123.1
DiseasesDB3341
MedlinePlus000627
eMedicineemerg/119 med/494 ped/537
MeSHD003551

Цистицеркоза је ткивна инфекција чији је узрочник млада јединка (Cysticercus) свињске пантљичаре (Taenia solium).[1][2] Код људи могу проћи године без икаквих симптома или се јаве само неки блажи симптоми, може доћи до настанка безболних чврстих испупчења на кожи и мишићима величине приближно један до два центиметра или се могу јавити неуролошки симптоми уколико је захваћен мозак.[3][4] После више месеци или година ова испупчења постају болна и отечена, па се затим изгубе. У земљама у развоју ово је један од најчешћих узрочника епилептичких напада.[3]

Обично се ова болест добија конзумирањем хране или воде која садржи јајашца пантљичаре. Главни извор је поврће које није термички обрађено.[2] Јајашца пантљичаре потичу из измета особе која је инфицирана одраслим црвима, што је познато под називом тенијаза.[3][5] Тенијаза је једна друга болест, која настаје услед уноса цисти конзумирањем свињетине која је недовољно термички обрађена.[2] Код особа које живе са неким ко има пантљичару постоји већи ризик да ће добити цистицеркозу.[5] Дијагноза се може поставити аспирацијом цисте.[3] Сликање мозга путем компјутеризоване томографије (ЦТ) или магнетне резонанце (МР) је најкорисније за постављање дијагнозе болести у мозгу. Повећање броја белих крвних зрнаца која се зову еозинофили у цереброспиналној течности и крви такође се користи као индикатор.[3]

Ефикасна превенција инфекције су лична хигијена и санитарне мере. То подразумева следеће: добра термичка обрада свињетине, прописни тоалети и побољшан приступ чистој води. Лечење оболелих од тенијазе је веома важно како би се спречило ширење болести.[2] Можда неће бити потребно лечење код болести која не укључује нервни систем.[3] За лечење оболелих од неуроцистицеркозе користе се лекови празиквантел или албендазол. Могуће је да ће бити потребна дуготрајна терапија. Можда ће током лечења бити потребни стероиди против упале и лекови против епилепсије . Понекад се цисте уклањају хируршким путем.[2]

Свињска пантљичара је посебно честа у Азији, Подсахарској Африци и Латинској Америци.[3] Верује се да је у неким подручјима захваћено око 25% људи.[3] У развијеним земљама је врло ретка.[6] До 2010. године широм света је изазвала око 1.200 смртних случајева, што је пораст са 700 у 1990. години.[7] Цистицеркоза такође напада свиње и краве, међутим, ретко долази до испољавања симптома пошто многе животиње не живе довољно дуго.[2] Током времена ова болест је почела да се јавља и код људи.[6] Ово је једна од занемарених тропских болести.[8]

References[уреди | уреди извор]

  1. ^ Roberts, Larry S.; Janovy, Jr., John (2009). Gerald D. Schmidt & Larry S. Roberts' Foundations of Parasitology (8 изд.). Boston: McGraw-Hill Higher Education. стр. 348-351. ISBN 978-0-07-302827-9. 
  2. ^ а б в г д ђ „Taeniasis/Cysticercosis Fact sheet N°376”. World Health Organization. 2013. Приступљено 18. 3. 2014. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж García HH, Gonzalez AE, Evans CA, Gilman RH (август 2003). Taenia solium cysticercosis”. Lancet. 362 (9383): 547—56. PMC 3103219Слободан приступ. PMID 12932389. doi:10.1016/S0140-6736(03)14117-7. 
  4. ^ García, HH; CA, Evans; Nash, TE (октобар 2002). „Current consensus guidelines for treatment of neurocysticercosis”. Clin. Microbiol. Rev. 15 (4): 747—56. PMC 126865Слободан приступ. PMID 12364377. doi:10.1128/CMR.15.4.747-756.2002. 
  5. ^ а б „CDC - Cysticercosis”. 
  6. ^ а б Bobes, RJ; Fragoso G; Fleury A (април 2014). „Evolution, molecular epidemiology and perspectives on the research of taeniid parasites with special emphasis on Taenia solium. Infect. Genet. Evol. 23: 150—60. PMID 24560729. doi:10.1016/j.meegid.2014.02.005. 
  7. ^ Lozano R; Naghavi M; Foreman K (децембар 2012). „Global and regional mortality from 235 causes of death for 20 age groups in 1990 and 2010: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2010”. Lancet. 380 (9859): 2095—128. PMID 23245604. doi:10.1016/S0140-6736(12)61728-0. 
  8. ^ „Neglected Tropical Diseases”. cdc.gov. 6. 6. 2011. Приступљено 28. 11. 2014. 
Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).