Црква Свете Недеље у Призрену
| Црква Свете Недеље у Призрену | |
|---|---|
 Поглед на рушевине у Поткаљаји и куполу Цркве Свете недеље (2008) | |
| Опште информације | |
| Место | Призрен |
| Општина | Призрен |
| Време настанка | 14. век |
| Тип културног добра | Споменик културе |
| Надлежна установа за заштиту | Покрајински завод за заштиту споменика културе Косова и Метохије |
Црква Свете Недеље у Призрену је храм Српске православне цркве који је подигнут на темељима старије сакралне грађевине. Према пронађеном ктиторском натпису, старија црква је била посвећена Богородичном Ваведењу и задужбина младог краља Марка Мрњавчевића (1371 — 1395) подигнута 1370/1371. године.[1]
Прошлост[уреди | уреди извор]
Остаци цркве Краљевића Марка откривени су 1966. године испод новије цркве Свете Недеље. Фреске које су прекривале зидове цркве нађене су само у фрагментима. У рушевинама храма сачувао се још један изузетан споменик српске средњовековне епиграфике - надгробни белег монахиње Марине, чије је народно име било Струја. Сачуван је клесани надвратник са улаза у припрату на којем је забележен Марков ктиторски чин.
Положај цркве[уреди | уреди извор]
Налази се у делу града под именом Поткаљаја, који је раније био српска четврт, а смештен је на падини брда изнад града, на чијем врху се налазе остаци Призренске тврђаве тзв. Каљаје. Црква је једнобродна грађевина, малих димензија, са осмостраном куполом, зидана каменом и опеком, са мало сачуваног живописа у њеној унутрашњости.
Мартовски погром 2004.[уреди | уреди извор]
Током Мартовског погрома над Србима 2004. године, црквица је, попут Богородице Љевишке и других српских цркава у Призрену, спаљена и тешко оштећена.[2] Током наредних година, на црквици су обављани радови да би се вратила у своје првобитно стање.[3]
За време Мартовског погрома је страдала целокупна Поткаљаја,[2] док су у Цркву Свете недеље убачени стари мадраци, који су поливени бензином и запаљени,[2] што је довело до тешког оштећења фресака у њеној унутрашњости.[3] Поред тога, са цркве је скинут оловни кров и уништена су улазна врата.
Обнова[уреди | уреди извор]
Радови на обнови цркве су започели 2005. године, када је сређен кров, поправљен и обновљен стуб у олтарском делу, постављена су нова врата од храстовине, поправљени су прозори, зидови и метална ограда. Оловни кров цркве је био изнова украден, због чега је 2007. године постављен нови, обављене су поправке на унутрашњости цркве и уведене су електричне инсталације, да би током 2009. године били обављени рестаураторски радови на живопису Цркве Свете Недеље.[3]
Основ за упис у регистар[уреди | уреди извор]
Решење Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Приштини, бр. 983 од 29. 12. 1966. Закон о заштити споменика културе (Сл. гласник СРС бр. 3/66).
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Крале Марко: Призрен”. Приступљено 27. 11. 2009.
- ^ а б в „Инфо-билтен ЕРП КиМ 17-05-04: Експертска делегација Савета Европе завршила посету споменицима на Косову и Метохији који су уништени у мартовском погрому”. Архивирано из оригинала 1. 5. 2011. г. Приступљено 27. 11. 2009.
- ^ а б в „16 Црква св. Недеље у Призрену”. Архивирано из оригинала 17. 5. 2009. г. Приступљено 27. 11. 2009.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Црква Ваведења Богородичиног (Црква Свете Недеље, Краљевић Марка) — Споменици културе у Србији”. САНУ (на језику: српски).
- Радио телевизија Републике Српске: Призрен - Поткопани темељи цркве Свете Недеље, 22.06.2011. (језик: српски)
- Призрен: Албанац поткопао темеље храма („Вечерње новости“, 22. јун 2011)
Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.