Црква Богородица Љевишка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Светска баштина Унеска
Средњовековни споменици на Косову и Метохији
Medieval Monuments in Kosovo
Назив на званичном списку светске баштине
Фреска Купање Христа, пре 17. марта 2004. када су је Албанци [http://www.pravoslavlje.org.rs/slike/916/stradanje-ljeviske-1.jpg спалили и тешко оштетили
Високи Дечани
Пећка патријаршија
Богородица Љевишка
Грачаница
Локација  Србија
Тип културна
Критеријум ii, iii, iv
Референца 724.
Унеско регија Европа
Историја уписа у светску баштину
Упис 2004. (28. седница)
Додатни упис 2006.
Угроженост 2006-

Богородица Љевишка је црква у Призрену, задужбина краља Милутина. Црква је подигнута у периоду 13061307. на остацима катедрале из 13. века, која је такође основана на месту старије, ранохришћанске цркве. Црква је историјско седиште епископа призренског Српске православне цркве.

Богородица Љевишка

Првобитна грађевина из 13. века била је тробродна базилика. Имала је три апсиде на истоку и припрату на западу, испред које се налазио трем. Преуређењем у 14. веку главни брод је претворен у петокуполну целину, а бочни бродови су преворени у амбулаторијум. Ово је идеја која је у византијској архитектури већ виђена у Цркви Солунских апостола: основа је у виду уписаног крста са пет купола, а око њега је са три стране широки брод. Уместо трема, саграђен је двоспратни егзонартекс (спољна припрата) са звоником. Од старе цркве преузети су бочни зидови. Средишња купола лежи на четири стуба, док су мале куполе постављене дијагонално. Црква је саграђена наизменичним редовима цигле и кречњака. Спољни изглед је оживљен двоструким и троструким прозорима и нишама. Обновом цркве су управљали мајстори Никола (архитектура) и Астрапа (живопис). О томе се зна по натпису у спољној припрати.

Најстарије сачуване фреске у цркви потичу из треће деценије 13. века. То су прикази Свадбе у Кани, Исцељење слепог и Богородица Елеуса са Христом хранитељем. Прве две се данас чувају у Галерији фресака при Народном музеју у Београду, док је трећа сачувана на јужном ступцу јужног брода цркве. Преостале фреске у Богородици Љевишкој су из 14. века и дело су мајстора Михаила Астрапе и његових помоћника, насликане између 1307. и 1313. године. Међу њима су циклуси великих празника, Христових мука, чуда и парабола, као и портрети светаца и српских историјских личности (Стефан Немања, Свети Сава, краљ Милутин).

За време турске власти, у 18. веку, фреске су изубијане чекићем, покривене слојем малтера и прекречене, када је црква претворена у џамију. Фреске су поново откривене у периоду 19501952. Радови на њиховој рестаурацији трајали су до 1976. године.

Од доласка НАТО снага на Косово и Метохију (1999), црква је под заштитом немачких војника. И поред тога, црква је гађана из ватреног оружја и запаљена 17. марта 2004. од стране албанских вандала.

Дана 13. јула 2006. Црква Богородице Љевишке је стављена на Унескову листу светске културне баштине, као део ансамбла средњовековних споменика на Косову. За ову групу споменика се сматра да су угрожени.

Светска баштина[уреди]

Ова црква се налази на списку Унескове Светске баштине заједно са још три манастира СПЦ под именом Средњовековни споменици на Косову и Метохији.

Рестаурација оштећених фресака почела је 2014. године.[1]

Галерија фресака[уреди]

Документарни филм[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Координате: 42° 12‘ С. 20° 44‘ И.