Цугшпице

Из Википедије, слободне енциклопедије
Цугшпице
Zugspitze
Zugspitze 2.JPG
Поглед са Ервалда (Тирол, Аустрија)
Географске карактеристике
Надморска висина 2.962[1] m
Израженост 1.746[2]
Превој ФернПарзајершпице
Изолација 25,8 km → Цвелферкогел[н. 1]
Врх масива Финстерархорна / Монбланб
Списак највиша тачка земље (Немачка)
ултра
Координате 47°25′16″ СГШ; 10°59′07″ ИГД / 47.421111° СГШ; 10.985277° ИГД / 47.421111; 10.985277 Координате: 47°25′16″ СГШ; 10°59′07″ ИГД / 47.421111° СГШ; 10.985277° ИГД / 47.421111; 10.985277
Географија
Планина Цугшпице на мапи Немачке
Планина Цугшпице
Планина Цугшпице
Локација у Немачкој на граници са Аустријом
Државе Тирол, Аустрија
Баварска, Немачка
Масив Ветерштајнгебирге, Источни Алпи
Геологија
Орогенеза тријас
Врста планине ветерштајнски кречњак[3]
Пењање
Први успон Јозеф Наус, Јохан Георг Таушл и помоћник Мајер; 27. август 1820. год.; пре 197 година (1820-08-27)
Најлакши пут реинтална рута

Цугшпице (нем. Zugspitze, IPA: /tsukʃpɪtsə/) представља са 2.962 m (9.718 ft) изнад мора највиши врх Ветерштајнгебиргеа те највишу планину у Немачкој. Лежи јужно од града Гармиш-Партенкирхена, а аустријско-немачка граница пролази кроз његов западни врх. Јужно се налази Цугшпицплат, високи крашки плато са многобројним пећинама. На боковима Цугшпицеа су три глечера, укључујући два у Немачкој највећа: северни Шнефернер с површином од 30,7 хектара и Хоенталфернер с површином од 24,7 хектара. Трећи је јужни Шнефернер који заузима 8,4 хектара.

Први успон на Цугшпице био је 27. августа 1820; у питању су Јозеф Наус, његов помоћник Мајер и планински водич Јохан Георг Таушл. Данас постоје три нормалне руте до врха: једна од долине Хелентала на североистоку; друга од долине Рајнтала на југоистоку; и трећа са запада преко Естерајхише Шнекара. Једна од најпознатијих гребенских рута у Источним Алпима пролази преко назубљеног Јубилеумсграта до врха — повезујући Цугшпице, Хохбласен и Алпшпице. За планинаре постоји мноштво смештаја у близини; на западном врху самог Цугшпицеа је Минхнер хаус, а на западним падинама Винер-Нојштетер хите.

Три жичаре иду до врха Цугшпицеа. Прву (Тиролска жичара, изграђена 1926) направила је немачка компанија Адолф Блајхерт[4] и завршава на хребету испод врха (2.805 метара н. м.) — такозвана Кам станица, пре него што је терминус премештен на стварни врх (2.951 метар н. м.) — године 1991. Зупчана успињача (Баварска железница до Цугшпицеа) иде попреко северног бока планине и завршава на Цугшпицплату — одакле друга жичара преузима путнике за транспорт до врха. Зупчана железница и жичара Ајбзе, трећа жичара, превозе просечно 500.000 људи до врха сваке године. Зими, девет ски лифтова покрива скијалиште на Цугшпицплату. Западна станица, отворена 1900. године, као и истраживачка станица у Шнефернерхаусу, углавном се користе за спровођење истраживања климе и прикупљање података.

Галерија[уреди]

Напомене[уреди]

  1. Референтна тачка Ахеркогел која се често помиње у литератури лежи неколико метара одавде.

Референце[уреди]

  1. „Zugspitze : Climbing, Hiking & Mountaineering”. SummitPost. Приступљено 2013-04-22. 
  2. Aaron Maizlish. „Europe Ultra-Prominences”. peaklist.org. Приступљено 2013-04-22. 
  3. Geologische Karte von Bayern mit Erläuterungen (1:500,000). Bavarian Geological Survey, 1998.
  4. Peter von Bleichert "Bleichert's Wire Ropeways" amazon.com

Литература[уреди]

  • Toni Hiebeler (1985). Zugspitze – Von der Erstbesteigung bis heute. Munich: Mosaik. ISBN 978-3-88199-216-9. 
  • Helmut Pfanzelt (1966). Alpenvereinsführer Wetterstein. Munich: Bergverlag Rudolf Rother. ISBN 3-7633-1113-0. 
  • Bernd Ritschel & Tom Dauer (2007). Faszinierende Zugspitze [Fascinating Zugspitze]. Munich: Bruckmann. ISBN 978-3-7654-4550-7. 
  • Heinrich Schott (1987). Die Zugspitze – Gipfel der Technik, Triumphe und Tragödien. Munich: Süddeutscher Verlag. ISBN 978-3-7991-6338-5. 

Спољашње везе[уреди]