Чарлс Дјук

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Чарлс Дјук
Чарлс Дјук у Насином оделу
Чарлс Дјук у Насином оделу
Астронаут НАСА Сједињене Америчке Државе
Пуно имеЧарлс Мос Дјук млађи
Датум рођења(1935-10-03)3. октобар 1935.(84 год.)
Место рођењаШарлот, Северна Каролина, Сједињене Америчке Државе САД
Држављанство САД
ОбразовањеАМА(BS, 1957)
МТИ(MS, 1964)
Занимањеастронаут
опитни пилот
ваздухопловни инжењер
Статуспензионисан
ЧинUS-O7 insignia.svgБригадни генерал(АРВ)
Време у свемиру11 дана 1 сати 51 минут
Свемирске шетње3 (20 сати 25 минута)
СелекцијаНасина група 5 из 1966.
МисијеАполо 16
Лого мисијаApollo-16-LOGO.png
Пензионисање1. јануар 1976. год.; пре 43 године (1976-01-01)
ОдликовањаNASA Distinguished Service Medal.jpg
Веб-сајтhttps://charlieduke.com/

Чарлс Мос „Чарли” Дјук млађи (енгл. Charles Moss "Charlie" Duke Jr.; 3. октобар 1935), пензионисани је амерички астронаут и пилот. Као пилот лунарног модула, заједно са Џоном Јангом и Кеном Матинглијем, учествовао је 1972. године у Насиној мисији Аполо 16. Десети је и најмлађи човек који је ходао по Месецу, и један од 24-ице који су путовали на њега. За астронаута је изабран 1966. године.

Биографија[уреди]

Дјук је рођен 3. октобра 1935. године у Шарлоту (Северна Каролина). Средњу школу је похађао у Ланкастеру (Јужна Каролина). Матурирао је као ученик генерације на Адмирал Фарагут академији у Сент Питерсбургу, (Флорида), 1953. године. У младости је био члан Младих извиђача САД и имао је највиши чин, Eagle Scout.[1] По завршетку средње школе, отишао је на Морнаричку академију САД, у Анаполису, Мериленд. Дипломирао је поморске науке 1957. године. Магистрирао је на МТИ-ју у области аеронаутике и астронаутике, 1964. године.

По дипломирању, ступио је у Ратно ваздухопловство САД. Након успешног окончања летачке обуке, летео је на F-86 сејбровима. Служио је три године као ловац пресретач у Западној Немачкој. Завршио је елитну школу за пробне пилоте при Америчком ратном ваздухопловству, у ваздухопловној бази Едвардс, Калифорнија, и радио као инструктор на разним типовима авиона. У том својству га је сачекала селекција НАСА. Почео је да ради за Насу 1966. године, а напустио ју је почетком 1976. године. Наставио је службовање у Ратном ваздухопловству, завршио Индустријски колеџ Оружаних снага САД, 1978. и пензионисан је са чином бригадног генерала јуна 1986. године.

Забележио је 4.147 часова лета; 3,632 на млазњацима. У свемиру је провео једанаест дана. Мисија Аполо 16 била му је једини пут у свемир. Био је резервни члан посада Аполо 13 и Аполо 17, као и члан помоћне посаде Аполо 10 лета.[2]

Аполо 11[уреди]

Чарлс Дјук (први слева), као официр за везу у току мисије Аполо 11. Џим Лавел је у средини, а Фред Хејз на крају, десно. 1969. године

Широј јавности је Дјук постао добро познат током историјског слетања посаде мисије Аполо 11 на Месец. Наиме, он је обављао дужност официра за везу са летелицом у тренутку слетања, када су секунде одлучивале хоће ли оно бити успешно или не. Након што је Нил Армстронг безбедно приземљио лунарни модул на Месечево тле, Дјук је тада, препознатљивим јужњачким акцентом, изговорио сада већ чувену реченицу: „Примљено, Тванк… Транквилити, чујемо вас на земљи. Имате овде пуно момака који су скоро поплавели. Дишемо поново. Хвала пуно!”[3]

Друга интересовања[уреди]

По повратку са Месеца, Дјук се окренуо религији, истакавши како му је то помогло да сачува брак са супругом Дороти, са којом је у браку од 1963. године и има два сина. Активан је у својој заједници, између осталог и у затворској свештеничкој служби.[4] Био је и партнер у Duke Investments, као и председник Southwest Wilderness Art, Inc. Већ неколико година се година се налази у управи Астронаутске стипендијске фондације. Члан је неколико кућа славних и носилац бројних друштвених признања, цивилних и војних одликовања.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Astronauts and the BSA” (PDF). Boy Scouts of America. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 13. 11. 2018. Приступљено 20. 12. 2018. 
  2. ^ „Charles Duke bio”. NASA. Архивирано из оригинала на датум 17. 12. 2016. Приступљено 6. 2. 2019. 
  3. ^ „James May Speaks to Charles Duke”. BBC. 
  4. ^ „Video: Charlie Duke - Interviews with the men on the moon”. The Daily Telegraph. 17. 7. 2009. Приступљено 26. 7. 2018. 

Спољашње везе[уреди]