Нил Армстронг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нил Армстронг
Нил Армстронг у оделу пројекта Аполо јула 1969.
Нил Армстронг у оделу пројекта Аполо
Астронаут НАСА Сједињене Америчке Државе
Пуно име Нил Олден Армстронг
Датум рођења (1930-08-05)5. август 1930.
Место рођења Вапаконета, Охајо, Сједињене Америчке Државе САД
Датум смрти 25. август 2012.(2012-08-25) (82 год.)
Место смрти Синсинати, Охајо, Сједињене Америчке Државе САД
Држављанство  САД
Образовање ПУ(BS, 1955)
УЈК(MS, 1970)
Занимање астронаут
опитни пилот
аеросвемирски инжењер
професор универзитета
Статус преминуо
Чин Официр(АРМ)
Време у свемиру 8 дана 14 сати 12 минута 30 секунди
Свемирске шетње 1 (2 сата 31 минут)
Селекција Група АРВ-а из 1958.
Група Дајна сор АРВ-а из 1960.
Насина група 2 из 1962.
Мисије Џемини 8, Аполо 11
Лого мисија Ge08Patch orig.png Apollo 11 insignia.png
Пензионисање 1. август 1970. год.; пре 46 година (1970-08-01)
Одликовања
PresMedalFreedom.jpg
SpaceMOH.jpg Nasa civilian astronaut.jpg En-NavAstro.jpg

Нил Олден Армстронг (енгл. Neil Alden Armstrong; Вапаконета, 5. август 1930Синсинати, 25. август 2012) је био амерички астронаут и први човек који је ступио на тле Месеца (1969). Пре него што је постао астронаут, био је морнарички пилот (1949) и у Корејском рату (1950—1953) извршио је 78 борбених летова.

Рана младост, образовање и војна служба[уреди]

Армстронг је рођен 5. августа 1930. године у Вапаконети, Охајо, од оца Стивена Кенига Армстронга (1907—1990) и мајке Вајоле Луиз Армстронг (рођене Енгел; 1907—1990). Често се као мали са породицом селио широм савезне државе Охајо због очеве службе. До 1944. живео је у скоро 20 градова. У родној Вапаконети је постао Eagle Scout и завршио средњу школу 1947. године, а годину дана раније, на свој 16. рођендан, извео је први соло лет и стекао пилотску дозволу, чак и пре него возачку дозволу. Од ране младости је био заинтересован за авијацију и бавио се авиомоделарством.

По завршетку средње школе, био је примљен на Масачусетски технолошки институт (МИТ), али се по савету јединог инжењера којег је познавао „да не мора ићи чак у Кембриџ, Масачусетс да би стекао добро образовање“ ипак одлучио за стипендију Морнарице и студије на Универзитету Пердју. Током студија регрутован је у активну службу Морнарице, 1949. године. Након пилотске обуке, у августу 1950. постао је морнарички пилот, и убрзо је послат да се бори у Корејском рату. Учествовао је у 78 борбених летова, забележивши 121 сат у ваздуху. У септембру 1951. је био погођен непријатељском ватром и био приморан да се катапултира. Из рата је изашао као носилац неколико одликовања, а у августу 1952. године је напустио активну службу, ступио у резерву (из које се октобра 1960. повукао као Lieutenant, Junior Grade) и вратио на студије. Дипломирао је као инжењер ваздухопловне технике (1955).

Пробни пилот[уреди]

По дипломирању, распоређен је у Центар за истраживање „Либајс“ при НАСА-и, Охајо, марта 1955. У јулу 1955. бива пребачен у Летачко-опитни центар у ваздухопловној бази Едвардс, Калифорнија (који данас носи име по њему). До 1962. године је радио као пробни пилот на многим типовима борбених и ракетних авиона, забележивжи преко 900 летова и 2,400 часова лета. Летео је седам пута између новембра 1960. и јула 1962. године на експерименталном Х-15 авиону, достигавши највишу висину од 63 километра, и брзину од 5,74 маха.

Био је део селекције Man In Space Soonest Ратног ваздухопловства САД, док у августу 1958. програм није укинут, као и Х-20 Dyna Soar програма. Овај програм је такође обустављен, 1963. године, али га је Армстронг напустио годину дана раније. Септембра 1962. постао је астронаут.

Астронаут[уреди]

Пројекат Џемини[уреди]

Након што је прошао обуку за астронаута, одређен је за резервног командног пилота на мисији Џемини 5, 1965. године. Свој први лет у свемир искусио је као командни пилот мисије Џемини 8. Приликом лета са овим васионским бродом извршио је 16. марта 1966. први успешно пристајање уз другу васионску летелицу у лету и спајање с њом. Током овог лета, Армстронгов колега Дејвид Скот је требало да постане други Американац у шетњи отвореним свемиром. Међутим, у тренутку док је њихов брод био повезан са циљаном летелицом, дошло је до техничког квара који је проузроковао убрзано окретање и претио је најгори сценарио, који је избегнут захваљујући Армстронговој хладнокрвности, који је ресетовао систем. То је уједно значило и моментални повратак на Земљу, те је овај десеточасовни лет остао упамћен као прва ванредна ситуација Американаца у свемиру. Након тога, Армстронг је био и резервни командни пилот на мисији Џемини 11, у јесен 1966.

Аполо програм[уреди]

Нил Армстронг у Београду, 1969. године

Након несреће на Аполу 1 јануара 1967. године, амерички космички програм је пролонгиран на неко време. Прва наредна дужност коју је обављао Армстронг била је на месту резервног команданта мисије Аполо 8, у децембру 1968. Као командант летелице Аполо 11 извршио је успешно лет на Месец и ступио на његово тле 20. јула 1969, у 10 сати и 56 минута по источноамеричком времену. Приликом посете Југославији са члановима експедиције (Мајклом Колинсом и Едвином Олдрином), октобра 1969, одликован је Орденом југословенске звезде са лентом.

Каријера после НАСА-е[уреди]

Након мисије Аполо 11, године 1970. је магистрирао аерокосмичку технику на Универзитету Јужне Калифорније. Добитник је неколико почасних доктората.

Након што је 1971. године напустио НАСА-у као заменик помоћника администратора за ваздухопловство у централи у Вашингтону, постао је универзитетски професор. Осам година (1971—1979) је предавао на Катедри за аерокосмичку технику Универзитета у Синсинатију, да би се након тога отиснуо у свет бизниса и до 2002. године служио у управним одборима многих компанија.

Године 1985. био је део експедиције највећих истраживача на Северни пол, коју је окупио вођа Мајк Дан. Уз Армстронга, учествовали су Сер Едмунд Хилари (први човек који се попео на Монт Еверест), његов син Питер, потом Патрик Мороу, фотограф и први човек који је освојио седам највиших врхова свих континената, и Стив Фосет, авантуриста који је први балоном без стајања обишао свет.[1]

Приватни живот и смрт[уреди]

Нил Армстронг се женио два пута. Први брак је био са Џенет Елизабет Шерон, са којом је имао троје деце: Рикија (* 1957), Карен (1959—1962) и Марка (* 1963). Развели су се 1994, након 38 година брака. Исте године се оженио са петнаест година млађом Керол Хелд Најт, са којом је био у браку до своје смрти.

Нил Армстронг је преминуо 25. августа 2012. у Синсинатију, у осамдесет трећој години живота.[2][3]

Галерија[уреди]

Нил Армстронг (за командама Ф9Ф-2 Пантера (С-116)) у Корејском рату, 1951. године 
Нил Армстронг, 1956. године 
Нил Армстронг испред X-15 авиона, 1960. године 
Нил Армстронг и Дејвид Скот након слетања „Џеминија 8“, 1966. године 
Нил Армстронг са падобраном након несреће са LLRV летелицом, 1968. године 
Нил Армстронг на обележавању 50 година од лета Џона Глена у свемир, 2012. године 

Референце[уреди]

  1. „When Neil Armstrong and Edmund Hillary Took a Trip to the North Pole”. Atlas Obscura. Приступљено 09. 04. 2017. 
  2. „Neil Armstrong's Death—a Medical Perspective”. Scientific American. Приступљено 30. 12. 2012. 
  3. „Space legend Neil Armstrong dies”. CNN. Приступљено 30. 12. 2012. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]