Шалитрена пећина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шалитрена пећина
Опште информације
Место Брежђе
Општина Мионица
Држава  Србија
Врста споменика Археолошко налазиште
Тип културног добра Споменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе
Седиште Ваљево
Адреса Милована Глишића 2 14000
Званични веб-сајт

Шалитрена пећина, позната у литератури и као Велика Рибничка пећина, смештена је у клисури реке Рибнице, у селу Брежђе, удаљеном око 6 км од Мионице. Налази се на списку споменика културе од великог значаја.[1][2][3]

Археолошки радови[уреди]

Шалитрена пећина је откривена током рекогносцирања долине реке Рибнице које је, крајем седамдесетих година прошлог века, обавила група младих истраживача из Ваљева. Од 2004, истраживања Шалитрене пећине преузео је Народни музеј из Београда, који започиње систематска археолошка ископавања. Ова истраживања се реализују у оквиру ширег пројекта Народног музеја, под насловом Култура и уметност у палеолиту и мезолиту Србије. Руководилац истраживања је Бојана Михаиловић.

Налази[уреди]

Археолошко налазиште садржи најстарије остатке повременог станишта праисторијских ловаца који су овде живели у средњем палеолиту, пре 80 000 – 40 000 година старе ере. На основу наших досадашњих сазнања може се рећи да Шалитрена пећина у овом моменту представља за сада најбогатије и најзначајније палеолитско налазиште у Србији, једино граветијенско налазиште на простору западног Балкана, а свакако једно од најбогатијих и најзначајнијих горњепалеолитских налазишта у југоисточној Европи.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Завод за заштиту споменика Ваљево: "Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа" , Ваљево. 2006. ISBN 86-904745-2-8. (COBISS.SR)

Спољашње везе[уреди]