Манастир Рибница у Паштрићу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Манастир Рибница
Manastir Ribnica 008.jpg
Опште информације
Место Паштрић
Општина Мионица
Држава  Србија
Време настанка 15. век
Тип културног добра Споменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе
Седиште Ваљево
Адреса Милована Глишића 2 14000
Званични веб-сајт

Манастир Рибница се налази у Паштрићу, на територији општине Мионица, заједно са старом школом представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.[1]

Историја[уреди]

Манастирска црква посвећена је Светим Апостолима Петру и Павлу. Најстарији помен рибничког манастира, претвореног 1832. године у мирску цркву, потиче из 1657. За време Кочине крајине црква је спаљена, да би током 19. века била у више наврата обнављана. Од којих је за последњу обнову 1823. године заслужан кнез Јовица Милутиновић.[2] Доласком монаха Арсенија Јовановића за старешину, 17. децембра 2017. године, Манастир Рибница је поново постао активни мушки манастир.[3]

Код ове цркве су сахрањени кнез Рака Тешић (1823)[4] и његов син мајор Никола Ракић (1854).

Манастирска црква, данас[уреди]

Данашња црква саграђена је 1909. године, према пројекту архитекте Светозара Ивачковића. Основе је уписаног грчког крста, са пространом олтарском апсидом, споља тространом, а изнутра полукружном и наглашеним просторима за ђаконикон и проскомидију. На западној страни је несразмерно мала припрата са две нише, од којих је у једној смештено степениште кружне основе које води на галерију. У оригиналној верзији црква је имала куполу. Главни портал је наглашен тремом са два стуба спојена луком. Црква је изведена од опеке и омалтерисана. Декорација фасада постигнута је наизменичним хоризонталним тракама, црвене и жуте боје.[5]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Манастир Рибница - Рибница - Манастири Српске Православне Цркве”. manastirispc.com. Приступљено 04. 11. 2018. 
  2. ^ „Завод за заштиту споменика културе Ваљево”. www.vaza.co.rs (на језику: српски). Приступљено 04. 11. 2018. 
  3. ^ Рибница, Манастир. „Манастир Рибница”. www.manastirribnica.com (на језику: српски). Приступљено 04. 11. 2018. 
  4. ^ Здравко Ранковић: Село Паштрић, ревија „Колубара“, август 2014, додатак, страна V
  5. ^ http://beautifulserbia.info. „Преко прече, наоколо ближе – од Ваљева до Београда преко Мионице и Лазаревца | Beautiful Serbia”. beautifulserbia.info (на језику: српски). Приступљено 04. 11. 2018. 

Литература[уреди]

  • Радојчић, Милорад (2008). Мионичка општина: завичај војводе Живоина Мишића. Београд: Фондација војвода Живојин Мишић.  (COBISS.SR 149780748)
  • Стаменић, Драган; Ћеранић, Зорица; Николић, Милоје Ж.; Арсић, Радивоје; Дражић, Тихомир (2006). Споменичко наслеђе Колубарског и Мачванског Округа. Ваљево: Завод за заштиту споменика културе Ваљево (Ваљево принт). ISBN 978-86-904745-2-3.  (COBISS.SR 131307532)

Спољашње везе[уреди]


Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://vaza.co.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2013110510010149.