Самар пећина
| Самар пећина | |
|---|---|
| |
| Положај | |
| Место (планина, река) | |
| Одлике | |
| Геологија (тип) | речна |
| Дужина | 3.463 m |
Самар пећина је пећина у јужној Србији. Налази се у атару села Копајкошара, на обронцима планине Калафат, на 15 км од Сврљига. Самар је речна, проточна пећина кроз коју протиче река Копаја. Дужина пећине је 3.463 метара.
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Пећину која је тунелског типа је формирала Копајска река, чија се понорница улива на једном крају пећине, а излази на другом крају пећине правећи водопад око 5 метара висине. Сем пећинским накитом, богата је и вировима и каскадама. Излаз пећине краси јединствен камени мост (прераст) висине 15 метара, а ширине 25 метара. Пећина се налази у склопу споменика природе Пећински систем Језава.[1]
Одлуком Владе Републике Србије од 28. децембра 2018 године која је ступила на снагу 5. јануара 2019 проглашен је споменик природе I категорије „Пећински систем Самар”. [2] [3]
Историја[уреди | уреди извор]
Прошлог века, тачније 1969. године пећина је постала светски позната захваљујући најпознатијем југословенском спелеологу Милутину Вељковићу који се одлучио на несвакидашњи подвиг. Циљ је био оборити светски рекорд за најдужи боравак под земљом који је до тада износио 109 дана. Он је зазидан у пећини провео дугих 464 дана и тако се уписао у Гинисову књигу рекорда и стекао светску славу.[4] Милутин је о свом боравку у пећини написао и издао књигу Под каменим небом, базирану на дневнику који је водио током боравка у пећини.[5] Самар поседује и велику дворану у којој су мештани деценијама пре подвига производили качкаваљ.
Галерија[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Милутин Вељковић и пећина Самар Архивирано на сајту Wayback Machine (28. август 2017). Приступљено 28. 8. 2017.
- ^ „Завод за заштиту природе Србије”. Архивирано из оригинала 31. 01. 2019. г. Приступљено 30. 01. 2019.
- ^ Уредба о проглашењу споменика природе „Пећински систем Самар”
- ^ Прича о Милутину Вељковићу. Приступљено 28. 8. 2017.
- ^ Овако је Милутин оборио Гинисов рекорд. Приступљено 28. 8. 2017.
