Самар пећина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Самар пећина
Самар пећина
Положај
Место
(планина, река)
Копајкошара
(Калафат (планина), Копаја)
Одлике
Геологија (тип) речна
Дужина 3.463 m

Самар пећина је пећина у јужној Србији; налази се у атару села Копајкошара, на обронцима планине Калафат, на 15 км од Сврљига. Самар је речна, проточна пећина кроз коју протиче река Копаја. Дужина пећине је 3463 метара.

Карактеристике[уреди]

Пећину која је тунелског типа је формирала Копајска река, чија се понорница улива на једном крају пећине, а излази на другом крају пећине правећи водопад око 5 метара висине. Сем пећинским накитом богата је и вировима и каскадама. Излаз пећине краси јединствен камени мост (прераст) висине 15 метара, а ширине 25 метара. Пећина се налази у склопу споменика природе Пећински систем Језава.[1] Овде је пронађена и до сада најбоље очувана лобања пећинског лава, али и остаци пећинског медведа и кабалоидног коња.

Историја[уреди]

Vodopad ispred pećine.jpg

Прошлог века, тачније 1969. године пећина постаје светски позната захваљујући најпознатијем југословенском спелеологу Милутину Вељковићу који се одлучује на несвакидашњи подвиг. Циљ је био оборити светски рекорд за најдужи боравак под земљом који је до тада износио 109 дана. Он је зазидан у пећини провео дугих 464 дана и тако се уписао у Гинисову књигу рекорда и стекао светску славу.[2] Милутин је о свом боравку у пећини написао и издао књигу 'Под каменим небом', базирану на дневнику који је водио током боравка у пећини.[3] Самар поседује и велику дворану у којој су мештани деценијама пре подвига производили качкаваљ.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]