Шаховски турнир у Бечу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Пратер данас

Рангирање турнира је базирано на основу рејтинга играча који учествују и који су међу првих 10 у свету. У Бечу 1882. и Линаресу 1992. учествовало је свих десет најбољих на свету, у Цириху/Нојхаузену првих девет, итд.

1873.[уреди]

Одржана је те године светска изложба која је имала за циљ да прикаже нови Беч. Огромне грађевине су монтиране у Пратеру и отварање је било 1. маја. Нажалост, колера је харала градом од јула до септембра. Многи гости су посетили изложбу тек у октобру и новрембру. За време епидемије шаховски турнир се играо у просторијама бечког шаховског клуба и трајао од 21. јула до 29. августа 1873.

Табела „Беч 21.07.-29.08.1873."[уреди]

Џозеф Хенри Блекбурн
Велемајстор Држава 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Поени
1. Џозеф Хенри Блекбурн  Енглеска Bullet-blue.png 2 ½ 2 2 2 2 2 2 2 21½
2. Вилхелм Штајниц  САД ½ Bullet-blue.png 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 20½
3. Адолф Андерсен  Немачка 1 1 Bullet-blue.png 2 2 2 2 2 2 2 19
4. Семјуел Розентал  Француска 0 1 Bullet-blue.png 0 2 2 2 2 2 2 17
5. Луис Паулсен  Немачка 1 0 0 Bullet-blue.png 2 2 2 2 16
6. Хенри Едвард Бирд  Енглеска 0 0 1 2 0 Bullet-blue.png 2 2 2 2 2 14½
7. Јозеф Херал  Аустрија 0 0 1 1 Bullet-blue.png 1 12
8. Максимилијан Флајсиг  Аустрија 1 1 0 0 0 Bullet-blue.png 2 1 2 11½
9. Филип Мајтнер  Аустрија 0 1 1 0 ½ 0 1 Bullet-blue.png 2 2 11½
10. Адолф Шварц  Аустрија 1 0 1 0 0 ½ Bullet-blue.png 2 10½
11. Оскар Гелфус  Чехословачка ½ 0 0 1 0 0 2 1 Bullet-blue.png 10
12. Карл Пичер  Чехословачка 1 0 ½ 0 0 0 2 0 0 1 ½ Bullet-blue.png 5

1882.[уреди]

Крем шаховског света се сјатио на турнир да тестира енергију старог фаворита, Вилхелма Штајница. Свих десет играча рангираних у првих 10 су дошли на турнир. Учешће је узело 18 шахиста. Џејмс Масон и Џорџ Мекензи су дошли из САД, Симон Винавер и Михаил Чигорин из Русије да учествују у најрепрезентативнијем турнир до тада. Кајзер Франц Јозеф (1830-1916) је победнику додељивао 2000 аустријских круна.

Турнир се одиграо од 10. маја до 24. јуна 1882. Партије су почињале у 10 пре подне и трајале су до 24 часа. Играчи су били у обавези да одиграју 15 потеза за један сат игре. Пауза се правила после 4 сата игре, а затим настављала не више од 2 сата. Уколико се партија није завршила до поноћи, прекидала се. Морало је да се одигра минимум 90 потеза за дан!

Штајниц није играо озбиљније партије од када је потукао Хенрија Блекбума (+ 7) у мечу 1876, али је очекивао да је у доброј форми.

После прве рунде повео је Мекензи са пола поена предности испред Винавера и поен предности у односу на Штајница. Ипак су Штајниц и Винавер до краја турнира успели да га претекну и да заврше са по 24 поене, један више од трећепласираног. После две додатне партије је резултат био 1:1 а победник је постао Штајниц.

Штајницов стил игре је био тајновит. Каспаров је записао: „Он је био заиста претеривао на нејасним принципима. Када анализирате његове партије имате утисак да су то потуно различити играчи. Штајниц је био потпуни фајтер. Понекад је нападао у ризичном гамбиту, а други пут би се бранио повлачењем својих фигура, где је показивао своју снагу у одличној позиционој игри.

Табела „Беч 10.05.-24.06.1882."[уреди]

Велемајстор Држава 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 Поени
1 Вилхелм Штајниц  САД Bullet-red.png 1 ½ 1 1 2 1 1 1 2 2 2 1 2 2 24,0
2 Симон Винавер  Пољска ½ Bullet-red.png 0 ½ 1 2 1 1 2 2 2 2 2 2 2 1 24,0
3 Џејмс Масон  Ирска 1 2 Bullet-red.png ½ 1 1 2 2 1 1 2 ½ 2 1 23,0
4 Јохан Херман Цукерторт  Пољска ½ Bullet-red.png 1 ½ ½ 2 2 0 2 1 1 2 2 2 2 1 22,5
5 Џорџ Хенри Мекензи  САД ½ ½ 1 Bullet-red.png 1 ½ 2 2 1 1 2 1 2 2 22,5
6 Џозе Хенри Блекбурн  Енглеска 1 1 1 1 Bullet-red.png 1 ½ 1 1 1 2 2 1 2 1 2 21,5
7 Бертолд Инглиш  Аустрија 1 0 1 ½ 1 Bullet-red.png 2 ½ 1 1 ½ 1 1 2 2 2 19,5
8 Луис Паулсен  Немачка 0 1 0 0 ½ 0 Bullet-red.png 1 2 2 18,5
9 Александар Витек  СФРЈ 1 1 0 0 1 1 Bullet-red.png ½ 1 1 1 1 2 18,0
10 Микса Вајс  Аустрија ½ ½ 1 2 0 1 1 ½ Bullet-red.png ½ 2 ½ ½ 1 0 2 2 16,5
11 Винценц Хруби  Италија 1 0 1 0 0 1 1 ½ 1 Bullet-red.png 1 1 2 1 1 1 2 16,0
12 Михаил Чигорин  Совјетски Савез 1 0 0 1 1 0 0 1 0 1 Bullet-red.png 2 0 2 1 1 14,0
13 Адолф Шварц  Аустрија 0 0 ½ 1 1 ½ 1 ½ 1 1 0 Bullet-red.png ½ 2 ½ 1 2 14,0
14 Филип Мајтнер  Аустрија 0 0 ½ 0 0 0 1 ½ 1 0 2 Bullet-red.png 1 1 1 2 13,0
15 Хенри Едвард Бирд  Енглеска 0 0 0 1 1 0 ½ ½ 1 1 0 0 1 Bullet-red.png 2 1 12,0
16 Престон Вор  САД 1 0 0 0 ½ 0 0 0 ½ 2 1 ½ 1 0 Bullet-red.png 1 2 11,0
17 Јозеф Ноа  Мађарска 0 0 1 0 0 1 0 ½ ½ 0 1 1 1 1 ½ 1 Bullet-red.png ½ 9,0
18 Бернард Флајсиг  Аустрија 0 1 ½ 1 0 0 ½ ½ 0 0 0 1 0 0 1 0 Bullet-red.png 7,0

Винавер је био трговац и имао је врло мало времена за шах. Његова снага је била у томе што је стрпљиво чекао грешку свог противника и показивао свој тактички таленат у реализовању предности. Овај турнир је био његов последњи успех у шаховској каријери.[1]

ГОДИНА ПОБЕДНИК Место на које је турнир рангиран

у шаховској историји

1898. Зигберт Тараш[2] 41.

1898.[уреди]

Позориште у Бечу, 1898.

Био је то један од најјачих турнира у шаховској историји. Учешће је узело 20 велемајстора. Играло се од 1. јуна до 25. јула 1898. Неколико учесника је отпутовало у Келн на шаховски конгрес који се одржавао у августу. Било је то бурно лето за шах. Светски шампион Ласкер је одбио да учествује на турниру јер је број играча био већи од 16. Турнир је организован у славу педесетогодишњице доласка на трон Аустроугарске, Кајзера Франца Јозефа. Меч се одигравао у Бечком шаховском клубу. Мечеви су почињали у 10 пре подне. Временско ограничење је било 30 потеза за два сата игре. У 14 часова су се партије одлагале. Анализа одложених партија није била дозвољена. На крају турнира прво место су делили Тараш и Пилсбури са по 27 ½ бода. У четири додатне партије победио је Зигберт Тараш са 2 ½ : 1 ½. Иза њих су се пласирали: Јановски, Штајниц, Шлехтер и Чигорин. Тараш је добио награду од 6000 круна највећу награду која је до тада додељена.

ГОДИНА ПОБЕДНИК Место на које је турнир рангиран

у шаховској историји

1903. Михаил Чигорин[3]
1908. Геза Мароци[4],

Олдрич Дурас[5], Карл Шлехтер[6]

94.
1922. Акиба Рубинштајн[7] 90.

Спољашње везе[уреди]


  1. ^ Alexander Sellman. 1882. Games of the Vienna tournament of 1882: A selection of the best and most brilliant games. Torsch Bros.
  2. ^ Партије Тараша из 1898., Приступљено 30. 4. 2013.
  3. ^ Партије Чигорина из 1903., Приступљено 30. 4. 2013.
  4. ^ Партије Мароција из 1908., Приступљено 30. 4. 2013.
  5. ^ Партије Дураса из 1908., Приступљено 30. 4. 2013.
  6. ^ Партије Шлехтера из 1908., Приступљено 30. 4. 2013.
  7. ^ Партије Рубинштајна из 1908., Приступљено 30. 4. 2013.