Шнајдеров трофеј

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Шнајдеров Трофеј

Шнајдеров трофеј или шнајдерова награда, био је трофеј хидроавијације који се додељививао сваке године (касније, два пута годишње) победнику трке хидроавиона и летећих бродова. Назив је добио по Жаку Шнајдеру, који га је осмислио почетком 20. века.

Шнајдеров трофеј се данас налази у Музеју науке, Јужни Кенсингтон, у Лондону.

Ранији трофеј, који је такође представио Жак Шнајдер 1910. у Француској носи назив Шнајдер куп, те због сличног имена, долази до честе забуне са Шнајдеровим трофејем. Међутим, Шнајдер куп се сада налази у власништву РАФ Колеџа у Кранвелу.

Карактеристике трофеја[уреди]

Врх Шнајдеровог трофеја

Шнајдеров трофеј је скулптура од сребра и бронзе, постављена на мермерној основи. Она приказује бога Зефира како клизи по таласима, а нага статуа жене са крилима, љуби га одозго. Главе два друга Зефира и Нептуна, бога мора, могу се видети окружени хоботницама и раковима. Симболично, женском фигуром је представљана брзина, док осваја елементе мора и ваздуха.

Историјат[уреди]

Жак Шнајдер, француски финансијер, летач балона и авио ентузијаста, је сматрао да прекоморско летење авионом има велики потенцијал, будући да је велики део Земље покривен водом. Самим тим, желео је да инвестира у прављење мањих, лакших авиона, којима није потребна велика писта за полетање. Како је био члан удружења Аероклуба Француске, 5. децембра 1912. године предложио је да буде спонзор такмичења, у ком је понудио награду од 25.000 златних франака (око £ 1,000), као и Шнајдеров трофеј, у приближно истој вредности.

Такмичења[уреди]

Трка је одржана дванаест пута, у периоду између 1913. и 1931. године. Почетна намера је била да се подстакне развој техничких достигнућа у цивилном ваздухопловству.

Иако су учесници у почетку имали да пролете растојање од најмање 150 миља (око 240 km), ускоро им је циљ био постизање највеће брзине у троугаоним путањама од укупно 350 km. Такмичења су организована тако што би се мерило време сваког такмичара, а авиони би полазили са временским заостатком у односу на другог такмичара у року од 15 минута. Такмичења су били веома популарна и привлачила су многобројну публику, често преко 200.000 гледалаца.

Пропозиције такмичења су захтевале да у такмичењу учествују државе, а не појединци. Такође, уколико би једна такмичарска нација освојила најмање три трке у року од пет година, имали би право да задрже пехар и победнички пилот би добио 75.000 франака за сваку од прве три победе.

Домаћин сваке трке била је држава која је била прошлогодишњи победник. Трке су се одвијале под надзором Међународне ваздухопловне федерације и аеро-клуба у земљи домаћина.

Трка је била значајна у подстицању напретка конструкција авиона, посебно у области аеродинамике и конструкције мотора, што се показало врло корисно у Другом светском рату. Струјолики облик авиона и смањени отпор ваздуха, хлађење мотора воденим путем, први пут примењени управо на авионима направљеним за трке за Шнајдеров трофеја, су очигледне у конструкцијама британског Супермарин Спитфајера, америчког П-51 Мустанг, као и италијанског Маки Ц.202 Фолгоре.

Победници[уреди]

Година Место Победничка летелица Држава Пилот Просечна брзина
1913 Мoнако Депердасин Куп Шнајдер Француска Француска Маурис Прево 73.56 km/h
1914 Мoнако Сопвит Шнајдер Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Хауард Пикстон 139.74 km/h
1920 Венеција, Италија Савоја С.12 Италија Италија Луиђи Болоња 172.6 km/h
1921 Венеција, Италија Маки M.7 Италија Италија Ђовани де Бриганти 189.66 km/h
1922 Напуљ, Италија Супермарин морски лав II Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Хенри Бјард 234.51 km/h
1923 Каус, Уједињено Краљевство Кертис ЦР-3 Сједињене Америчке Државе САД Дејвид Ритенхаус 285.29 km/h
1925 Балтимор, САД Кертис Р3Ц-2 Сједињене Америчке Државе САД Џејмс Дулитл 374.28 km/h
1926 Хамптон Роудс, САД Маки М.39 Италија Италија Марио де Бернарди 396.69 km/h
1927 Венеција, Италија Супермарин С.5 Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Сидни Вебстер 453.28 km/h
1929 Калшот Спит, Уједињено Краљевство Супермарин С.6 Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Ричард Вагорн 528.89 km/h
1931 Калшот Спит, Уједињено Краљевство Супермарин С.6Б Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Џон Бутман 547.31 km/h

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]