Црнолика импала

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Aepyceros melampus petersi)
Иди на навигацију Иди на претрагу

Црнолика импала
Black-faced impala from Etosha National Park, Namibia, 2014.jpg
Aepyceros melampus petersi
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Врста:
Подврста:
A. melampus petersi
Триномијално име
Aepyceros melampus petersi
Bocage, 1879

Црнолика импала (лат. Aepyceros melampus petersi) је подврста импале. Ова подврста се сматра рањивом у погледу угрожености од изумирања.[1]

Опис[уреди | уреди извор]

Мужјак црнолике импале
Женка црнолике импале

Црнолика импала се разликује од обичне импале по црним пругама на лицу, као и по томе што крзно ове подврсте нема црвени сјај који има крзно обичне импале.[2]

Боја крзна на леђима је светло браон. На боковима, између стомака и леђа, боја крзна је још светлије нијансе браон, док је на стомаку крзно беле боје.

На лицу, има препознатљиве црне пруге од темена до њушке и око оба ока. Вертикалне црне пруге такође има и на ногама. Образи и уши су браон боје.

Мужјаци могу тежити до 63 кг, а женке до 50 кг. Рогови мужјака су у просеку дугачки 46 цм.[2]

Женке младунце рађају између децембра и јануара, након периода гестације од око 6 и по месеци.[2]

Распрострањеност и станиште[уреди | уреди извор]

Ареал црнолике импале је ограничен на Намибију,[1] и Анголу.

Природни непријатељи црнолике импале су гепард, леопард, лав, афрички дивљи пас и хијена.[2]

Црнолике импале воле густу речну вегетацију, која се граничи са отвореним шумама. Живе у малим крдима од 3 до 20 животиња, која се обично састоје од мужјака и његових женки. Други мужјаци живе као самотњаци или у крдима младих мужјака.[2]

На црвеној листи ИУЦН црнолика импала је наведена као рањива подврста.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 IUCN SSC Antelope Specialist Group (2017). Aepyceros melampus ssp. petersi. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature.  База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Burger Cillié (2009). "Die Soogdiergids van Suider-Afrika".

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]