Афрички дивљи пас

Из Википедије, слободне енциклопедије
Афрички дивљи пас
Lycaon pictus.jpg
Статус угрожености:
Status iucn2.3 EN sr.svg
Угрожени таксон (IUCN 2.3)[1]
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Mammalia
ред: Carnivora
породица: Canidae
потпородица: Caninae
род: Lycaon
Brookes, 1827
Биномијална номенклатура
Lycaon pictus
(Temminck, 1820)
Ареал распрострањења
Ареал распрострањења
Екологија таксона

Афрички дивљи пас (лат. Lycaon pictus), познат и под називом афрички ловачки пас, је месојед из породице паса. Настањује саване и равнице, као и благо пошумљене области на афричком континенту. Једини је представник свог рода, Lycaon.

Физичке особине[уреди]

Крзно афричког ловачког пса је ишарано црним, жутим и белим нијансама, различито за сваку јединку. Lycaon pictus на грчком језику значи „обојени вук“. Имају дугачак и китњаст реп, као и велике, заобљене уши. Нижи делови удова су обично светлије обојени.

Мужјаци обично теже од 17 до 36 килограма.[2] Висина плећки износи 75 центиметара, а дужина тела је просечних 100 центиметара, док је реп дужине од 30 до 45 центиметара. Пси из јужнијих делова Африке су обично крупнији од оних из источних и западних региона. Полни диморфизам је у малој мери присутан, судећи по скелету мужјака, који је за 3-7% већи од женкиног.

Афрички ловачки пси поседују 42 зуба у чељустима. Зубна формула је:

3.1.4.2
3.1.4.3

Преткутњаци су релативно крупни у поређењу са преткутњацима других канида. Ово им омогућује снажан угриз, допуштајући им да савладају велике количине костију, као што је случај са хијенама.[3] На основу извршених студија, установљено је да, од свих осталих предаторних сисара, афрички дивљи пси имају највиши коефицијент снаге угриза који износи 142.[4]

Размножавање и друштвени живот[уреди]

Чопор у националном парку Кругер у Јужној Африци.

Полну зрелост ови пси стичу са 12 до 18 месеци. Паре се у било које доба године, са максимумом од марта до јуна, када је у Африци друга половина кишне сезоне. У само једном окоту, на свет долази од 2 до 19 кучића, иако их 10 најчешће има. Време које прође између два окота је од 12 до 14 месеци, с тим да ће се женка већ после 6 месеци оштенити ако претходно легло угине. Младунци долазе на свет у ископаној јами напуштеној од стране неке друге животиње. Сисају око 10 недеља. После три месеца проведена у јазбини, млади је напуштају и почињу да прате чопор. Са старошћу од 8 до 11 месеци способни су да убију мањи плен, али тек са 12-14 месеци су спремни да се старају сами о себи.

Након 14 до 30 месеци, када достигну пуну полну зрелост, женке ће се одвојити од свог матичног чопора и припојиће се чопору других младих женки, за разлику од мужјака, који најчешће остају са чопором где су се родили. Ова особина контрира друштвеном статусу осталих паса и мачака. Код афричких дивљих паса, женке су те које се боре око превласти за парење са мужјацима. Често је доминантна женка та која ће једина успети да подигне своје потомке.

Лов и исхрана[уреди]

Два пса се боре око плена.

Афрички дивљи пси имају најјачи ујед од свих осталих припадника породица паса и мачака. Афрички дивљи пси лове у чопору. Као и већина осталих припадника породице паса, они јуре за својим пленом на отвореним равницама. Током трке, развијају брзину већу од 70 километара на час. Близу 80% од укупног лова се заврши уловом. Чопор користи различите звукове како би обавестио чланове о позицији током лова.

Доминантни мужјак даје сигнал када је време за напад. Јурећи за њим, плен доводе до изнемоглости, када се окупљају око њега жестоко га заскачући. Уједају га за слабине и стомак, скидајући кожу својим јаким зубима. Жртва је поједена полужива у року од неколико минута. При подели плена учествују сви пси чопора, чак и они који нису учествовали при лову. Величина плена којег могу да савладају се креће од 20 до 90 килограма. Томпсонова газела је омиљена посластица ових ловаца. Има случајева када лове и крупније животиње, тежине око 300 килограма. Сразмерно тржини чопора, дневно конзумирају 150 килограма. Потреба за водом је минимална, јер сву потребну течност налазе у телу жртве. Дешава се да плен који убију буде украден од стране лавова, хијена или леопарда.

Статус[уреди]

Афрички дивљи пси су угрожена врста. Прети им опасност од лова и губитка станишта. Живе на огромним територијама, и у сталној су опасности од већих грабљивица, посебно лавова и пегавих хијена. Лавови често убијају што више паса могу, али их не једу. Већина афричких националних паркова не покрива довољну површину потребну за нормалан живот и лов ових сисара, зато многи дивљи пси прелазе на незаштићене територије.

Извори[уреди]

  1. ^ Tico McNutt et al (2004). Lycaon pictus. 2006 IUCN црвена листа угрожених врста. IUCN 2006. Добављено: 06 May 2008. Database entry includes justification for why this species is endangered
  2. ^ „Animal Info - Wild Dog“ Приступљено 8. 6. 2007.. 
  3. ^ „African Wild Dog (Lycaon pictus)“. Lioncrusher's Domain Приступљено 8. 6. 2007.. 
  4. ^ Wroe, Stephen; McHenry, Colin (16. октобар 2004.), „Bite club: comparative bite force in big biting mammals and the prediction of predatory behaviour in fossil taxa“, Proc. R. Soc. B, DOI:10.1098/rspb.2004.2986 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :