Albugo candida

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Albugo candida
Albugo candida.jpg
Albugo candida на биљци хоћу-нећу
Научна класификација
Домен:
Царство:
Тип:
Класа:
Поткласа:
Peronosporomycetidae
Ред:
Породица:
Род:
Биномијално име
Albugo candida
(Pers.) Kuntze
Синоними

Aecidium candidum Pers. (1797)
Albugo cruciferarum (DC.) Gray (1821)
Cystopus candidus (Pers.) Lév. (1847)
Uredo candida (Pers.) Fr., (1832)
Uredo cruciferarum DC.

Albugo candida је паразитски протист из царства Chromalveolata, проузроковач биљне болести беле рђе. Најраспрострањенија је врста рода Albugo, а паразитира на самониклим и гајеним биљкама из фамилије купуса (Brassicaceae)[1]. Домаћин могу бити представници 241 врсте из 63 рода[2].

Животни циклус[1][уреди | уреди извор]

Животни циклус врсте Albugo candida обухвата смену једрових фаза, односно полно размножавање по типу оогамије.

Неповољни вегетациони период (зиму) Albugo candida преживљава унутар домаћина, у стадијуму хаплоидне мицелије, или у облику диплоидног зигота (ооспоре). Ооспоре се најчешће налазе на семену биљака. При повољним условима, ооспора клија и мејотички се дели дајући до 60 хаплоидних мејозооспора. Мејозооспоре расту у мицелију, која се може уочити на надземним деловима биљке, где се развија у интерцелуларима, а у ћелије улази хаусторијама, и преко њих се снабдева хранљивим материјама.

Бесполно се мицелија може делити продукцијом бројних спорангија, које се гомилају испод епидермиса биљке док он не пукне. При пуцању, спорангије се распрше у спољашњу средину у виду беле прашкасте масе, а ветром или капима кише разносе се до других биљака. У зависности од влажности средине, на новом домаћину ће се спорангије развити у мицелију или митотичким деобама образовати зооспоре, које ће касније клијати у мицелију.

Полни процес почиње тако што се на мицелији формирају оогоније и/или антеридије, чијим спајањем се дешава оплођење. Зигот настаје у центру оогоније и у зрелом стању (ооспора) окружен је дебелим мрким зидом.

Бела рђа[2][уреди | уреди извор]

Бела рђа је честа, али не и озбиљна болест биљака. Једини економски значајан ефекат има на производњу семена. Симптоми обољења су појава беличастих пустула са спорангијама на лицу листова, стаблима и цветовима, као и мрко-жуте пеге на наличју листова. Системска инфекција ооспорама изазива повећање масе (хипертрофију) и кривљење стабала и стерилност.

Литература[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Vukojević J. 2006. Praktikum iz mikologije i lihenologije (V izdanje). NNK International: Beograd. ISBN 978-86-83635-49-8.
  2. 2,0 2,1 Vukojević J, Duletić-Laušević S. 2004. Patogene gljive voća i povrća u Srbiji. NNK International: Beograd. ISBN 978-86-83635-30-6.