Пређи на садржај

Бранислав Јовановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Бранислав Јовановић
Јовановић као играч Хапоел Акре
Лични подаци
Пуно име Бранислав Јовановић
Датум рођења (1985-09-21)21. септембар 1985. (39 год.)
Место рођења Београд, СФР Југославија
Висина 1,90 m
Позиција везни
Јуниорска каријера
Раднички Београд
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2004—2005. Јединство Сурчин 13 (1)
2005—2006. Београд 32 (10)
2006—2008. Етникос Ахна 22 (0)
2009. Напредак Крушевац 13 (5)
2009—2010. Партизан 13 (0)
2010—2012. Рад 47 (5)
2013—2016. Хапоел Акре 97 (5)
2016. Вождовац 16 (0)
2017—2018. Хапоел Ашкелон 41 (3)
2018. Хапоел Рамат Ган 14 (1)
2019. Рад 18 (1)
2019—2022. Пролетер Нови Сад 67 (3)
2022—2023. РФК Нови Сад 13 (2)
2023— Звездара 0 (0)
Репрезентативна каријера**
2011. Србија 1 (0)
* Датум актуелизовања: 9. август 2023.
** Датум актуелизовања: 19. август 2020.

Бранислав Јовановић (Београд, 21. септембар 1985) је српски фудбалер. Игра на средини терена.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Јовановић је прошао млађе категорије Радничког са Новог Београда. Сениорско искуство је стицао наступајући у српсколигашком такмичењу за Јединство из Сурчина и ФК Београд са Карабурме. Први инострани ангажман је имао на Кипру, где је две године играо за Етникос из Ахне.

Пролећни део такмичарске 2008/09. је провео у крушевачком Напретку, постигавши притом пет голова у Суперлиги Србије. У јуну 2009. је потписао четворогодишњи уговор са београдским Партизаном.[1] У освајању шампионске титуле у сезони 2009/10, Јовановић је забележио 13 наступа. Почео је и сезону 2010/11. у Партизану. Наступио је као резервиста на мечевима квалификација за Лигу шампиона, против Пјуника и Хелсинкија.

С обзиром да није успео да се избори за већу минутажу, Јовановић је крајем августа 2010. раскинуо уговор са Партизаном.[2] Након напуштања Партизана, Јовановић је био у преговорима са Галатасарајем, чак је и отишао у Истанбул на потписивање уговора, али је турски тим у последњем моменту променио услове уговора па је трансфер отказан.[3] Јовановић након тога потписује уговор са београдским Радом.[4] Наредне две и по године је наступао за Рад у Суперлиги Србије, да би у зимском прелазном року 2013. године, прешао у израелски Хапоел из Акре.[5] Три и по сезоне је стандардно наступао за Хапоел у израелској Премијер лиги.

У августу 2016. се вратио у српски фудбал и потписао уговор са Вождовцем.[6] Једну полусезону је наступао за Вождовац у суперлигашком такмичењу, након чега се вратио у Израел и потписао за Хапоел из Ашкелона.[7] Касније је у овој земљи наступао и за трећи клуб под именом Хапоел, овај пут из Рамат Гана. У јануару 2019. године, по други пут у каријери, потписује за Рад.[8] У екипи Рада је одиграо пролећни део сезоне 2018/19, почео је и наредну 2019/20, али је у завршници летњег прелазног рока 2019. прешао у новосадски Пролетер.[9] Три сезоне је био играч Пролетера а затим је годину дана наступао за РФК Нови Сад. У јулу 2023. потписао је за српсколигаша Звездару.[10]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

За сениорску репрезентацију Србије је забележио један наступ.[11] Крајем маја 2011, тадашњи селектор Владимир Петровић Пижон га је уврстио на списак играча за пријатељске утакмице против Аустралије и Јужне Кореје.[12] Јовановић је свој једини наступ дресу „А тима” забележио 7. јуна 2011, у Мелбурну, против Аустралије. Утакмица је завршена без победника (0:0), а Јовановић је на терен ушао у 83. минуту уместо Дејана Станковића.[13]

Трофеји

[уреди | уреди извор]

Партизан

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Tri potpisa otvorila prelazni rok”. partizan.rs. 16. 6. 2009. Архивирано из оригинала 19. 08. 2020. г. Приступљено 19. 8. 2020. 
  2. ^ „"Razveli" se Jovanović i Partizan”. mondo.rs. 31. 8. 2010. Приступљено 19. 8. 2020. 
  3. ^ „Jovanović: Turci promenili uslove”. sport.blic.rs. 2. 9. 2010. Приступљено 19. 8. 2020. 
  4. ^ „Rad pre Galatasaraja”. fcrad.co.rs. Архивирано из оригинала 11. 6. 2011. г. Приступљено 1. 9. 2010. 
  5. ^ „I Branislav Jovanović napustio Rad”. kapiten.rs. 15. 1. 2013. Архивирано из оригинала 16. 04. 2013. г. Приступљено 19. 8. 2020. 
  6. ^ „Branislav Jovanović potpisao na godinu dana”. mozzartsport.com. Архивирано из оригинала 04. 08. 2016. г. Приступљено 02. 08. 2016. 
  7. ^ „Jovanović se preselio u Hapoel”. zurnal.rs. 9. 1. 2017. Приступљено 19. 8. 2020. 
  8. ^ „Jovanović opet u Radu, Lutovac ne putuje u Tursku”. zurnal.rs. 25. 1. 2019. Приступљено 19. 8. 2020. 
  9. ^ „NOVI SUPERLIGAŠKI TRANSFER: Bivši igrač Partizana i kapiten Rada pojačao Proleter!”. hotsport.rs. 29. 8. 2019. Архивирано из оригинала 15. 02. 2022. г. Приступљено 19. 8. 2020. 
  10. ^ „ZVEZDARA CILJA VRH: Pojačanja sa internacionalnim iskustvom stigla u klub!”. hotsport.rs. 11. 7. 2023. Приступљено 9. 8. 2023. 
  11. ^ „Jovanović Branislav”. reprezentacija.rs. Приступљено 19. 8. 2020. 
  12. ^ „Pižon sa novajlijama napada Koreju i Australiju”. sportskacentrala.com. 27. 5. 2011. Архивирано из оригинала 15. 02. 2022. г. Приступљено 19. 8. 2020. 
  13. ^ „(2011) Australija – Srbija 0:0”. reprezentacija.rs. 7. 6. 2011. Приступљено 19. 8. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бранислав_Јовановић&oldid=28554456”