Сурчин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сурчин
Сурчин - Војвођанска улица.jpg
Војвођанска улица, Сурчин
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Општина Сурчин
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 18205
Географске карактеристике
Координате 44°47′21″ СГШ; 20°16′29″ ИГД / 44.789166° СГШ; 20.274833° ИГД / 44.789166; 20.274833Координате: 44°47′21″ СГШ; 20°16′29″ ИГД / 44.789166° СГШ; 20.274833° ИГД / 44.789166; 20.274833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 73 м
Сурчин на мапи Србије
Сурчин
Сурчин
Остали подаци
Поштански број 11180
11271
Позивни број 011
Регистарска ознака BG
Музеј југословенског ваздухопловства

Сурчин је градско насеље у градској општини Сурчин у граду Београду. Према попису из 2011. било је 18205 становника.

Историја[уреди]

Археолошка налазишта сведоче о давној насељености ових простора. Оруђа од камена и орнаметисана керамика и праисторијске статуе виничанске култура сведоче о насељености ових простора у каменом добу. Постоје поуздани подаци да је садашња урбана територија била густо насељена у време Келта. О томе сведоче бронзани и сребрни новац пронађен на овим просторима.

Први помени о насељу на овом простору су из 1404. године када је краљевском повељом даривано феудалној породици Моровић. После пожаревачког мира 1718. године улази у састав земунског властелинства грофа Шенборна, а од 1745. укључен је у војну границу.

У месту црква постоји још од 1786. године. Данашња православна црква је изграђена у периоду од 1788. до 1812. године и посвећена је св. Петки. Иконостас је радио Марко Вујатовић, a сликање и позлату певница Стеван Гавриловић. Сурчин слави Малу госпојину 21. септембра. Поред православне Сурчин има и римокатоличку цркву.

У Сурчину је 1786. године постојала стара трошна школа, али први подаци о броју ђака датирају из 1802. године када је наставу похађало 20 ђака. Школска зграда је подигнута 1817. године, а школа је са краћим прекидина радила током целог XIX века. Крајем XIX и почетком XX века број ученика се знатно повећао. У школској 1904/1905. години било је 205 ученика, али и проблема са школским прстором.

Уочи Првог светског рата има три школе: српску, немачку и хрватску. Школа убрзо прераста у осмогодишњу школу. Одлуком СО Земун 1967. године ОШ "Вук Караџић" је због великог броја ученика подељена. Школа под истим именом се преселила у нову зграду, а нова школа "22. октобар" је остала у старој згради.

Овде постоји Железничка станица Сурчин.

Демографија[уреди]

У насељу Сурчин живи 11069 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,2 година (36,3 код мушкараца и 38,1 код жена). У насељу има 4318 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,31.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[1]
Година Становника
1948. 3.487
1953. 3.599
1961. 6.160
1971. 10.654
1981. 12.575
1991. 12.264 11.849
2002. 14.292 14.648
2011. 18.205
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
12.358 86,46 %
Роми
  
702 4,91 %
Хрвати
  
377 2,63 %
Југословени
  
79 0,55 %
Црногорци
  
75 0,52 %
Македонци
  
45 0,31 %
Муслимани
  
43 0,30 %
Словаци
  
17 0,11 %
Албанци
  
14 0,09 %
Мађари
  
10 0,06 %
Словенци
  
9 0,06 %
Румуни
  
4 0,02 %
Немци
  
4 0,02 %
Украјинци
  
3 0,02 %
Руси
  
1 0,00 %
Бошњаци
  
1 0,00 %
непознато
  
284 1,98 %


Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]