Cistični higrom

С Википедије, слободне енциклопедије
Cistični higrom
Lymphangioma.jpg
Najčešća lokalizacija cističnog higroma na vratu
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostonkologija, medicinska genetika[*]
ICD-10D18.1, Q87.8 (ILDS D18.140
ICD-9-CM228.1
ICD-OM9173/0
OMIM257350
DiseasesDB3374
MedlinePlus000148
eMedicineped/536
MeSHD018191

Cistični higrom ili cistični limfangiom je benigni, multilokularni, cistični tumor poreklom iz limfnih sudova. Ova limfatička malformacija sastoji se od multilokularnih i multilobularnih cista, koje su mnogobrojne sa dijametrom od 1 do 5 cm. Oba pola su podjednako zahvaćena. Embriološki cistični higrom nastaje sekvestracijom primitivnih limfnih kesa. Ovih kesa ima ukupno pet. Najčešće se cistični higrom javlja na vratu, gde nastaje separacijom od jugularne limfatične kese, koja se formira prva i najveća je od svih pet.[1]

Epidemiologija[уреди | уреди извор]

Na globalnom nivou cistični higrom se javlja kod 1 od 6.000 živorođene dece. Može biti lokalizovan:

  • u oko 75% slučajeva u predelu vrata,
  • u oko 20% slučajeva u predelu pazuha,
  • u ostalih 5% slučajeva može se naći u sredogruđu (medijastinumu) ili nekom drugom delu tela.[1]

Oba pola su podjednako zahvaćena cističnim promenama.

Etiopatogeneza[уреди | уреди извор]

Embriološki gledano cistični higrom nastaje sekvestracijom (nizom rascepa u mezenhimalnom tkivu embriona u toku 6. nedelje gestacije), primitivnih limfnih kesa. Od ovih kesa kojih ima ukupno pet, nastaju manja cistična proširenja, koja se izdužuju u limfne sudove i spajaju sa venskim sistemom kako se obezbedila drenaža limfe. Najčešće se cistični higrom javlja na vratu, gde nastaje separacijom od jugularne limfatične kese, koja se formira kao prva i najveća je od svih pet.[1]

Ukoliko izostane napred navedeni proces, zaostaju dezorganizovani, cistično izmenjeni, limfni sudovi koji se, u izraženoj i ekstremnoj formi, ispoljavaju kao cistični higrom, ili cistični limfangiom.[1]

Klinilka slika[уреди | уреди извор]

Cistični higrom se klinički najčešće manifestuje kao mekotkivna, tumorska masa, nejasno ograničena od okoline, koja je najvećim delom dostupna palpaciji.

Ukoliko je prfomena velikih dimenzija, može pritiskati na traheju i uzrokovati opstrukciju disajnih puteva (sa pratećom dispnejom). Zbog ovoga je veoma važno da se na vreme dijagnostikuje propagacija tumoroznih prtomena prema dnu usne duplje, ždrelu ili medijastinumu.[1]

Dijagnoza[уреди | уреди извор]

Dijagnoza cističnog higroma postavlja se:

  • fizikalnim pregledom
  • radiografijom grudnog koša, kojom se otkriva eventualna ekspanzija tumora u sredogruđu (medijastinumu). Kompjuterizovana tomografija (CT) ili magnetna rezonanca (MR) daju detaljne podatke o ekstenzivnosti tumora i njegovom odnosu prema susednim, neurovaskularnim i drugim strukturama, koje su od vitalne važnosti.[1]
  • ultarsonografijom

Diferencijalna dijagnoza[уреди | уреди извор]

Diferencijalna dijagnoza zasniva se na isključivanjem vaskularne malformacije, hemangioma i drugih tumora vrata.[1]

Terapija[уреди | уреди извор]

Terapija je hirurška ili sklerozantna.

Hirurško lečenje

Ukoliko je cistični higrom praćen komplikacijama, operacija se preduzima odmah nakon postavljanja dijagnoze. Ako postoji potreba za ekstenzivnom hirurškom intervencijom, kao što je to kod prevremeno rođenih, ili ukoliko su tumorom zahvaćene značajne neurovaskularne strukture, koje su u ranom uzrastu fragilne, operacija se može odložiti do druge godine života. Tada će operacija biti manje opsežna a vitalne strukture lakše uočljiveod strane hirurga.[2]

Slerozantna terapija

Ukoliko se cistični higrom sastoji od velike, unilokularne ciste, može se pokušati lečenje sklerozacijom injekcijom picibanila (ili OK-432), sredstva koje u sebi sadrži penicilin i atenuisane streptokoke. Ovo sredstvo se u novije vreme, pokazalo kao uspešna, terapijska metoda u neoperativnom lečenju cističnog higroma.[2]

Prognoza[уреди | уреди извор]

Recidiv cističnog higroma nakon kompletnog uklanjanja iznosi oko 10%, dok je taj procenat veći ukoliko je ostavljeno više rezidualnog tkiva tumora oko značajnih neurovaskularnih elemenata.[2]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е Feins NR, Raffensperger JG: Cystic hygroma, lymphangioma, and lymphedema. In: Raffensperger JG, ed. Swenson‘s Pediatric Surgery. 5th ed. Norwalk; 1990:167–172
  2. ^ а б в Albanese CT, Wiener ES: Cystic hygroma. In: Spitz L, Coran AG, eds. Pediatric Surgery. London: Chapman & Hall; 1995:94–99

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).