Dragon Ball GT

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Dragon Ball GT
DB gt
Dragon Ball GT logo
ドラゴンボールGT
(Doragon Bōru Jī Tī)
Žanr Action-adventure,[1] fantasy[2]
TV anime
Režiser Osamu Kasai
Scenarista Aya Matsui
Kompozitor Akihito Tokunaga
Studio Toei Animation
Mreža Fuji TV
Engleska mreža Шаблон:English anime network
Premijerno prikazivanje February 7, 1996November 19, 1997
Epizode 64 (Spisak epizoda)
TV film
A Hero's Legacy
Scenarista Atsushi Maekawa
Kompozitor Akihito Tokunaga
Studio Toei Animation
Mreža Fuji TV
Datum izdavanja March 26, 1997
Trajanje 46 minutes
Dragon Ball franchise

Zmajeva Kugla GT( Japanski: ドラゴンボール Hepburn: Doragon Bōru Jī Tī) je Japanska animirana serija zasnovana na Akira Toriyama Zmajeva Kugla mangi. Napravila ju je kompanija Toei Animation, serija je premijerno prikazana u Japanu na Fuji TV 7 februara, 1996, izbacivši 64 epizode sve do kraja 19 novembra 1997.

To je nastavak prethodne Zmajeve Kugle i Zmajeve Kugle Z animirane serije. Iako je Zmajeva Kugla Z kraj mange , stvorena je nova priča nakon Z i nazvana Zmajeva Kugla GT, nije bazirana ni na jednom prethodnom nastavku.

Zaplet[уреди]

Pet godina kasnije nakon završetka crtanog Zmajeve Kugle Z (10 godina u Funanimation dub),[3] Pilaf je pomoću Crnih zvezdanih zmajevih kugli(ダークドラゴンボール Dāku Doragon Bōru, lit. "Mračne Zmajeve Kugle") pretvorio Gokua ponovo u dete i primorao ga da ponovo sakupi sve kugle putujući kroz univerzum sa unukom Pan i Trunksom . Trio je prolazio kroz razne avanture na svom putu u pronalasku Crnih Zmajevih Kugli, sve dok se nisu susreli sa zlim veštačkim Tufflom, Baby, koji namerava da uništi celu Sajonsku rasu.


Baby je sposoban da napadne tela drugih ljudi i pretvori ih u Tuffle, kao i da iskoristi telo u kombinaciji sa svojim moćima pretvori ih u borce. Nakon pretvaranja praktično celog stanovništva zemlje, uključujući Sajonce, u Tuffle, Baby odlučuje da zadrži Vegetino telo i iskoristi ga protiv Gokua. Goku se borio snjim i biva poražen, ali nakon regeneracije njegovog repa, transformiše se, stiče moći Super Sayan 4, i uništava Baby, saljući ga u sunce sa Kamehameha talasom. Piccolo se žrtvuje da bi pretvorio permanentno Crne Zmajeve Kugle u kamenje kada zemlja eksplodira nakon toga Goku i ostatak pomažu ostalima da se evakuišu na planetu Tuffle.

Godinu dana nakon što je Baby poražen, Dr. Myuu (Stvaraoc Baby) and Dr. Gero (stvaraoc Red Ribbon Armije androida), stvara kopiju Androida 17 i stvara fuziju sa originalnim Android 17, iz čega nastaje Super 17. Super 17 napadi na prvi pogled izgledaju kao Gokuovi prethodni napadi, ali kada ga je Android 18 napao nakon ubistva Krillin, Goku iskorišćava prednost nakon skretanja pažnje da bi prošao kroz Super 17 sa zmajevom pesnicom tehnikom, potom ispaljuje Kamehameha talas kroz ranu.Zbog prevelikog iskorišćavanja zmajevih kugli, nastalo sedam Shadow Dragons . Svi su poraženi sem najjačeg, Syn Shenron. Izgledalo je kao da Syn Shenron gubi bitku ali nakon prisvajanja svih sedam zmajevih kugli dobija velike moći , postaje Omega Shenron i nadjačava Gokua. Goku namerava da se žrtvuje da bi uništio zlog zmaja, ali potom Vegeta postaje Super Sayan 4, zahvaljujući Bulminom novom uredjaju, Blutz Wave Generator. Goku i Vegeta u fuziji, koristeći Fusion Dance tehniku, pretvaraju se u Gogetu, koji koristi svoju nenadmašnu moć da uznemiri Omega Shenron. Kako god, nakon previše samouverenosti u svoje sposobnosti da pobedi Omega Shenrona, potrošili su previše vremena da bi osramotili Omega Shenrona, njihova fuzija se završava i Goku zajedno sa Vegetom gubi formu Super Sayan 4. Konačno, koristeći energiju svih zivih bića na planeti, Goku stvara Spirit Bomb dovoljno jaku da uništi Omega Shenron, i završi bitku.

Pravi Shenlong se stvara da ispuni poslednju želju Goku i njegovim prijateljima — zajedno sa Goku i zmajevim kuglama.Nekoliko desetina godina kasnije, Gokuov pra pra unuk, Goku Jr., učestvuje na svetskom turniru protiv Vegeta Jr., i njegova baba Pan ga je bodrila. Pan ugledavši Gokua pokušava da stigne do njega, ali on nestaje u gomili. Goku potom napušta svetski turnir sa sećanjima na njegovu prošlost. Nakon što se sećanja na njegovu prošlost završe, Goku potom hvata njegovu moćnu motku i odlazi sa svojim letećim oblakom..

Produkcija[уреди]

Ne kao prethodna franšiza Zmajeve Kugle, Zmajeva Kugla GT nije pravljena po mangi serije napisanoj od Akira Toriyama, ali govori originalnu priču napisanu od Toei Animation ekipe koristeći iste likove i univerzum odakle je originalna Zmajeva Kugla manga, i nastavlja priču gde je Zmajeva Kugla Z stala. Kako god da je Toryama uradio, dolazi sa Zmajevom Kuglom GT imenom, koje važi za "Veliku Turneju", pozivajući se na nastavke u kojima postoje likovi koji putuju kroz univerzum, i imenovani da budu glavni likovi. Toryama je označio GT kao "sporednu priču u odnosu na originalnu Zmajevu Kuglu".[4]

Glavni dizajner likova Katsuyoshi Nakatsuru rekao je da je očajan zbog dizajna Super Sayan 4 Gokua, koji je bio ideja producenta serije, pitajući se da li je bilo uopšte potrebno ići dalje sa transformacijama. Zato što je Super Saiyan 4 deo forme majmuna Ōzaru (大猿, "Great Ape"), napravio da kosa izgleda mnogo "divlje" i prekrio Gokuovo telo crvenim krznom. Bio je samo jedan konačni crtež; iako je Nakatsuru razmišljao da mu kosu oboji u plavo , ipak je izabrao crnu zato što pravi više kontrasta sa crvenim krznom.[5]

Muzika[уреди]

Muziku za Dragon Ball GT je komponovao Akihito Tokunaga zamenivši Shunsuke Kikuchi, koji se penzionisao, premda je serija koristila pet komada muzičkih tema muzike popularnih izvođača . Field of View izvodeći početnu temu serije, "Dan Dan Kokoro Hikareteku" koja je korišćena za svih 64 epizoda."Hitori Janai" (ひとりじゃない), koju je izveo Deen, je korišćena za završnu temu od prvih 26 epizoda. Počevši od epizode 27 serija kreće da koristi Zard' "Don't You See!" za završnu temu epizode. Epizoda 42 koristi sledeću promenu završne teme, sa "Blue Velvet" od Shizuka Kudō ."Sabitsuita Machine Gun de Ima o Uchinukō" (錆びついたマシンガンで今を撃ち抜こう) , koju je izveo Wands, je prikazana kao završna tema epizode 51.To je korišćeno kao završna tema za podsetnik na seriju, izuzev za poslednju epizodu koja ponovo koristi temu otvaranja epizode.

Lokacije

Funimation je licencirao seriju na engleskom jeziku prikazanu u Sjedinjenim Američkim Državama. Njihovu Englesku kopiju je iz serije iskoristio njihov muzički skor komponovan od Marka Menza i izbačen na Cartoon Network od 7 novembra 2003 do 16 aprila 2005. Kompanijska video kuća izbacuje a televizija emituje original od dve preskočene od 16 epizoda serije.Funimation je umesto toga napravio kompoziciju epizode pod nazivom "A Grand Problem," koja koristi scene od propuštenih epizoda da sumira priču. Preskočene epizode prikazane su kasnije na Cartoon Network kao "The Lost Episodes" zaključno sa poslednjim emitovanjem. Funimation je Englesku kopiju počeo da pomera sa prikazivanjem u US on Nicktoons od 16 januara 2012 do 13 decembra 2012, i ponovo pušta 2 januara 2015 (Zato štoAdult Swim imaju prava da izbace Dragon Ball Z Kai njihovim Toonami programskim blokom.)[6]

AB Groupe (u saradnji sa Blue Water Studios) prikazuju alternativni dub za Evropu i Kanadu i pušten je na YTV i Toonami UK, što deli epizode u dva serijala dok je originalnu Japansku muziku komponovano Akihito Tokunaga, a ostale Blue Water English kopije.[7][8] The AB Groupe kopija je prvo počela u UK od 3 marta 2003 na CNX do 17 avgusta 2003.

Srodni mediji[уреди]

Kućno puštanje[уреди]

Omega Shenron glavni negativac u Dragon Ball GT

U Japanu, Zmajeva Kugla GT nije dobila dozvolu za kućno puštanje do 15 juna 2005, a osam godina kasnije je emitovana. Ovo je bilo poboljšanje serije na 12-diskova DVD box seta, to je samo napravljeno-po-narudžbini, odnoseći se na "Zmajevu Kutiju". Sadržaj ovog seta počinje sa prikazivanjem 6 februara 2008 na masovno proizvedenim DVD od 6 epizoda i završava sa jedanestim opsegom 4 juna 2008.[9][10]

U Severnoj Americi, Funimation počinje sa puštanjem na oba VHS i DVD u editovanom i nesečenom formatu aprila 2003,[11] počinjući sa 17 epizodom, nakon što su napravili svoju epizodu nazvanu 'A Grand Problem' da brže donesu publici priču. Posle finalnog 15 dela u 5 "Lost Episode" deo između jula 2004 i februara 2005.[12][13] Onda puštaju seriju u DVD box setu; prvi (početak sa epizodom 17) u oktobru 2005 i završava u novembru 2007 sa prvih 16 epizoda kao "Izgubljene epizode" box set.[14][15] Dve godine kasnije, počeli su ponovo da puštaju DVD "poboljšanu sezonu" set koji konačno pušta epizode po hronološkom redu; prva 9 decembra 2008 i druga 10 februara 2009.[16][17] Game Boy Advance Video kaseta koja sadrži epizode "A Grand Problem" and "Pan's Gambit" puštena je 7 septembra 2004 by Majesco Entertainment.[18] Kompletan serijal DVD box set uključuje the TV special koji je kasnije izbačen 21 septembra 2010.[19] Manga Entertainment počinje da pušta Zmajevu Kuglu GT na DVD u UK 20 januara 2014, koji su ponovo pušteni od Funimation 2008 i 2009.[20]

Crtane knjige i manga[уреди]

Serija prati dve knjige, zvane Zmajeva Kugla GT Perfektni fajlovi, puštena u maju 1997 i decembru 1997 od Shueisha Jump Comics Selection imprint. One sadrže informacije o seriji , galerije ilustracija iza scene, informacije i više. Godinama nisu bili štampani, ali su ponovo pušteni aprila 2006 i ova edicija se i dalje štampa.[21][22]

U 2013, animirana strip verzija Zmajeva Kugla GT počinje da se objavljuje u Shueisha's Saikyō Jump magazinu. Počelo je serijsko objavljivanje u januaru 2014 , nakon što je pušteno 4 decembra 2013.[23]


Video igre[уреди]

Puštene su dve video igre Zmajeve Kugle GT. Prva je puštena Dragon Ball GT: Final Bout 1997 za PlayStation, koja je iste godine dobila internacijonalnu dozvolu za puštanje , praveći prvu igricu Zmajeva Kugla u Severnoj Americi. 2005 Game Boy Advance igrica Dragon Ball GT: Transformation je puštena ekskluzivno u Severnoj Americi.

Dva "GT Pakovanja" bili su puštena za igricu Dragon Ball Xenoverse 10 marta 2015,[24] i 14 aprila 2015,[25] redom. Oba pakovanja mogu takodje da se dobiju kroz sezonsku propusnicu.[26]

Pušteno[уреди]

Prosečna gledanost televizijske publike u Japanu je 14,6 % (Kanto regija). Maksimalna gledanost publike je bila 19,7 % (Epizoda 2).[27] Prve video kasete su prodane u 31,696 kopija i 21,227 kopija kada su ponovo puštene.U poredjenju, obe Zmajeve Kugle i Zmajeve Kugle Z su prodavane manje nego prva. [1]

Ryo Mito, producent Zmajeve Kugle: Besna Eksplozija 2, je izjavio "GT je popularna medju prekomorskim fanovima. U japanu, i nije tolko popularna."[28]

Engleska kopija Zmajeve Kugle GT, puštena od Funimationa, miksovano ima loše kritike. IGN naziva to "veoma lošim kritikama," pominjući da su materijali i likovi izgubili svoju novinu i zabavu. Oni su takođe kritikovali izgled likova Vegete i nekoliko drugih likova kao "šašave".[29] Anime News Network (ANN) su takođe dali negativne komentare za crtani, spominjući da su tuče u seriji bile "veoma jednostavne dečije vežbe" i da je dosta drugih crtanih bilo superiornije. Takođe je kritikovan zaplet serije zbog kopiranja prethodnih serijala.[30] Iako, sam ja to zvao "zabavna vožnja koja se ne uzima za ozbiljno"[31]

I dan danas, Zmajeva Kugla GT se najviše eksponira u video igricama Zmajeva Kugla Heroji, koja je veoma popularna u Japanu i vidljivo sarži puno elemenata iz GT.

Reference[уреди]

  1. ^ „Dragon Ball GT Remastered Uncut Season 1”. Madman Entertainment. Приступљено 20. 1. 2018. 
  2. ^ „Dragon Ball GT Season 1 DVD”. Right Stuf Inc. Архивирано из оригинала на датум 21. 01. 2018. Приступљено 20. 1. 2018. 
  3. ^ „Dragon Ball GT”. Funimation. Архивирано из оригинала на датум 20. 7. 2014. Приступљено 24. 8. 2016. 
  4. ^ Akira Toriyama message in the Dragon Book included with the Dragon Ball GT Dragon Box DVD set.
  5. ^ DRAGON BALL アニメイラスト集 「黄金の戦士」 (на језику: Japanese). Shueisha. 2010. стр. 78—79. ISBN 978-4-8342-8413-3. 
  6. ^ „U.S. TV's Nicktoons to Run Dragon Ball GT in January”. Anime News Network. 15. 12. 2011. Приступљено 22. 12. 2013. 
  7. ^ „Dragon Ball GT episode guide”. YTV. Архивирано из оригинала на датум 5. 4. 2008. Приступљено 5. 6. 2008. 
  8. ^ „Forum Buzz: New Anime on YTV this Fall”. AnimeOnDVD.com. 18. 8. 2004. Архивирано из оригинала на датум 27. 9. 2004. Приступљено 5. 6. 2008. 
  9. ^ „DRAGON BALL GT1 [DVD]”. Amazon.com. Приступљено 16. 2. 2014. 
  10. ^ „DRAGON BALL GT #11 [DVD]”. Amazon.com. Приступљено 16. 2. 2014. 
  11. ^ „FUNimation announces DBGT”. Anime News Network. 18. 1. 2003. Приступљено 2. 2. 2014. 
  12. ^ „Dragon Ball GT – The Lost Episodes – Reaction (Vol. 1)”. Amazon.com. Приступљено 16. 2. 2014. 
  13. ^ „Dragon Ball GT – The Lost Episodes – Activation (Vol. 5)”. Amazon.com. Приступљено 16. 2. 2014. 
  14. ^ „Dragon Ball GT Volume 1–5 Box Set”. Amazon.com. Приступљено 2. 2. 2014. 
  15. ^ „Dragon Ball GT: Lost Episodes Box Set”. Amazon.com. Приступљено 2. 2. 2014. 
  16. ^ „Dragon Ball GT: Season One”. Amazon.com. Приступљено 10. 3. 2009. 
  17. ^ „Dragon Ball GT: Season Two”. Amazon.com. Приступљено 23. 7. 2010. 
  18. ^ Dragonball GT Videos, Vol. 1, Приступљено 11. 11. 2016 
  19. ^ Neel, Christopher; Carlile, Jeremy (21. 9. 2010), Dragon Ball GT: The Complete Series, Funimation Prod, Приступљено 19. 9. 2016 
  20. ^ „Manga Entertainment 2013 Q1 Schedule Includes Evangelion 3.33 in March”. Anime News Network. 26. 11. 2013. Приступљено 22. 12. 2013. 
  21. ^ „復刻版ドラゴンボールGTパーフェクトファイル vol.1 (Dragon Ball GT: Perfect File vol.1)”. Shueisha. Приступљено 22. 12. 2013.  Непознати параметар |isbn_cd= игнорисан (помоћ)
  22. ^ „復刻版ドラゴンボールGTパーフェクトファイル vol.2 (Dragon Ball GT: Perfect File vol.2)”. Shueisha. Приступљено 22. 12. 2013.  Непознати параметар |isbn_cd= игнорисан (помоћ)
  23. ^ „Dragon Ball GT Gets Anime Comic Series”. Anime News Network. 30. 10. 2013. Приступљено 22. 12. 2013. 
  24. ^ „Dragon Ball Xenoverse GT PACK 1 - Microsoft Store”. Microsoft Store. Приступљено 27. 8. 2016. 
  25. ^ „Dragon Ball Xenoverse GT PACK 2 - Microsoft Store”. Microsoft Store. Приступљено 27. 8. 2016. 
  26. ^ „Dragon Ball Xenoverse - Season Pass - Microsoft Store”. Microsoft Store. Приступљено 27. 8. 2016. 
  27. ^ „Episode Guide | Dragon Ball GT Episode List”. Kanzenshuu (на језику: енглески). Приступљено 3. 5. 2018. 
  28. ^ „Dragon Ball: Raging Blast 2 Producer On Cross Cultural Dragon Ball Development - Siliconera”. Siliconera (на језику: енглески). 28. 7. 2010. Приступљено 3. 5. 2018. 
  29. ^ Harris, Jeffrey (12. 11. 2007). „Dragon Ball GT – The Lost Episodes DVD Box Set Review”. IGN. Приступљено 3. 10. 2008. 
  30. ^ Bertschy, Zac (6. 6. 2004). „Dragon Ball GT DVD 8: Salvation”. Anime News Network. Приступљено 4. 10. 2008. 
  31. ^ Divers, Allen (15. 1. 2004). „Dragon Ball GT DVD 7: Annihlation”. Anime News Network. Приступљено 2. 2. 2014. 

Literatura[уреди]

  • DRAGON BALL アニメイラスト集 「黄金の戦士」 (на језику: Japanese). Shueisha. 2010. стр. 78—79. ISBN 978-4-8342-8413-3. 

Spoljašnje veze[уреди]