El Ninjo

Из Википедије, слободне енциклопедије
Grafički prikaz temperaturne anomalije (u pravougaoniku) koja izaziva El Ninjo, iz januara 2006.
Promatranja el ninja od 1997. do 1998. s veštačkog satelita TOPEX/Poseidon. Bela područja pokazuju veliku količinu tople vode na delu Tihog okeana zapadno od obala Čilea i Perua.[1]

El Ninjo (шп. El Niño) je globalni atmosfersko-okeanski fenomen koji nastaje usled fluktuacija pravaca vetrova i temperature vode u tropskom delu Tihog okeana. Sam termim „El Ninjo“ u španskom jeziku znači „mali dečak“ i odnosi se na malog Isusa, jer se efekti El Ninja najviše osećaju oko Božića. Po dosadašnjim istraživanjima, El Ninjo najverovatnije postoji od završetka poslednjeg ledenog doba. Prvobitno je nazvan po toploj okeanskoj morskoj struji koja zapljuskuje obale Perua. Donosi vlažno i kišovito vreme, te poplave u inače suvim područjima Južne Amerike, te sušno razdoblje u području Indonezije. Novija su istraživanja pokazala da se ta pojava očituje u nepravilnim razmacima od 3 do 5 godina kao anomalije u temperaturi okeanske vode (za 2 do 8 °C toplije) i u strujanjima vetrova na delu Tihog okeana zapadno od obala Čilea i Perua. Toekom razdoblja el niña menja se režim strujanja i vjetrovi tada duvaju od zapada prema istoku, toplije se vode gomilaju prema istočnim delovima Tihog okeana, podiže se nivo okeana i smanjuje debljina sloja hranjivih materija u njemu. Pokazalo se da el niño ima dalekosežan globalan uticaj na vremenske okolnosti ne samo na Tihom okeanu već i u drugim delovima sveta.

Posledicom el niña smatraju se izvanredne jake letne padavine duž obala Ekvadora i severnog Perua, suše u južnom Peruu, severoistočnom Brazilu, Australiji i u području Sahela, te neobične vremenske pojave uzduž obala Severne Amerike, gde je uočena povećana pojava tornada. U razdoblju od 1982. do 1983. ukupne štete u svetu procenjene su na 13,09 milijardi USD, bilo je 2.098 mrtvih, a gotovo 610.000 osoba ostalo je bez krova nad glavom. Iako su učinke tih pojava dokumentovali već španski osvajači u 16. veku, naučna su istraživanja sprovedena tek u drugoj polovini 20. veka, a u poslednjoj su deceniji utvrđene promene temperature okeanske vode s pomoću satelitskih merenja i okeanskih bova, pa se učinci el niña mogu prognozirati nekoliko meseci unapred. Pojava el niña usko je vezana i uz takozvano južno kolebanje el niña (engl. ENSO – El Niño Southern Oscillation), što obuhvata i anomalno hlađenje okeanskih voda i pojačanje istočnih pasatnih vetrova, nazvano la niña, a celi ciklus toga kolebanja traje 3 do 6 godina.[2][3] Za to vreme delovi Australije i Indonezije kišovitiji su nego što je normalno, a promene u kišnom režimu i toplotnim prilikama utvrđene su i za mnoge delove SAD-a.[4]

Nastanak[уреди]

Prosečne godišnje temperature Tihog okeana u području tropa.
Normalno stanje u Pacifiku. Pasati potiskuju toplu vodu ka zapadu, ka Indoneziji. Da bi se održao balans, hladna voda se uspinje ka Južnoj Americi
El Ninjo; vetrovi menjaju pravac, topla voda se približava Južnoj Americi. Uspinjanje hladne vode izostaje jer nema potrebe za održavanjem nivoa okeana što dodatno dovodi do povećanja temperature vode i jačih oluja.
La Ninja; topla voda je zapadnije nego inače. Uspinjanje hladne vode uz obalu Južne Amerike je jače što dovodi do ekstremnih vremenskih prilika.

Voda oko Indonezije je uobičajeno toplija nego kod Perua, a postoje i odgovarajuće razlike u vazdušnom pritisku iznad tih oblasti. Tačnije, iznad južne američke obale pritisak je veći nego iznad Indonezije. Posledično, vetrovi koji pretežno duvaju u ekvatorskoj oblasti (Pasati) imaju relativno stalan smer (od istoka ka zapadu). Kada dođe do obrtanja vetrova, topla voda se premešta ka obali Perua što kao posledicu ima enormne kiše. Sa druge strane, tokom jakih El Ninja monsuni u Indiji izostaju usled priliva hladne vode i nastaju suše.

Nasuprot El Ninju, postoji i La Ninja, koja je zapravo jako „normalno stanje“. Tokom La Ninje, voda oko Indonezije je toplija nego uobičajeno što izaziva jače oluje i poplave dok u drugim delovima sveta izaziva suše. Poslednji El Ninjo je trajao od septembra 2006. do marta/aprila 2007.

Istorija[уреди]

Termin „El Ninjo“ je prvi put upotrebljen u naučnoj javnosti 1892. godine, kada je kapetan Kamilo Karilona na kongresu geografskog društva u Limi izvestio da toplu struju ribari i moreplovci oko Perua zovu „El Ninjo“. Tokom gotovo celog 20. veka se smatralo da je El Ninjo lokalni fenomen i do 1982/83. godine nije bilo znatnog interesa naučne zajednice. Tokom 1998. je zabeležen jedan od najvećih El Ninja tokom kojeg je izumrlo oko 16% koralnih grebena na planeti[5] Od tada se posvećuje dosta pažnje izučavanju El Ninja.

Prethodne pojave[уреди]

El ninjo se pojavljuje u periodima od dve do sedam godina bar poslednjih tristo godina; većinom su u pitanju fenomeni slabijeg intenziteta. Jak El Ninjo se pojavio između 1790-93, 1828, 1876-78, 1891, 1925-26, 1982-83, i 1997-98.[6] Novija El Ninja su se desila 1986-87, 1991-92, 1993, 1994, 1997-98, 2002-03 i 2006-07.

Reference[уреди]

  1. „Independent NASA Satellite Measurements Confirm El Niño is Back and Strong”. NASA/JPL. 
  2. Climate Prediction Center (19. 12. 2005). „Frequently Asked Questions about El Niño and La Niña”. National Centers for Environmental Prediction. Приступљено 17. 7. 2009. 
  3. K.E. Trenberth; P.D. Jones; P. Ambenje; R. Bojariu; D. Easterling; A. Klein Tank; D. Parker; F. Rahimzadeh; J.A. Renwick; M. Rusticucci; B. Soden; P. Zhai. „Observations: Surface and Atmospheric Climate Change”. Ур.: Solomon, S.; D. Qin; M. Manning; Z. Chen; M. Marquis; K.B. Averyt; M. Tignor; H.L. Miller. Climate Change 2007: The Physical Science Basis. Contribution of Working Group I to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. 235—336. 
  4. El niño, [1] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2017.
  5. Marshall, Paul; Schuttenberg, Heidi. (2006). A Reef Manager’s Guide to Coral Bleaching. Townsville, Australia: Great Barrier Reef Marine Park Authority,. 1 876945 40 0. 
  6. Davis, Mike (2001). Late Victorian Holocausts: El Niño Famines and the Making of the Third World. London: Verso. стр. 271. ISBN 978-1-85984-739-8. 

Literatura[уреди]

  • Caviedes, César N. (2001). El Niño in History: Storming Through the Ages. Gainesville: University of Florida Press. ISBN 0-8130-2099-9. 
  • Fagan, Brian M. (1999). Floods, Famines, and Emperors: El Niño and the Fate of Civilizations. New York: Basic Books. ISBN 0-7126-6478-5. 
  • Glantz, Michael H. (2001). Currents of change. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-78672-X. 
  • Philander, S. George (1990). El Niño, La Niña and the Southern Oscillation. San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-553235-0. 
  • Kuenzer, C.; Zhao, D.; Scipal, K.; Sabel, D.; Naeimi, V.; Bartalis, Z.; Hasenauer, S.; Mehl, H.; Dech, S.; Waganer, W. (2009). „El Niño southern oscillation influences represented in ERS scatterometer-derived soil moisture data”. Applied Geography. 29 (4): 463—477. doi:10.1016/j.apgeog.2009.04.004. 
  • Li, J.; Xie, S.-P.; Cook, E.R.; Morales, M.; Christie, D.; Johnson, N.; Chen, F.; d’Arrigo, R.; Fowler, A.; Gou, X.; Fang, K. (2013). „El Niño modulations over the past seven centuries”. Nature Climate Change. 3 (9): 822—826. Bibcode:2013NatCC...3..822L. doi:10.1038/nclimate1936. 

Spoljašnje veze[уреди]