Etanolamin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Etanolamin
Ethanolamine-2D-skeletal-B.png
Ethanolamine-3D-balls.png
Nazivi
IUPAC naziv
2-Aminoethanol
Drugi nazivi
2-Amino-l-Etanol, Etanolamin, Monoetanolamin, β-Aminoetanol, β-hidroksietilamin, β-Aminoetil alkohol, Glicinol, Olamin, MEA, UN 2491
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.004.986
EC broj 205-483-3
KEGG
RTECS KJ5775000
UNII
Svojstva
C2H7NO
Molarna masa 61,08 g·mol−1
Agregatno stanje Viskozna bezbojna tečnost sa zadahom amonijaka
Gustina 1.012 g/cm3
Tačka topljenja 103 °C (217 °F; 376 K)
Tačka ključanja 170 °C (338 °F; 443 K)
meša se
Napon pare 64 Pa (20 °C)[1]
Kiselost (pKa) 9.50[2]
Indeks refrakcije (nD) 1.4539 (20 °C)[3]
Opasnosti
Bezbednosni spisak JT Baker
R-oznake R20, R34, R36/37/38
S-oznake S26, S27, S36/37, S39, S45
Tačka paljenja 85 °C (zatvorena posuda)
410 °C (770 °F; 683 K)
Eksplozivni limiti 5.5 - 17%
SAD zdravstvene granice izlaganja (NIOSH):
PEL (dozvoljivo)
3 ppm
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja
N-Metiletanolamin
dietanolamin
trietanolamin
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Etanolamin (2-aminoetanol, monoetanolamin, ETA, MEA), je organsko jedinjenje koje je primarni amin (zbog amino grupe u njegovom molekulu) i primarni alkohol (zbog hidroksil grupe). Poput drugih amina, monoetanolamin deluje kao slaba baza. Etanolamin je toksična, zapaljiva, korozivna, bezbojna, viskozna tečnost sa mirisom sličnom amonijaku.

Etanolamini se često nazivaju monoetanolaminima ili MEA, da bi se razlikovali od dietanolamina (DEA) i trietanolamina (TEA). Etanolamin je druga najrasprostranjenija čeona grupa fosfolipida, supstanci nađenih u biološkim membranama. Oni se takođe nalaze u molekulima glasnika kao što je palmitoiletanolamid koji utiču na CB1 receptore.[4]

Produkcija[уреди]

Monoetanolamin nastaje reakcijom etilen oksida sa tečnim amonijakom; reakcija se takođe proizvodi dietanolamin i trietanolamin.[5]

Reaction of ethylene oxide with ammonia.png

Ova reakcija je egzotermna.

Primena[уреди]

MEA se koristi u vodenim rastvorima za pranje pojedinih kiselih gasova. On se koristi kao sirovina za proizvodnju deterdženata, emulgatora, sredstava za poliranje, lekova, inhibitora korozije, hemijskih intermedijara, etc.[5][6] Na primer, reagovanjem etanolamina sa amonijakom nastaje helacioni agens, etilendiamin.[5]

En from ethanolamine.png

Reference[уреди]

  1. „Ethanolamine MSDS” (PDF). Acros Organics. 
  2. Hall, H.K., J. Am. Chem. Soc., 1957, 79, 5441.
  3. R. E. Reitmeier; V. Sivertz; H. V. Tartar (1940). „Some Properties of Monoethanolamine and its Aqueous Solutions”. Journal of the American Chemical Society. 62 (8): 1943—1944. doi:10.1021/ja01865a009. 
  4. Calignano, A; La Rana, G; Piomelli, D (2001). „Antinociceptive activity of the endogenous fatty acid amide, palmitylethanolamide”. European Journal of Pharmacology. 419 (2–3): 191—8. doi:10.1016/S0014-2999(01)00988-8. PMID 11426841. 
  5. 5,0 5,1 5,2 Klaus Weissermel; Hans-Jürgen Arpe; Charlet R. Lindley; Stephen Hawkins (2003). „Chap. 7. Oxidation Products of Ethylene”. Industrial Organic Chemistry. Wiley-VCH. стр. 159—161. ISBN 978-3-527-30578-0. 
  6. „Ethanolamine”. Occupational Safety & Health Administration. 

Literatura[уреди]

  • Klaus Weissermel; Hans-Jürgen Arpe; Charlet R. Lindley; Stephen Hawkins (2003). „Chap. 7. Oxidation Products of Ethylene”. Industrial Organic Chemistry. Wiley-VCH. стр. 159—161. ISBN 978-3-527-30578-0. 

Spoljašnje veze[уреди]